Rane iz prošlosti

4.

Ogroman aplauz se čuje kroz celu halu. Većina je i ustala. Mašem publici i šaljem poljupce pa silazim sa scene kako bih uzela buket koji je mama donela.
"Bila si divna dušo!"
Mama me grli i izljubi me celu. Posle nje grlim Leksi koja mi čestita malo glasnije zbog aplauza u pozadini.
"Dušo izgleda da jedna obožavateljka želi autogram."
Govori mama veselo dok gleda iza mene. Okrećem se sa osmehom pa mi osmeh nestane sa lica kada ugledam ko je to zapravo. Onaj buzdovan. Iza sebe čujem Leksi koja započinje nešto u šoku da kaže ali prekida. On se osmehuje dok drži za ruku malu devojčicu koja srećno poskakuje.
"Tata to je ona! Balerina Bler!"
Pušta mu ruku i zagrli me oko nogu. Ponovo se nasmejem kada shvatim da je to njegova ćerka koja me očigledno voli. Čučnem ispred nje a ona ne skida osmeh sa lica.
"Kako se zoveš srećice?"
"Lajla."
Kaže pa me zagrli oko vrata. Uzvratim joj zagrljaj i dok je tako grlim pogledam gore u njega. Stoji i gleda sa izrazom lica koji svašta poručuje.
"Da li dopuštate da napravimo sliku?"
Pita me a ja klimnem glavom i sečem ga pogledom. Osmehnem se i tada sevne blic u mene i malu devojčicu koja je preslatka, ne mogu da lažem.
"Hvala ti!"
Kaže devojčica i zagrli me po ko zna koji put. Kada me pusti ispravljam se i pogledam u njega.
"Rekla si za mesec dana."
Kaže šarmantno ali mu ne odgovaram, već ga samo besno gledam. Nažalost moja majka čuje njegovu opasku i odmah radoznalo prilazi.
"Bler ko je momak? Nećeš nas upoznati?"
Nasmeje se mojoj mami pa pogleda u mene.
"Neću mama. Jer ga ni ja ne znam."
Mama zaćuti pa joj on pruža ruku.
"Aleksej Prajs. Drago mi je gospodjo."
Moja majka se sve vreme smeška i gleda u mene. Leksi mi se sve vreme smeje zbog situacije u kojoj se nalazim.
"Violeta Garcija. Drago mi je. Nisam znala da moja ćerka poznaje takve džentlmene poput tebe."
Prevrnem očima da moja mama ne vidi ali on vidi i nasmeje se.
"Čast mi je što poznajem uopšte vašu ćerku."
Lažov.
"Nadam se da ćemo ovaj razgovor nastaviti nekada."
Dodaje on.
"I ja se nadam."
Pogleda još jednom u mene pa uzima svoju ćerku u naručje.
"Vidimo se Bler."
Odlazi a devojčica mi veselo maše. Mahnem i ja njoj dok se lažno osmehujem. Kada sam rekla da mi je susret na parkingu sa njim bio najčudniji dan u životu definitivno sam pogrešila. Ovo je najčudniji dan.
"Bler zaboga ko je taj frajer?"
Šokirano pita mama dok se Leksi sve vreme smeje bez prestanka od kad je nasilnik otišao. Pokazala bih joj snimak ovog buzdovana da vidi kakav je "frajer" zapravo.
"Mama ne znam ko je to. I idemo kući."

~

Konačno sam kući i dalje pomalo šokirana od dogadjaja koji se dogodio nakon nastupa. Kako se usudjuje? Kako nema sramote? Još se upoznaje sa mojom mamom koja sada sigurno misli i nada se da imam nešto sa njim. Sama pomisao na to me zgrožava.
"Bler smiri se."
Govori Leksi dok jede kokice i gleda u mene. Došla je da prespava kod mene kao u starim tinejdžerskim danima.
"Jesi li ga videla?! Tako sam besna! Još moja mama.."
Izdahnem i zaustavim se pa se naslonim na naslon kreveta.
"Zgodniji je uživo.."
Kaže dok trpa kokice u usta a ja je ljutito pogledam.
"Šta?"
"Ako ti je zgodan videćemo da ti ga sredimo."
Ironično kažem na šta prasne u smeh. Koliko god njoj ovo sve bilo smešno meni nije, jer mi taj čovek užasno ide na živce.
"Bler možda da se malo smiriš. Lik ti se nabacuje, tu nema ničeg lošeg.."
Ne odgovaram na najveću moguću glupost koju sam upravo čula. Samo joj otimam činiju sa kokicama iz ruku i stavljam je na noćni stočić.
"Laku noć Leksi."
Gasim svetlo i pokrivam se. Leksine reči me teraju da razmišljam o tom grubijanu. Ne u smislu da mu se svidjam, već samo da razmišljam..

~

Leksi i ja odlazimo dole u kuhinju na doručak koji je moja mama spremala. Još jedna stvar koja mi nedostaje kod nje je njeno kuvanje. Obožavam njenu hranu.
"Dobro jutro."
Leksi i ja promrmljamo dok sedamo za sto. Mama skida naočare i pogled sa telefona uperi u nas dve.
"Dobro jutro devojke. Bler da li si videla vesti? Sa tvog natupa.."
Osmeh mi se pojavi na licu. Mama mi pruža telefon i krećem da čitam vesti.
"Nije toliko o nastupu.."
„Sinoć je u osam časova poznata balerina Bler Vud imala nastup u kulturnoj Londonskoj areni. Medjutim pored njenog spektakularnog nastupa ljudi su primetili da se nakon svoje interpretacije srela sa poznatim bokserom Aleksejom Prajsom."
Gledam šokirano u telefon pa pogledam u mamu koja se osmehuje. Ovo je katastrofa.
"Šta piše Bler?"
Pita radoznalo Leksi ali je zanemarujem i nastavljam da čitam.
„Njihov susret ne bi bio toliko sumnjiv da nisu radili neke stvari koje ne rade samo poznanici. Izvori kažu da se Bler zagrlila sa njim i da se onda grlila sa njegovom ćerkom Lajlom Prajs."
Spuštam telefon i vraćam ga mami. Nemam ni apetit nakon ovoga što sam sada pročitala. Leksi je očigledno na svom telefonu pročitala vesti jer ga upravo spušta na sto i gleda me u šoku.
"Bler ti poznaješ tog gospodina?"
Mama pita radoznalo i ne skida osmeh sa lica.
"Mama ne.."
"Bler ne želiš da mi kažeš da imaš dečka? Ne razumem zašto.."
Deluje tako veselo što veruje u činjenicu da sam sa tim čovekom u vezi. Znam da je razočarava činjenica da sam sama već dosta dugo ali ne mogu protiv sebe i svojih osećanja. Nema pravog momka. Jednom se pojavio pravi ali njega više nema.
"Mama nismo u vezi. U redu? Stvarno te volim ali počinješ da me nerviraš sa ovim glupim zaključcima i prestani da me spajaš sa tim nepoznatim čovekom."
Naginjem se na stolicu kao neko ljuto dete. Mama suzbija svoj osmeh i prestaje da se smeje.
"Izvini draga. Nisam znala da ti smeta."
Ustaje sa stolice i uzima svoj tanjir pa odlazi u kuhinju. Pogledam ljuto u Leksi koja isto krije osmeh.
"Odmah da si prestala."
Klima glavom i uzima hranu sa stola.