Rane iz prošlosti

13.

Aleksej donosi šoljicu čaja i stavlja je na stočić ispred mene. Osmehnem mu se pa on seda pored mene na kauč.
"Otkud da živiš u ovako zabačenom mestu?"
Pitam dok uzimam šoljicu čaja i duvam u nju kako bi se čaj brže ohladio.
"Svidja mi se mesto. Ima drveća a i pošto je zabačeno paparaci ne dolaze toliko često. Najviše sam ovde zbog Lajle."
Razumem ga upotpunosti. Sigurno nije prijatno da mu slikaju i snimaju ćerku.
"Lepo je mesto. Da sam bila pametnija pre tri godine verovatno bih izabrala nešto slično."
Osmehnem se i uzimam gutljaj čaja.
"Gde sada živiš?"
"Ne mnogo daleko od centra. Imam kuću. Mama i tata su je kupili kad smo saznali da ću ići u London."
Otvara sebi flašu piva i ispija ga direktno iz nje.
"Znaš, nisam očekivao ovo."
Gleda direktno u mene dok prstima lupka po flaši.
"Šta to?"
Kut usne mu se izvije u osmeh pa mi se približi samo malo bliže.
"Da ćeš biti ovde. Mislio sam da me mrziš."
To sam i ja mislila. Definitivno jesam.
"Misliš da bih trebala da te mrzim?"
"Ne znam. Nisam se baš pokazao kao dobra osoba predpostavljam."
Da li misli na naše prvo upoznavanje ili na sve ostalo? Dosta toga je bilo a opet tako malo toga. Nasmejem se svojim mislima.
"Ne znam. Zar je moguće da si morao da se potučeš baš tamo gde sam imala nastup?"
Ponovo poteže flašu pa me to podseti da pijem i ja svoj čaj.
"Valjda se desilo. Možda je sudbina?"
Stisnem usne ne bih li suzbila svoj osmeh. Smejem se ko budala na njegove glupe rečenice.
"Sve je moguće zar ne?"
Spušta flašu piva na stočić i sada vrlo ozbiljno gleda u mene. Da nisam nešto pogrešno rekla? Uzimam još jedan gutljaj čaja i spuštam šoljicu na stočić.
"Nadam se da je sudbina."
Približava mi se i hvata me oko struka pa me povlači ka sebi. Gledam mu pravo u oči i imam osećaj kao da sam paralizovana.
"Pošto imam neki čudan osećaj privlačnosti od kada sam te prvi put upoznao."
Mogu da osetim kako gorim dok mi gleda čas oči a čas usne. Duboko uzdišem i jedva kontrolisano to radim. Premešta ruke na moje bokove a ja zažmurim spremna da prihvatim poljubac.
"Tata!"
Odskočim kada čujem njegovu ćerku koja je upravo ušla sa nekom starijom ženom u dnevnu sobu. Blam me jede sada kada su nas uhvatili ovde, u njegovoj dnevnoj sobi.
"Mislio sam da spavaš kod teta Suzan."
Pogleda u ženu dok se saginje i grli svoju ćerku.
"Rekla je da neće da spava kod mene pa sam je vratila kući."
Pogleda u mene pa joj se nelagodno nasmejem.
"Bler!"
Lajla vikne pa dotrči do mene i čvrsto me zagrli. Preslatka je.
"Nisam znala da si ovde, u mojoj kući."
Govori kao da je to nešto neočekivano. Pa i jeste. Otkud ja u njenoj kući?
"Lajla spremi se za spavanje i u krevet. Kasno je."
Baš kao što je rekao Lajla odmah skače i penje se uz sprat gore.
"Hvala što si je pripazila."
"Uvek Aleks. Nećeš me upoznati sa damom?"
Okreće se ka meni i počeše zadnji deo temena.
"Oh da, emm, Bler ovo je Suzan Kols. Moja komšinica."
Ustajem sa kauča i prilazim ženi pa pružam ruku.
"Bler Vud. Drago mi je."
"I meni draga."
Pušta mi ruku pa stavlja ruke u džepove od svog pletenog džempera. Osmehne nam se oboma i okreće se ka vratima.
"Uživajte omladino."
Napušta kuću a Aleksej i ja ponovo ostajemo sami. Samo što se ovoga puta neće ništa dogoditi. Kako sam sebi dopustila da me ponesu osećaji?
"Nisam očekivao da će doći. Izvini."
Kaže prekidajući tišinu a ja podižem glavu i pogledam ga dok on drži glavu povijeno.
"Hej u redu je. Ionako je kasno i trebala bih da krenem."
Užurbano uzimam torbicu sa kauča i krećem ka vratima ali mi prepreči put Aleksej svojim širokim telom.
"Ne moraš da ideš samo zato što je Lajla došla."
"Rekla sam da je u redu. Ona je mala i sigurna sam da joj je potreban mir ovako kasno. Hvala na čaju."
Zaobidjem ga i izletim iz kuće. Brzim korakom dolazim do auta i odmah ga palim pa se njime odvozim nazad ka centru grada. U retrovizoru vidim Alekseja koji stoji i posmatra moj auto. Suza suzu stiže i svaku brišem rukom jer nemam maramicu. Kako sam tako glupa? Umalo da se poljubim sa njim na njegovom kauču. Šta mi bi u tom trenutku pa da to radim? Prestajem da analiziram svoje ponašanje jer osećam kao da mi se duša cepa. Znam da nisam uradila ništa loše ali tako se osećam. Kao da sam najgora osoba na svetu.

~

Dolazim do mojih ulaznih vrata na kojima se upravo oglasilo zvono. Treba da dodje Leksi koja će mi verovatno prepričati sada sve što se desilo izmedju nje i Dilana dok su bili sami. Ako ju je taj mamlaz iskoristio..
"Bi!"
Grli me iz sve snage kada otvorim vrata i uzvraćam joj zagrljaj. Ulazi u kuću pa zatvaram vrata.
"Nemaš pojma šta se sve dogodilo!"
Uzbudjemo govori dok seda na kauč.
"Hoćeš kafu?"
Odmahuje glavom pa sednem na trosed preko puta nje.
"Dilan i ja smo plesali u klubu, zajedno naravno. I on je malo popio.."
"Popio?"
"Aham. I svašta mi je pričao. Da sam baš slatka i tako to."
Smeška se dok mi sve to priča pa se i nasmejem sa njom. Tako srećno deluje.
"Posle me je samo odvezao kući i to je to."
"Samo to?"
Klima glavom. Očekivala sam nešto više. Valjda je to dovoljno za prvi put.
"Pusti sad to. Ti i Aleksej?"
"Šta sa nama?"
Pitam praveći se luda. Da li zna uopšte šta se dogodilo? Nadam se da ne jer je situacija od sinoć toliko neprijatna da ne želim da to pominjem.
"Pa da li je bilo nešto?"
Odmahnem odmah glavom a ona suzi uči kao da sumnja na nešto.
"Leksi ne. Odvezla sam ga, zahvalio se i to je to."
"Neka bude da je tako."
Uzima daljinski i uključuje sebi netfliks.
"Namerno ste to uradili."
Smeška se i uključuje svoj omiljeni rijaliti sa netfliksa.
"Leksi nije zabavno."
"Jako ste dosadni Bler. I ti i on."
Već sam spremna da se svadjam sa njom. Zar stvarno misli da je u redu da me ostavlja samu sa njim? Da to nije uradila ništa od onoga se ne bi desilo. Zvono na vratima mi kreće pažnju pa ustajem sa troseda i odlazim do vrata, penjem se na prste i pogledam na špijunku pa ostanem u šoku. Aleksej stoji na mom pragu i čeka da mu otvorim. Kako je pronašao moju kuću?
"Leksi Aleksej mi stoji na vratima!"
Kažem kroz zube i pokazujem rukom na vrata. Ona se naglo okrene i otvori usta sa osmehom.
"Otvori mu budalo!"
Udahnem i izdahnem pa otključam vrata i otvaram mu.
"Hej."
Kratko kaže na šta se nervozno osmehnem. Bler koji djavo je sa tobom?
"Hej."
Ponovim pa se nervozno osmehnem.
"Izvini što sam ovako banuo nenajavljen. Želeo sam da ti se javim ali bi možda bilo malo čudno."
"Ne bi, skroz bi bilo okej. Kako si našao kuću?"
Osmehne se i nagne se na zid a ja samo što ne padnem na zadnjicu kada to uradi. Ima prelep osmeh.
"Sinoć si spomenula da živiš blizu centra Londona. Ostalo nije teško naći."
Nasmejem se pa dok me gleda stvara mu se mali osmeh u uglu usne. Glavom je nagnut na svoju ruku i odmerava me.
"Luda sam. Želiš da udješ?"
Pomerim se i napravim mu prostora da udje ali ne ulazi.
"Bler želeo sam da ti se izvinim, zato sam ovde. Poneo sam se kao prostak. Došla si kod mene i svešto je trebalo jeste da popiješ taj čaj i da odeš kući kada poželiš. Ništa drugo."
Zakoračim napred i zatvaram vrata iza sebe. Neću dopustiti sigurno da ja budem unutra a on napolju. Još će i Leksi znati da sam je slagala.
"Okej je. Bilo je kasno i umorni smo bili. Dešava se zar ne?"
Odmahne glavom a ja se ledjima naslonim na vrata iza sebe.
"Ne dešava se Bler. Privlačna si mi. Ne znam za tebe ali me umor nije dovoljno oborio da bih pričao onakve stvari. Nije to alkohol."
Samo ćutim i gledam u njega. Više se ne smeje i ozbiljno gleda u mene. Hvata me panika sada kada mi je to rekao.
"Oprosti ako sam ti dala loš dojam. Nisam baš za veze."
Kažem tiho i posramljeno. Ne gledam ga ni u oči sada.
"Veze?"
Nasmeje se dok pomalo zabacuje glavu a ja zbunjeno gledam.
"Šta?"
Pitam ne znajući šta je tačno smešno. Kad prestane da se smeje ponovo me gleda.
"Nisam ni rekao da želim vezu. Samo si mi privlačna. Niko ti nikada nije rekao da si lepa i zgodna?"
Njegovo pitanje me kanali. Znam da to nije rekao iz zle namere ali kao da se vredjam. Bler obuzdaj svoje misli pobogu.
"Rekli su mi, ne kao ti predpostavljam."
Nasmeje se i tek sad primerim koliko mi se probližio. Opet osećam onaj njegov parfem dok usne približava mom vratu.
"Onda da te poljubim?"
Zavlači ruku u moju kosu i osetim njegove mekane usne na vratu. Bože ne bih stala. Nikada ali... ne želi vezu? Rekao je samo da sam privlačna. Ne svidja mu se Bler već mu se svidja njeno telo.
"Prekini."
Kažem grubo na šta me zbunjeno pogleda.
"Leksi je unutra. A i nisam baš za kombinacije."
Odaljava se od mene i klima glavom kao da razume. Njegova ruka mi već fali.
"Okej je, razumem. Ipak si ti tako prefinjena. Ne znam što sam i pomislio na ovo."
Podignem obrvu dok sam malo šokirana, ili više uvredjena.
"Prefinjena?"
"Pa da. Sigurno mi ne bi dala da te jebem na jedno veče."
Otvorim usta na njegov prost rečnik. Kakav slepac.
"Odvratan si."
Otvaram vrata pa ulazim u kući i zalupim ih njemu ispred nosa. Kreten. Nema srama. Dodje mi ispred kuće sa željom sa me iskoristi i još se tako ponaša jer je odbijen.
"Šta ste pričali toliko dugo?"
Pita Leksi dok gleda u televizor kao zaslepljena.
"Pričam ti kasnije. Ili ne. Razmisliću još."
Sedam nazad na trosed i uzimam svoj telefon u ruke.