Rane iz prošlosti

50.

"Tako sam jako želela da je udarim u tom trenutku Anastasia. Osetila sam kao da je trebalo to da uradim. Toliko mi se stvari dešava da imam osećaj da će mi mozak eksplodirati. Moja mama koja me je poslala na terapiju je odlučila da mi više ne plaća terapije. A zamisli zašto, misli da sam dovoljno napredovala. I ja to mislim. Više ne mislim o njihovom razvodu i o tati koji nas više ne zove. Sada uživam da razgovaram i pišem dnevnik. I uživam u tome svemu jer to zbližava zapravo mene i dečka kog toliko volim sada. Da, rekla sam to, volim ga. Skoro kada mi je bio rodjendan za rodjendan mi je dao čestitku, koju je sam napisao. I dok sam čitala tu čestitku nisam verovala da može neko onoliko lepe i nežne reči da uputi nekoj osobi. Anastasia možda će ti biti malo dosadno ali ispisaću ti čestitku ovde, zaista želim da je i ti pročitaš i da znaš koliko je Ken ustvari savršen.

"Možda ti se trenutno u životu dešava dosta toga. I čini ti se kao da ti je sada najteže i pitaš se čime si to zaslužila. E pa Bler, jednom mi je mama kada je moj prvi pas Roki uginuo za moj jedanaesti rodjendan rekla da loše stvari moraju da se dese da bi smo više cenili one lepe trenutke koje ni ne primetimo kad se dese. I bila je definitivno u pravu jer ne mogu da ti opišem koliko mi je bilo krivo što to nisam cenio dok je bio tu. Ali tako će mi biti krivo ako te ikada više vidim uplakanu. Ne želim da plačeš Bler, samo se smeji. Želim da vidim tvoj izraz lica kada te boli stomak koliko se smeješ. Želim da ponekada i ja budem uzrok tog smeha. I želim da ti kažem da ne žališ za stvarima iz prošlosti i da ti želim da zaboraviš sve što ti pravi pritisak u grudima. Volim te Bler, srećan rodjendan."

Rekao mi je da čitam pred njim, da hoće da vidi reakciju. I mirno je posmatrao kako jecam i ronim suze pred njim tako slobodno. Nisam se ni trudila da sakrijem to.
"Rekao sam da želim da se zbog mene smeješ, ne da plačeš."
Ruku je stavio na moje rame a ja sam brisala suze pokušavajući da dodjem do daha koje je oduzimalo jecanje. Zagrlila sam ga toliko jako dok sam obraz naslonila na njegovo rame.
"Bi.."
"Hvala ti Ken. Od svih poklona tvoj je najlepši."
Odvojila sam se od njega ali me je još uvek držao u naručju. Gledao me je a ruka mu je milovala moj obraz.
"Nisam želeo da plačeš. Ne za tvoj rodjendan."
Lice mu je bilo toliko blizu da sam mu osetila dah. Znala sam šta sledi, osetila sam u grudima. Usne su nam se u trenutku mog razmišljanja spojile. Nežno me ljubio a ruka mu je bila na mom struku. Moj prvi poljubac je dečko za kog sam sigurna da je jedini kog ću voleti. Sigurna sam u to.
"Bler, obećavam ti da te nikada više neću rasplakati za tvoj rodjendan."

"Čujem dobila si ponudu za mesto trenera.."
Dižem pogled sa sveske i guram je natrag ispod jastuka.
"Kako si ušao?"
"Imam rezervne kartice od svake sobe. Nisi mi ništa rekla?"
"Nisam stigla, sinoć sam dobila ponudu."
Džon pruži korak do mog kreveta i seda do mene.
"Prihvatićeš?"
Toliko je komplikovano. Ispuniti san i povrediti sebe.
"Još uvek nisam odlučila.."
"Bler vraćamo se za vikend, petak je."
"Znam ali tako je teško. Znam da je to odlična prilika ali ne mislim da sam spremna. Da napustim London, i da napustim tebe i moju karijeru u Londonu.."
"I njega?"
Ubaci mi se u reč pa zaćutim. Da, i Aleksej je veliki deo toga što ću verovatno odbiti životnu ponudu.
"Bler ne možeš da mešaš karijeru i ljubav."
"Ne mešam."
Kažem otresitije nego što bih trebala.
"Život je pred tobom, i znam koliko ti je bilo teško kada si došla, znam koliko si bila slomljena. Ali te je balet oživeo, oživela te je druga ljubav. Ne možeš odustati jer si ponovo osetila izgubljenu emociju."
Namršteno gledam. Nikada nisam verovala da ću ovo pomisliti ali Džon je trenutno kreten.
"Znaš, nemaš pravo to da mi kažeš."
Zaćuti u čudu podignutih obrva. Vidim mu bes na licu koji bi rado preformulisao u rečenice upućene meni. Čujem vrata sobe koja se otvaraju i u sobu ulazi Ana.
"Džone?"
Gleda nas oboje pa se Džon okreće ka njoj a ona se smeška.
"Ana izadji iz sobe. Imam ozbiljan razgovor sa Bler."
Ćuti u šoku dok gleda čas u mene pa čas u njega.
"Ali ovo je moja soba.."
"Rekao sam da izadješ."
Prevrne očima i izlazi uz malo jači tresak vratima. Džonov besan pogled je preusmeren ponovo ka meni.
"Nemam pravo?"
Pita a ja ćutim i gledam u njega.
"Kažeš da nemam pravo a ceo život sam dao za ovo Bler. Godine su uložene za ovo a tebi se tako rano pruža prilika koju ćeš odbiti jer imaš nekoga. Ako neko ima prava onda sam to ja. A ti si luda ako protraćiš priliku."
"Grešiš Džone, dao si sve baš zato što nemaš ništa. Surovo je reći ali dok ne osetiš kako je doći kući i neko te dočeka tamo nećeš imati pravo da sudiš mojim odlukama. Istinski zagrljaj uz iskrene emocije, to je ono za šta trebam da živim. Nemaš pravo da preispituješ moju odluku jer nisi ni osetio ljubav."
Imam oseća da je u Džonu buknuo talas razočarenja. Samo me par trenutaka gleda a vidim mu u očima da bi svašta rekao.
"Kada sam došla nisam imala nikoga, bio si mi poput oca Džone, pokazao si mi put. Ali ne želim da me neko ko mi je kao otac osudjuje zbog mojih odluka."
Ustaje sa kreveta teško kao da su tegovi prikačeni na njegovim ledjima. Više ne gleda u mene već negde u stranu.
"Bler, javi Andreju da ne želiš da prihvatiš ponudu, u redu je."
Mali osmeh mi se raširi licem. Znala sam da će ipak razumeti..
"I kada se vratimo za London ne pojavljuj mi se na oči. Nikada više."
Osmeh mi se sklanja sa lica i osećam neki pritisak u grudima. Ne, ovo se ne dešava.
"Džone.."
"U pravu si, bio sam ti poput oca, a ti meni poput ćerke koju kao što si rekla nisam imao, jer nemam ništa. Ti si bila sve, ti i ljubav prema baletu. Ponizila si i to poslednje što imam."
Donja usna mi drhti jer suzdržavam jecaj.
"Ponizila si sebe."
Odlazi ka vratima sobe i odmah krenem za njim pre nego što izadje. Suze mi se slivaju niz lice jer ne mogu više da zadržim pritisak u očima.
"Džone ne možeš to da mi uradiš. Mi smo tim. Ja sam tvoja zlatna koka."
Govorim kroz suze a ruka mi je na njegovom ramenu.
"Dao sam ti i previše šansi da se uozbiljiš i popraviš i da shvatiš neke stvari! Pljunula si mi u lice Bler! Ulagao sam u tebe kao što bih i u sebe a ti si to pregazila!"
Dere se i unosi mi se u facu. Sada shvatam koliko sam mu zgazila na žulj. Tamo gde ga je najviše bolelo.
"Džone molim te.."
Jedva projecam a on odmahuje glavom.
"Kad se vratimo u London zaboravi na studio i na treninge. A i na mene."
Izlazi iz sobe i zalupi vratima. Nakon samo par sekundi gledanja u bela vrata ulazi Ana koja se osvrne iza sebe pa zatvori vrata.
"Nikada ga nisam videla tako besnog."
Uletim u kupatilo u sobi i zatvaram vrata pa okrenem ključ. Ono za šta živim sve ove godine je propalo, puklo je na komade.

~

Ulazim kroz velika dvokrilna vrata pa razgledam prostor oko sebe. Stan je ogroman. Andrejeva sekretarica mi je poslala adresu stanovanja. Želela sam uživo da mu kažem da neću ostati u prokletoj Rusiji. Misleći da ću se ovde bolje usavršiti, misleći da je Rusija nešto najbolje što mi se dogodilo ali je ustvari postala košmar.
"Bler Vud?"
Skidam naočare za sunce sa očiju i ispred sebe ugledam Denisa Vilijamsa. Samo mi je on falio.
"Otkud ti ovde?"
"Ne znaš da smo moj studio i ja doputivali?"
Približava mi se sa pokvarenim osmehom dok me odmerava.
"Oh znam, samo nisam očekivao da će te tvoj psiho dečko pustiti da dodješ."
Podsmeh mi se otrgne sa usana.
"Kad smo kod toga, sada ga nema da te brani."
"Da šteta, ali bolje da mi se ne približavaš ako ne želiš opet lakat u nos."
Osmeh mu nestaje sa lica i jedino što sada vidim je izraz gadjenja. Baš kada treba
dolazi Andrej i Denis se odalji malo
od mene.
"Bler, upoznala si mog prijatelja Denisa?"
"Denis? Poznajemo se odavno, oboje smo iz Londona. I bila sam mu takodje gošća u njegovoj baletskoj školi. Denise zašto beše nismo završili nikada onaj razgovor posle časa?"
Gleda u pod sa nelagodnim osmehom pa nam se nasmeje oboma.
"Neću vam smetati, uživajte."
Odlazi dalje od nas u drugu prostiriju. Moj lakat je ipak imao želju da mu opet raskrvari nos.
"Došla si da mi saopštiš odluku?"
Pita pa kad pogledam u njega klimnem glavom. Nosi belu košulju koja ima par dugmadi više otkopčana.
"Tako je."
"I tvoj odgovor je..?"
Uz uzdah i par sekundi oklevanja spremam se da razočaram vlasnika najpoznatijeg baletskog studija u skoro celoj Evropi.
"Ne prihvatam. Veoma si velikodušan i hvala na tome. Vraćam se za vikend u London. Možda bi trebao da obratiš pažnju na druge devojke iz studija, sve smo veoma talentovane."
"Drago mi je da si iskrena Bler. Ali propuštaš siguran posao, putovanja i luksuzan život sa platom od pet hiljada evra mesečno."
"Hvala ti, ali donela sam odluku."
Ruke stavi u džepove pantalona pa duboko izdahne.
"Ako ti tako želiš."
Klimnem glavom sa malim osmehom pa krećem ka izlazu.
"Bler stani."
Kaže Andrej i okrećem se opet. Prilazi mi i iz novčanika vadi karticu koju mi pruža.
"Moja vizit karta. Ako ne bude bilo više mesta za tebe u Londonu Rusija će te uvek dočekati raširenih ruku."
Uzimam vizit kartu koju stavljam u novčanik.
"Hvala zaista, na svemu."