Rane iz prošlosti

10.

Sedeli smo svi zajedno u jednom restoranu koji se nalazio u tržnom centru. Leksi i Dilan su svojim razgovorom uspevali da uguše neprijatnu tišinu koja bi sa vremena na umela da se pojavi. Aleksej i ja smo se trudili da se ne gledamo, a ako bi smo jednom drugom uhvatili pogled odmah bi ga skrenuli.
"Dilane čime se baviš?"
Pita ga odjednom Leksi pa svi pogledamo u njega.
"Boksom, u istom smo timu Aleksej i ja. Samo što je on viša liga."
Aleksej kao da nije ni čuo da ga je Dilan pohvalio. Samo ćuti.
"To je super. Mora da je zanimljivo da ti je posao da pesničiš nekoga."
"Nemaš pojma koliko."
Nasmeju se jedno drugom i već mogu da osetim da se tu nešto dešava. Izmedju njih. Srećna sam zbog Leksi, ali da li je moguće da od svih ljudi na ovom svetu pokušava da muva Aleksejevog prijatelja? Možda čak i brata ko zna.
"Kako se vas dvojica znate?"
Pitam jer me i interesuje. Da li su samo braća ili prijatelji ili nisu ništa.
"Išli smo zajedno u srednju. Obojica smo trenirali boks takodje i išli smo na školska takmičenja."
Ovoga puta odgovori Aleksej što me začudi. Nije nešto pričljiv a inače jeste ako ga dobro pamtim.
"A vas dve?"
Doda Dilan kad Aleksej završi.
"Poznajemo se od detinjstva. Bile smo komšinice."
Leksi se smeje, već znam šta joj je smešno.
"Bler i ja se nismo podnosile! Tukle smo se čim bi uhvatile priliku."
Gledam u Leksi nadajući se da će prestati da priča o tim glupostima. Luda je.
"Čak smo se tukle oko jednog dečka. Sećaš se Sebastijana Bler?"
"U redu je Leks."
Neprijatno se nasmejem jer mi je glupo da oni slušaju moje i Leksine bezvezne priče iz detinjstva.
"Baš nas zanima kako ste se tukle oko Sebastijana."
Kaže Aleksej pa pogleda u mene, a ja ostajem stisnuta uz svoju stolicu dok gledam kako se šarmantno smeje.
"To sam čekala da čujem! Kada smo se vraćale iz škole ja sam sačekala Bler ispred njene kuće.."
"O Bože.."
Tiho kažem za sebe dok prekrivan lice rukom.
"Mislim da Bler nikada neće zaboraviti te batine. Uhvatila sam je za kosu i tukle smo se dok ona nije ostala bez mlečnog zuba."
"Leksi!"
Leksi se smeje ko luda na brašno, Dilan i Aleksej se gledaju u čudu i smeju se. Kako joj nije glupo da priča o tome?
"A na kraju je Sebastijan otišao sa trećom devojkom, koja tragedija.."
Gledam u Leksi i već znam da ću je ubiti kad krenemo kući. Uzimam svoj rižoto i nastavljam da jedem.
"A vas dvojica? Da čujemo neke vaše priče."
Pogledaju se na sekund, Aleksej ima preteći pogled dok se Dilan smeška.
"Mi se nismo tukli, niti smo se svadjali oko devojaka."
Nasmeje se Aleksej.
"Imamo dosta različit ukus."
Leksi se osmehne pa pogleda u mene. Nažalost nije mi zabavno jer svi vadimo jedni drugima reči iz usta. Mada Aleksej se ni ne trudi da priča toliko. Možda nije drustveni tip osobe.
"Leksi mislim da je vreme da krenemo."
Kažem jer sam završila svoj obrok. Ovo je bila najgora ideja na svetu. Misleći da možemo da izadjemo. Veliki užas.
"Bler.."
Krene ali kada je pogledam prestaje i ustaje sa svog mesta. Vadim iz tašne svoj novčanik kako bih platila i za mene i za Leksi.
"Nema potrebe za tim. Mi častimo."
"Nema potrebe zaista."
Fino kažem pa stavljam novac na sto.
"U redu onda."
Aleksej ustaje i uzima pare pa dolazi do mene. Zamrznem se u sekundi jer sam se u bukvalnom smislu prepala. Zašto je stao ispred mene?
"Drago mi je što ste nam se pridružile."
Hvata me za rame i povlači me u zagrljaj i svoju levu ruku stavi na moj bok. Ovako šokirana pokušavam da ostanem smirena. To je samo zagrljaj Bler, zagrljaj zahvalnosti, prijateljski zagrljaj. Kada pogledamo u Leksi vidim joj širom otvorena usta koja zatvara kada shvati da je i Aleksej gleda.

~

"Tako je bio šarmantan Bler! Bio je divan, pažljiv.."
Dilan, Dilan pa Dilan. Ne prestaje da priča o njemu.
"Mislim da mu se dopadam.."
"Leksi poznajete se dva sata."
"Osetila sam konekciju kunem se Bler! On će biti moj muž jednog dana."
Prasnem u smeh na njene reči. Znam da je Leksi zaljubljive prirode ali sada preteruje. Ovo postaje tragična komedija.
"Da li je moguće da je tvoj potencionalni budući muž Aleksejev prijatelj?"
"Slučajnost."
Parkiram auto ispred njene kuće pa me ona ljubi i uzima sve svoje kese sa zadnjeg  sedišta.
"Bler obećaj mi da ćeš biti srećna zbog mene."
"Znaš da jesam Leksi, uvek sam."
Zatvara vrata mog auta i odlazi u svoje dvorište. Dok vozim po putu koji vodi ka mojoj kući razmišljam o verovali ili ne Alekseju. To nema smisla. Ne vidjam ga nikada ali nekako uspeva da mi se zaglavi u mislima. Šta je bio onaj zagrljaj? I zašto je uopšte bio tako ćutljiv? Ništa mi nije jasno. Apsolutno ništa. Parkiram auto u svoju garažu koju zatvaram za mnom. Ulazim u kuću mrtva umorna od Leksine glupe kupovine. Volim što živim sama i što mogu da se ponašam kako god želim. Kada udjem u dnevnu sobu svlačim garderobu sa sebe te ostajem u svom vešu. Dok slažem farmerke koje će sada ići na pranje osetim šuškanje papira u prednjem džepu a imam i šta da vidim. Novac koji sam ostavila za ručak je u mom džepu. Taj bezobraznik! Kako nisam videla da mi ih je strpao u džep? Možda jer sam bila previše zbunjena zbog prethodnog zagrljaja. Već osetim da mi gore obrazi i zbog toga uzimam svoje stvari i odlazim u kupatilo.

Aleksej Prajs

"Tako je savršena. Jesi li video bolju ribu od nje?"
Pita me pa uzima gutljaj svog piva.
"Od Leksi? Definitivno jesam."
Nasmejem se a Dilan prevrne očima i laktom me ćušne u rebro.
"Tata veži mi repiće!"
Dolazi do nas Lajla i u ruku mi gura njenu malu četku za kosu i gumice.
"Već je devet sati Lajla moraš u krevet."
"Molim te tata."
Sklapa ruke i pravi njen tužni izraz lica na koji sam slab. Klimnem blago glavom pa ona veselo dovuče svoju malu stolicu i stavi je ispred mene.
"Promašio si profesiju Aleksej, trebao si da budeš frizer."
"Baš smešno Dilane."
Kažem i vezujem Lajli repić pa ona veselo skoči sa i uzima svoje stvari.
"Sad na pranje zuba i u krevet."
Odlazi ka kupatilu veselo i razigrano. Nije da se hvalim ali vremenom sam odlično naučio da vezujem i pletem frizure za Lajlu. Nasmejem se svojim mislima i pogledam u Dilana kretena.
"Kažeš da si video bolju ribu od Leksi, da to nije Bler?"
Nasmejem se i pognem glavu dok gledam u limenku piva. On je lud.
"Ma daj čoveče mlad si, moraš da uhvatiš neku. Bler je lepa devojka, mlada uspešna."
"Nije mi to bitno Dilane, znaš da mi nije lako posle.."
Zaustavljam se jer ne želim da Lajla čuje da pričam o Nikol. Uvek se uzbudi i poželi da je vidi. Izbegavam to što je više moguće.
"Znam druže, ali ko kaže da morate odmah da se smuvate? Ako daš i sebi i njoj šansu verujem da bi ti se svidela."
Vrtim po rukama svoje pivo pa se naslanjam na naslon kauča uz izdah. Dilan je zaista sjajan prijatelj ali ponekada ume da bude naporan.
"Ne znam, ni ne poznajem je."
"To je najmanji problem."
Uzima telefon i nešto kuca po tastaturi na šta ga pogledam.
"Šta ti radiš?"
"Pišem poruku Leksi."
"Zezaš."
Nagnem se ka njemu i vidim da se njih dvoje već uveliko dopisuju. Malo sam šokiran ali opet to sam i očekivao od Dilana koji još od kada smo bili klinci samo juri devojke.
"Videćemo se uskoro nadam se."
"Danas ste se upoznali."
Izignoriše moje dobacivanje na šta se nasmejem i nastavljam da gledam utakmicu.