Rane iz prošlosti

65.

Videla sam mu parkiran auto ispred njegove kuće. Trebalo mi je par trenutaka da skupim hrabrost pre nego što udjem u kuću. Zapravo trebalo mi je mnogo hrabrosti da uopšte zakoračim pred njegovu kapiju. Vrata kuće su bila otključana pa sam samo ušla. Zakoračila sam u dobro poznato okruženje koje se nije nimalo promenilo. Sve je bilo isto. Svaki detalj sam tako dobro pamtila. Imala sam osećaj kao da sam otišla na godine a ne dva meseca. Ali dva meseca bez ljudi koje volim su bila večnost.
"Bler."
Pogledala sam ka stepenicama niz koje je Aleksej sišao. Gledala sam u njega dok mi je prilazio. Oduvek mi je bio privlačan. Ali sada kao nikada pre.
"Zdravo."
Rekla sam a on je nakrivio glavu u čudu. Na licu sam mu videla da se suzdržava da ništa ne kaže.
"Hoćeš li nešto da popiješ?"
Odmahnula sam glavom. Sledeće što je uradio je bilo to da me je uputio ka dnevnoj sobi da sednemo da garnituru. Sve više sam teže disala što smo bili bliži tome da konačno dobijemo presudu za nas dvoje. Moju odluku tačnije. Smireno je delovao. Da ga ne poznajem i ubedio bi me u tu glupost. Ceo njegov govor tela je pokazivao koliko je napet.
"Čemu se nadaš Aleksej?"
Na trenutak je bio zbunjen dok je gledao u mene. Nagnuo se nazad na naslon kauča i prekrstio je ruke uz izdah.
"Čemu se nadam?"
Potvrdila sam pitanje a on je delovao zamišljeno.
"Sreći."
Sada sam se i ja naslonila na kauč. Bilo je teško disati od tenzije u vazduhu. Gotovo kao da sam zaboravila kako se uopšte diše.
"Ne idem za Rusiju Aleksej."
Mogla sam mu videti olakšanje u očima. Samo što ne skoči od sreće sa kauča ali se suzdržavao. Kada sam na njemu videla toliku sreću sve se u meni slomilo. Nisam mogla da budem jaka koliko god to želela. Slaba sam na njega. Slaba na emocije i ljubav prema njemu.
"Aleksej.."
Uzdahnula sam i potekle su mi suze. Nisam više ni mogla da gledam u njega. Spustila sam glavu i gledala sam u pod jer mi je to bilo lakše od toga da se lomimo pogledima.
"Slomi mi srce kako dolikuje Bler. Dok me gledaš u oči."
Podigla sam glavu dok me je on ravnodušno gledao. Ne da bi me prepao, ili povredio. Samo mislim da nije imao snage za plakanjem. Delovao je umorno. Delovao je tužno.
"Znaš da mora tako. Ali bez obzira na to. Toliko te volim da imam osećaj da neću disati dok nismo zajedno."
Bolno je zatvorio oči i klimao je glavom. Slomila sam ga na deliće. Slomila sam i sebe. Ustala sam sa kauča i došla sam do njega. U svom tom očaju sam kleknula ispred njega i uhvatila sam ga za obraze terajući ga da me gleda u oči.
"Bler žao mi je."
Jecao je dok me je privlačio sebi. Nisam želela opravdanja i izvinjenja. Želela sam da bude dobro. Da prebrodimo ovo i sve bude u redu.
"I meni mili."
Stezao mi je telo u zagrljaju. Osećala sam svu tu bol u njemu dok mi je jecao na ramenu. Nisam ovo želela ni za sebe a ni za njega. Ali i on i ja smo znali da je to najbolje za oboje. Snažno me je stezao uz sebe dok je plakao i jecao. Njegovo jecanje mi je paralo uši.
"Da mogu sve bih promenio."
Pored toga govorio mi je još mnoge stvari koje sam i ranije čula. Promenio bi se za mene, umro bi za mene, sve bi dao da je drugačije. Volim te, volim te, volim te. Ili, žao mi je, izvini, žao mi je zbog svega. Ali ovo sam radila za sebe. I koliko god bilo bolno, a biće, posle mnogo vremena će samo biti bolje. Aleksej i ja nismo jedno za drugo koliko god se mi voleli. A on će možda jednoga dana za neku drugu devojku biti pravi. Za mene nije bio, niti sam ja bila za njega. Uzeo je moju glavu izmedju svojih šaka i naterao me je da ga pogledam u oči. On je sedeo a ja sam klečala ispred njega ne bi li bili na istoj visini. Oboje smo se gledali u moru suza koji nam se slivao niz obraze.
"Bićeš mi zahvalan na ovome, ne u skorije vreme ali sigurno posle nekog vremena hoćeš."
Milovala sam ga od obraza do vrata. Klimao je glavom slagajući se sa mnom pa je bolno zatvorio oči. Pokušavala sam da ga gledam u ovom momentu, da mu zapamtim svaku crtu lica. Bilo je bolno saznanje u meni da se više nikada nećemo isto gledati, ili dodirivati. Aleksej i Bler više nisu postojali onog dana kada sam odlučila da odem. I onog dana kada mi je sve one užasne stvari rekao a ja sam mu odgovorila udarcem. Jednostavno nije moglo da bude isto.
"Mogu li.."
Promucao je jedva a ja sam čekala da nastavi. Nije me ni gledao u oči.
"Samo želim da te poslednji put poljubim. Molim te Bler. Ako ću te sada izgubiti ne želim da izgubim taj osećaj koji sam imao sa tobom."
Iako sam znala da će samo biti teže kada to učini ipak sam mu pričinila to zadovoljstvo. Kada sam mu dala dozvolu ruka mu je pronašla put do mog struka. Nežno je zatvorio oči pune tuge i spojio nam je usne. Suzbijao mi je telo uz njegovo dok me je nežno ljubio. Poljubac nije izazvao bol u meni kakav sam mislila da hoće. U meni je bol izazvala činjenica da ovaj poljubac nije u meni budio to što bi nekada. Ko zna koja suza po redu mi je kanula niz obraz, a on ju je obrisao. Kada je stao bez reči je gledao u mene. Iznenada bol se na neki način smanjivala kada sam mu videla trunku olakšanja u očima. Samo sam se nadala
da tako neće biti samo sada već dok skroz ne prebolim Alekseja.

Pet godina kasnije

"Bi!"
Mahala mi je Leksi iz daljine sa slamnatim šeširom na glavi i naočarima za sunce. Mahnula sam i ja njoj pa sam otišla do zadnjeg sedišta auta i otvorila sam vrata.
"Stigli smo ljubavi."
Luka mi se nasmejao dok je pljeskao rukama. Odvezala sam ga iz njegovog sedišta i uzela sam ga za ruku. Išli smo oboje ka plaži gde su zajedno sedeli Leksi, Dilan i Aleksej.
"Tata!"
Viknuo je Luka kada je ugledao Alekseja kako peče roštilj. On se sagnuo a naš sin mu se zatrčao u zagrljaj. Lajla i Mia su se igrale zajedno u pesku. Konačno sam stigla bržim korakom do njih i Leksi me je čvrsto zagrlila.
"Konačno ste stigli."
Uzvratila sam Leksi zagrljaj pa kada me je pustila pozdravila sam se i sa Dilanom. Gledala sam u Alekseja koji je sa osmehom na licu podizao u vis Luku koji se cerekao.
"Kako ste putovali?"
Pitao me je Aleksej kada je spustio Luku na pesak a on je otrčao sa ostalom decom da se igra.
"Kada tata sredi prvu klasu dobro."
Sa osmehom me je odmerio i klimao je glavom.
"Samo se ti zezaj."
Prišla sam mu i čvrsto sam ga zagrlila. Toplina mi je ugrejala srce, toplina sreće zbog nas oboje. Ne toplina kakvu sam ranije osećala. Aleksej je sada imao devojku, dvoje dece. Bila sam presrećna jer je uspeo da nadje mir nakon svega što se dogodilo oboma, i pre nas dvoje. Sada smo bili prijatelji, u dobrim odnosima zbog našeg sina.
"Hvala ti. Stvarno."
Šapnula sam mu na uvo a on me je potapšao po ramenu.
"To je sitnica. Ti zaslužuješ više."
Odjednom je ka nama poletela lopta koja je udarila Alekseja u glavu. Uz kikot deca su počela da beže dalje od njega a on je krenuo da ih juri i da viče kako će ih uhvatiti.
"Idem da mu pomognem."
Rekao je Dilan i potrčao je za Aleksejom. Leksi i ja smo se smejale gledajuću u obojicu kako se jure sa decom. Toliko je bio lep prizor videti ih sa decom.
"Moramo češće ovako da se vidjamo. Kao nekada."
Klimnula sam glavom. Zaista bi to bilo lepo. Kao nekada. Samo Leksi i ja, najbolje prijateljice od detinjstva, i dva najbolja prijatelja iz mladosti. Samo što su sada tu bila i naša deca.
"Prelepi su Leksi. Toliko lep prizor."
Zagrlila me je sa osmehom oko ramena pa me je poljubila u obraz.
"Jesu."
Gledala sam Dilana kako se igrao sa njegovom i Leksinom ćerkom, i Alekseja kako se igrao sa njegovom decom. Za sreću su zaista bile potrebne male stvari. Ali ova sreća je bila najlepša do sada jer sam prvi put za ovu sreću sebi dala zaslugu. Ovoga puta sam to bila ja, ja sam sebe činila srećnom.

Iako se čitaocima ove priče možda ne svidi kraj mislim da nije mogla da bude bolja poruka cele priče. U suštini sve što sam želela da prikažem u životnoj priči moje junjakinje jeste da se kroz svaki period života vezivala za ljude zbog čega bi i patila. Ali kada prvi put izabere sebe umesto nekog drugog shvata da je srećna, sama sa sobom. Dozvoljava sebi da bude srećna posle toliko vremena i mislim da je to bilo najbitnije na kraju. Hvala svima koji su izdvojili svoje vreme za ovu priču i svaki vaš komentar mi znači i utisak. I nadam se da će naredne priče osvojiti vašu pažnju poput ove i prošle❤️‍🩹