Sve nijanse ljubavnih pogleda

- 49.Deo -EPILOG

Čekao je ovaj trenutak. Hvala Bogu, pa ga je i proživeo. Ona je rekla da. Klara je pristala da se udaje za njega. Koliko to zvuči nerealno. Rukama joj je obuhvatio njene crvene obraze te ih je ljubio. Ljubio je celo njeno lice.
–        ,,Toliko te volim. Toliko da nikada nećeš saznati koliko“.
Kroz poljubac joj se obratio. Kasnije su svi slavili ovo divno i radosno veče. Svi su bili pod utiskom. Posebno njih dvoje. Kada je već skoro pa svanulo, svi su otišli svojim kućama. Andrej ih je ispratio dok se Klara spremala za spavanje. Bila je umorna, previše umorna da ostane još budna. Celu noć su pevali i smejali se. Andrej se nečujno vratio u sobu te ju je ugledao kako skida haljinu. Bacio je odeću sa sebe, sasvim tiho te kada je ostao u boksericama, približio joj se. Obgrlio ju je oko struka te ostavljao sočne poljupce na njenim leđima. Zadrhtala je na svaki njegov dodir. Skinuo joj je donji veš te je okrenuo ka sebi dok je svoje usne spustio na njene nabrekle bradavice. Spustio ju je na krevet te skinuo bokserice i polako ušao u nju. Izdisaji su se začuli kroz ceo stan dok je ona cvokotala zubima spremna na svaki njegov pokret u njoj. Na samom kraju se sanjivo nasmešila kao i on, jer su dotakli vrhunac i spustio se na nju sav umoran. Izašao je iz nje sasvim polako i legli su zajedno u krevet. Bili su umorni. Toliko umorni da čim su sklopili oči zaspali su jedno pored drugog. Nije mogla da zamišlja da je mogla lepše da provede ovo divno veče sa upoznavanjem njegovih i njenih roditelja. Za nju je to bila prepreka. Prepreka koju je polako, ali sigurno savladala. Dok je on osećao strah kada ju je zaprosio, ona je osećala ljubav. Ljubav koju je teško rečima opisati. Ta ljubav je nerealan i mogla je o njoj da piše danima i satima, a da joj nikako ne dosadi. Ta ljubav ju je naučila da voli. Ta ljubav ju je naučila šta znači voleti i biti voljen. Ta ljubav joj je pokazala sve nijanse ljubavnih pogleda.

-          Deset godina kasnije // Beograd –

Sedela je sa knjigom u ruci dok ju je čitala i posmatrala slike. Život joj se zaista promenio od onoga dana kada se venčala za Andreja, kada su saznali da je trudna po prvi put, kada se prvi put porodila. Kada su krstili dete. Sada je imala već jednog dečaka od osam godina i dve bliznakinje od pet godina. Dečak se zvao Leon, a devojčice Ena i Ela. Obe su ličile na nju, dok je Leon već ličio većinom na njega i hodao je kao on. Ponašao se kao on. Izgledao je pravi otac.
–        ,,Mama, Ela ne želi da se igra sa mnom“.
Začula je Enin glas ispred sebe te je spustila knjigu koju je čitala upravo kada je stigla do najlepšeg dela.
–        ,,Idi se igraj sa Leonom, mila“.
–        ,,Ali on ima bolju zanimaciju. Tamo ima puno dečaka na igralištu dok mi sedimo ovde na travi i dosađujemo se“.
Izdahnula je duboko kada je pogledala u njene smeđe okice. Previše liči na oca. Razmahnula je glavom te pogled premestila ka stanici. Ugledala je autobus te i njega kako izlazi. Ela je prva primetila da joj otac dolazi te je potrčala njemu u zagrljaj.
–         ,,Eno ga, tata. Mama, hajdemo kod tate“.
–        ,,Idi ti Ena, ja ću ga čekati ovde“.
Mahnuo joj je izdaleka dok je ona podigla ruku i kratko mu mahnula.
–        ,,Pazi na put, mila“.
Ena je klimnula glavom te potrčala ocu u zagrljaj dok je on njih dve zavrteo, a zatim i Leona. Svo četvoro su joj prišli te se svako smestio na svom mestu. Ena i Ela su sedele na obe strane, dok ju je Leon grlio oko vrata. Andrej joj se približio i uhvatio je za ruku, a zatim povukao ka njemu. Ustala je istog trenutka, susretajući se sa njegovim smeđim očima u kojima bi se uvek izgubila kada bi ih pogledala.

Andrej ju je pogledao ravno u njene zelene oči te spustio njegove usne na njene. Njeno vitko telo se pripijalo uz njegovo dok se ljubila sa njim ispod hladovine. Pratio je ritam njenih usana i nije je puštao. Čvrsto je njegove ruke držao oko njenog struka. Produbio je poljubac još više dok je pratio njen jezik. Kada su oboje nestali bez daha, pogledali su se.
–        ,,Nedostajala si mi, ljubavi“.
Glas mu je bio tako hrapav da je skoro zaboravila da su pred decom. Odvojila se od njega ujedno i zakašljajući se te gledala u svo troje.
–        ,,Tata, hoćeš li nam ispričati priču kako ste se mama i ti upoznali?“.
Ela je postavila pitanje na koje je odmah mogla da dobije potvrdan odgovor. Ko još ne voli da priča o pravoj ljubavi? Ali se tada Ena pobunila.
–        ,,Daj Ela, tu priču smo čuli mali milion puta. Hoćemo da čujemo kako se mama zaljubila u tatu!“.
Leon je sve vreme ćutao i znao je da ne želi da se raspravlja o tome ko će koju priču ispričati.
–        ,,Na moju stranu neka budu oni koji žele čuti ostatak moje priče“.
Klara je pokazala prstom na desnu stranu gde je Ena odmah do nje stajala. Ela se približila ocu dok je Leon potrčao kod majke. Glasno se osmehnula dok je Klarin smeh odjekivao Andrejovom glavom.
–        ,,Znači tako Leone?“.
Stavio je ruku na kuk dok je jednu ruku držao oko Klarinog struka. Klara nije mogla, a da opet ne prasne u smeh.
–        ,,Izvini, tata. Ali mama kada priča kako ste se upoznali, to izgleda duplo bolje od tvog amaterskog pričanja“.
Klara je zažvidala dok je gledala u Andreja i pokazala mu pogledom tri prema dva.
–        ,,U redu. Onda idi kod mame kada želiš bombone“.
Andrej se namrgdio dok je Klara znala da on to nije zaista mislio ozbiljno.
–        ,,Tata se šali, Leone. Hajdemo unutra. I onako je previše toplo“.
Kratko je rekla te uzela knjigu i ćebe na kojem su bili. Svo petoro su se držali za ruke dok su ušli u zgradi. Tada je Andrej znao da niko nema srećniju porodicu od njega. Njegova porodica je blago. Njegova porodica je sreća.