Rane iz prošlosti

63.

Svi smo već bili uveliko na parkingu restorana gde je bila svadba. Gledala sam ljude koji jedni sa drugima ulaze u kola i odvoze se kući.
"Bi!"
Vikne Leksi iza mene koja maše da dodjem. Pored nje i Dilana stoji Aleksej naslonjen na auto. Prilazim im skrštenih ruku jer je prehladno. Znala sam da je trebalo nešto da ponesem da obučem.
"Spavaš kod mene i Dilana?"
"Ne Leks. Iznajmila sam hotel. Ne bih da vam se uvaljujem na noć posle svadbe."
Nasmeje se Dilan a Leksi ga ćušne laktom u rebro.
"U redu, samo smo mislili da te Aleks poveze. Nemamo mesta u kolima više. Izvini."
Nasmejem se sebi u bradu. Kada god Aleksej i ja nismo bili u dobrim odnosima nekako se uvek potrefi da me on baš vozi kući.
"U redu."
Aleksej se neprimetno podsmehne.
"Super. Izvini još jednom ali nam je auto pun. Vidimo se ujutru?"
Potvrdjujem. Leksi me ljubi u obraz te odlazi sa Dilanom u auto i odvoze se dalje sa parkinga.
"Smrzla si se."
Kaže a ja pogledam zbunjeno u njega. Nisam ništa ni stigla da odgovorim a on je skinuo sako i stavio mi ga je na ramena.
"Nisi trebao."
"To je najmanje što mogu."
Otvara mi vrata auta pa ulazim u njega. Kada sedne u auto vezuje pojas i pali auto.
"Uvek nekako završimo zajedno u kolima."
Kažem pa se nasmeje. Izgleda da je pomislio isto.
"Sudbina?"
Pitao je škatljivo.
"Možda."
Nastavljamo ceo put dalje u tišini. Bio je usredsredjen na vožnju dok sam se ja borila sa sobom da ne zaspim. Rekla sam mu adresu hotela i jedva sam čekala da stignem i legnem da odmorim od ovakvog napornog i napetog dana...

~~~

"Mila.."
Nečiji glas i drmanje ramena me je nežno budio. Mila.. Otvorila sam jedva oči i videla
sam Alekseja koji me je zamišljeno gledao dok me je milovao po kosi.
"Zaspala sam.."
Klimuo je glavom.
"Ispred hotela smo već pola sata. Bilo mi je žao da te probudim."
Izdigla sam se sa sedišta i odvezala sam pojas. Protrljala sam oči pa kada sam ga pogledala on je skrenuo pogled.
"Hvala što si me dovezao."
"Uvek."
Odgovorio je jedva.
"Želiš li da udješ? Ipak si me dovezao."
Ovo me podsetilo na prvu noć kada sam osetila nešto prema njemu. Kada me je pozvao unutra kod njega kao uslugu što sam ga dovezla. Videla sam mu mali osmeh na licu i znala sam da se istog setio.
"Jesi li sigurna?"
Slegla sam ramenima.
"Šta je najgore što može da se desi? Ipak si to ti."
Zatvorio je vrata auta pa ga je zaključao i krenuo je za mnom. Bila je glupa i providna zamisao što sam ga pozvala unutra jer nemam ni čime da ga ponudim, ipak sam u hotelu. Kada smo stigli do hotelske sobe i kada smo ušli Aleksej je seo na ivicu kreveta. Ja sam sela na fotelju a njegov sako sa kojim sam bila ogrnuta stavila sam na stolicu.
"Koliko dugo ostaješ?"
"Do prekosutra uveče."
Nije ništa rekao. Iz svoje torbe koja je stajala na stolu izvukla sam flašicu cedjenog soka od narandže. Pružila sam mu je a on je gledao u čudu.
"Barem nečim da te ponudim."
Uzeo je flašicu i stavio ju je sa strane bez i da je pogleda.
"Bler znaš da nisam došao zbog toga."
Rekao je nestrpljivo i ozbiljno.
"Ne znam zašto si onda.."
"Znaš, dosta mi je igrica. Želim da rešimo šta imamo."

ALEKSEJ PRAJS

"U redu, rešimo. Samo da odem da se istuširam."
Klimnuo sam glavu a ona je otišla u kupatilo. Gledao sam okolo po hotelskoj sobi i sve je mirisalo na nju. Njena odeća je stajala u koferu složena u uglu sobe. A posteljina nameštena baš kao što ona radi. Sve je podsećalo na nju. I na to koliko mi je nedostajala. Jedino što sam i mogao da radim ova dva meseca bez nje je bilo da razmišljam o njoj. Znam da sam kriv za sve što se dogodilo izmedju nas. I iako sam je u početku krivio što nismo zajedno duboko sam u sebi znao da nemam prava da se ljutim jer nam je dala priliku milion puta. A ja sam joj dao milion razloga da odustane od pokušaja da mi oprosti. Skreće mi misli zvuk otvaranja vrata kupatila. Ostajem bez daha kada je vidim sa mokrom kosom u beloj majici koja joj prekriva butine i dole kariranoj pidžami. Bela majica. Moja majica. Nasmejem se sebi pa kad ona shvati zašto se smejem pogleda u majicu i cela se zarumeni.
"Navikla sam na nju.."
Pročisti grlo i seda na ivicu kreveta malo dalje od mene. Kosu gurne iza ušiju pa izdahne.
"Reci šta si želeo."
Jedva sam se kontrolisao da je ne dodirnem dok sam je tako gledao. Nekako sam se izborio sa sobom.
"Razumem da ne želiš da više budemo zajedno. Ni ne želim da te teram na to. Ja sam zajebao, i svake sekunde od kada si se vratila sam mislio koliko sam očajan i koliko želim da te povredim."
Zaustavio sam se da bi pogledao u nju. Oči su joj se caklile i imao sam osećaj kao da ne diše.
"Nikada nisam smeo tako da razmišljam. Dala si sve za mene bez obzira kakav sam bio."
Ništa nije govorila. Nemo je gledala u mene.
"Samo imam jednu molbu bez obzira na to što ni nemam pravo da ti tražim usluge."
"Šta to?"
Približio sam joj se i uzeo sam joj šaku u svoje ruke. Nežno sam joj stavio ruku na moje grudi.
"Ne vraćaj se u Rusiju. Molim te."
"Aleksej.."
"Bler. Ako postoji nešto što bi me upropastilo više od toga što si otišla od mene, upropastilo bi me da odeš sa našim detetom tamo. Ubilo bi me to da ga ne vidjam stalno i da ne bude tu."

BLER VUD

Jedva sam disala dok smo bili ovako blizu jedno drugom. Ne znam da li je bilo sebičnije to što je on tražio da ostanem ili ja koja sam želela da odem sa našim detetom. Oči su mu se caklile i nežno je spustio moju ruku nazad gde je i bila. Sama sa sobom sam se borila da ne zaplačem. Da mu ne pokažem koliko me boli što nam se oboma ovo dešava. Posle toliko vremena i teške prošlosti oboje smo uspeli da se sastavimo i ponovo budemo srećni. A sada smo samo slomljeni, ponovo. Nakon tolike sreće. Duboko u sebi sam znala da ne smem da pristanem.
"Razmisliću."
Rekla sam jedva a on je podigao iznenadjeno glavu.
"Molim?"
"Rekla sam da ću razmisliti."
Mala nada mu se pojavila na licu. Ustao je sa kreveta i duboko je udahnuo.
"Neću te pritiskati."
Gledala sam ga dok je uzimao svoj sako koji je navlačio na sebe.
"I javi mi sve."
Gledala sam ga kako ide ka vratima. Telo mi je drhtalo dok sam samo zamišljala da mu dozvoljavam da ode.
"Aleksej stani."
Okrenuo se i zastao je kod vrata. Ruke su mi zadrhtale kada sam ustala i došla sam do njega odvažno i puna samouverenosti iako se to kod mene nije tako činilo.
"Zaboravio sam nešto?"
"Da."
Uhvatila sam ga za obraze i spojila sam naše usne. U meni se bude poznati osećaji kada se dogodi ono o čemu maštam od kada sam ga ponovo videla. Ruka mu je na mom struku i suzbija me uz zid dok jezikom nalazi put do mog. Vatra u meni se ponovo pali. I znam da posle ovoga neću moći tek tako da odlučim da li ću se vratiti za Rusiju. Znala sam da posle poljupca sa njim ću opet biti njegova. Znala sam da će nam se duše ponovo pronaći.
"Sve bih dao da si opet moja."
Šapnuo mi je na usne. Htela sam da kažem da jesam, da sam uvek bila i da je to ono što se nikada neće promeniti. Samo nisam ni stigla koliko me je ubijao poljupcima. Povukao me je ka hotelskom krevetu koji je na svu sreću bio krevet za dvoje. Nežno me je pustio da legnem ljubivši mi vrat.