Rane iz prošlosti

32.

"I imaš dodelu nagrada dvadesetog septembra."
Zatvara moj rokovnik pa pogleda u mene.
"Kakva dodela?"
Pita uzbudjeno dok zakopčavam dugmiće na košulji.
"Oskar Bler."
Ironično kažem.
"Aleksej kaži mi."
Prenemaže se pa uzimam rokovnik iz njene ruke i vrećam ga u fioku.
"Sportske nagrade, dele ih svake godine i uvek me nominuju ali ništa ne dobijem. Ne znam ni da li ću ići ove godine."
Ustaje sa kreveta i dolazi do mene dok joj se bela sjajna haljina vuče iza nje i lupa svojim sandalama po parketu.
"Moraš da ideš, to je velika stvar. Iskreno čak sam malo i ljubomorna."
Nasmejem joj se pa je ljubim na kratko.
"Nema zbog čega, nije velika stvar."
Ironično klima glavom pa se okreće da uzme torbicu sa mog kreveta a ja je udarim po dupetu. Ona se ljutito okreće i gleda me.
"Nemoj da si ironična, mrzim to."
Uzima torbicu i vraća se do mene pa me hvata za ruku i ukrsti nam prste. To je tako mala stvar ali mi toliko znači.
"Gde si rekao da idemo?"
Tako mi je blizu i gleda me u oči, Bler jebote.. Iako zna gde idemo pita me.
"Na rodjendansku žurku mog prijatelja. Sećaš se?"
Ruku stavljam na njen struk pa je poljubim a ona se odalji.
"Skinućeš mi karmin."
Kaže to bezobrazno sa osmehom da bi me nervirala.
"Skinuću ti haljinu ako sad ne kreneš."
Osmehne mi se pa me držajući za ruku i izlazimo iz sobe. Kad je ovakva može da me šeta ko psa, neću se buniti.

BLER VUD

Na ulazu obezbedjenje prepoznaje Alekseja i puštaju nas unutra. Ovo je prvi put da izlazimo javno kao pravi par. Čudan je nekako osećaj, ali me više nije briga i ako nas vide ako njemu to nije bitno. Ne želim da budem u tajnim vezama i da se krijem, samo privatna veza.
"Aleksej druže!"
Viče neki čovek koji dolazi do nas pa se pozdravlja i grli se sa Aleksejem.
"Drago mi je da si došao."
"Naravno da sam došao. Ovo je za tebe. Srećan rodjendan."
Daje mu kesu sa skupim vinom gde je i koverta sa novcem. On uzima poklon pa još jednom grli Alekseja.
"Bler ovo je moj prijatelj Adam Gomez, možda ga znaš.. Adame ovo je moja devojka Bler."
Pružam mu ruku sa osmehom i malo otvorenim ustima od šoka, pa mi on uzvrati dok gleda u čudu.
"Aleksej nisi mi ni spominjao devojku,baš mi je drago zbog vas!"
Pušta mi ruku pa ponovo pogleda u Alekseja.
"Dilan ti je već došao, mislim da sedi tamo negde."
Pokazuje prstom ka stolovima malo daljim od nas. Aleksej klimne glavom kao znak zahvalnosti pa me hvata za ruku i krećemo ka tamo.
"Nisam znala da je rodjendanska žurka Adama Gomeza."
Kažem želeći da čujem još. Izgleda da Aleksej ima dosta poznatih ličnosti i uticajnih ljudi za prijatelje.
"On je samo muzički producent."
Kaže kao da to nije ništa posebno.
"Samo? Stvorio je na hiljade zvezda.."
"Bler."
Prekida me pa zastaje da pogleda u mene.
"Zabole me."
Povlači me ka napred bez reči a ja ćutim dok ne stignemo do stola gde sede Dilan i Leksi. Bude mi drago kad je vidim i bude mi drago jer ju je Dilan poveo sa sobom. Aleksej mi izvlači stolicu do Leksi pa sedam pored nje. On se pozdravlja sa Dilanom dok se smeška kao da se ništa nije desilo.
"Nisam znala da ćeš doći."
"Dilan me je nagovorio."
Kaže sa osmehom pa pogleda u njega i uhvati ga za ruku. Tako su slatki, i divni.
Aleksej i Dilan se smeju i pričaju o utakmici pa mi se Leksi približi.
"Nisam znala da ste se pomirili."
Kaže razočarano jer ni ne zna za to.
"Nisam stigla da ti kažem, brzo se odvilo a posle večere se nismo ni videle. Izvini."
Odmahuje glavom kao da nema veze i ako ima. I ja bih se na nju naljutila da mi ne kaže šta se odvija izmedju nje i Dilana.
"Moraš ovih dana kod mene da se ispričamo kao ljudi, nedostaješ mi Bi."
"I ti meni Leks."
Pući usta kao da je tužna pa mi stisne šaku ispod stola.
"Ooo rasplakaću se."
Kaže Dilan dok nas imitira a Aleksej se smeje. Leksi se okreće pa ga hvata za vilicu.
"Smiri se."
Kaže mu pa se oboje nasmeju i poljube se. Pogledam u Alekseja koji ni ne gleda u mene. Kao da me ignoriše.

~

Dosta je vremena prošlo od kako smo došli, Leksi je bila sa većinu vremena sa Dilanom pa bi povremeno pričala sa mnom. A Aleksej? Ćuti, ili priča sa Dilanom ili priča sa ljudima koji mu pridju. Sa mnom ni reč. Pitam se u čemu je problem ali ne želim sada da ga pitam i da dodje do prepirke. Bolje da to obavimo kasnije, posle zabave.
"Dilane molim tee!"
Okrećem se i vidim Leksi kako kuka Dilanu.
"Ne volim da plešem."
"Moraš, vidiš da su svi ustali."
Ustaje i povlači ga za ruku pa odlaze na sredinu hale gde i ostali gosti plešu valcer sa svojim parovima. Pogledam u Alekseja koji sada gleda u telefon pa sednem do njega.
"Nećeš me pitati da plešemo?"
Pogleda u mene pa se osmehne.
"Ne volim te stvari Bler."
"Čak ni za mene?"
Stavim ruku preko njegove pa on ustaje i pruža mi ruku. Odlazimo od stola pa Aleksej stavlja ruku na moja ledja a ja stavljam ruku na njegovo rame.
"Jesi li ljut?"
Pitam ga dok me gleda u oči i osmehne mi se.
"Jesam."
"Pa vidim."
Uzima mi ruku i ukrsti nam prste pa me ljubi.
"Slab sam na tebe, moram da to popravim."
Govori to tako ozbiljno, a ja sam tako zbunjena dok se pitam šta sam uopšte uradila.
"Moram do toaleta."
Puštam ga i brzim koracima odlazim ostavljajući ga iza sebe. Nismo se ni pomirili a on već traži razlog da se svadjamo, ili da bude ljut. Ulazim u kupatilo i zatvaram vrata pa se rukama oslonim na lavabo dok gledam u ogledalo. Smiri se Bler, objasniće ti sve i sve će biti u redu..
"Bler?"
Čujem muški glas i kad se okrenem nešto me preseca u stomaku. To je onaj kreten, iz baletske akademije.
"Mislio sam da sam te video ali nisam bio siguran da si ti.."
Prilazi mi pa mi pruža ruku uz osmeh. Uzvraćam mu lažni osmeh i pružam mu ruku.
"Vilijam beše?"
Namerno mu pogrešim ime a on se nasmeje.
"Denis Vilijams, sećaš se?"
"A da, direktor baletske akademije."
Okrećem se da uzmem torbicu sa lavaboa pa kad se ponovo okrenem ka njemu on mi je za korak bliži, ulazi mi u lični prostor.
"Poznaješ Adama?"
Odmeri me i bez imalo blama mi gleda u grudi zbog mog malo većeg dekoltea.
"Ne, ovde sam sa dečkom."
Samouvereno kažem a on klima glavom i grize usnu.
"Moram da idem.."
Krećem ka vratima a on me hvata jako za zglob ruke. Pogledam u njega pa se nasmeje zlobno i samouvereno.
"Onaj dan si samo pobegla iz škole, misliš da to tako ide?"
"Pusti mi ruku."
Kažem mu a on me povuče ka sebi.
"Nisi platila to što sam bio velikodušan da te predstavim pred ljudima. A ja želim nešto za uzvrat."
Ruka mu poleće na moj bok pa ga iz sve snage laktom udaram u nos. Pušta mi ruku i saginje se a ja koristim priliku i izlećem iz kupatila što brže mogu. Grizem usnu da ne bih zaplakala dok gledam u svoj ručni zglob koji će definitivno da poplavi. Idem ko bez glave pa se zakucam u nekoga i to je Aleksej.
"Taman sam krenuo da te tražim."
Kaže pa mu osmeh nestane sa lica kad vidi da se držim za zglob.
"Šta se desilo?"
Uozbilji se a ja odmahnem glavom. Neću mu reći, nema šanse.
"Bler govori."
Uzima nežno moju ruku i vidi mi crveni trag oko zgloba.
"Onaj Denis.."
Nisam ni završila rečenicu, gleda okolo i kada ga ugleda kod vrata toaleta krene tamo ali ga zaustavljam.
"Aleksej molim te.."
"Bler pusti me."
Besno govori i sklanja mi ruku sa njegove. Jurim za njim i usput vidim Dilana koji se smeje i priča nešto sa Leksi i nekim čovekom.
"Dilane brzo!"
Viknem ga a on me zbunjeno pogleda.
"Aleksej on.. prebiće ga!"
Dilan pogleda u njegovom smeru i brzo odjuri tamo. Ne mogu ponovo da doživljavam to da gledam Alekseja u njegovoj nasilnoj epizodi. On je kao životinja i ne zna da se kontroliše.