Rane iz prošlosti

45.

"I šta si radila danas?"
"Spavala sam. Sada se spremam za neku žurku."
"Izgleda da se baš provodiš."
Smeška se dok pričamo na skajp preko laptopa.
"Tek sam došla. Videćemo narednih dana. Šta si ti radio?"
Oslanja se na ruku dok se smeška.
"Išao na trening. Odveo Lajlu da prespava kod Nikol i sada nameravam da spavam."
Kad spomene Nikol imam nagon za prevrtanjem očiju. Znam, Lajlina je mama, ali to ne menja činjenicu da je kučka. Žalim dan kad sam rekla Alekseju da bi trebao da joj pruži drugu šansu da ponovo bude deo njihovog života.
"Lepo, klasičan dan pretpostavljam."
"Moglo bi se reći. Ali pre toga sam bio kod nje da razgovaram nešto sa njom."
Ovo postaje zanimljivije.
"Oh, mogu li da znam o čemu?"
"O tebi, i o tome da ako ti pridje iščupaću joj grkljan."
Zagrcem se ali blagim kašljem pokušavam da to prikrijem. Nadam se da joj to nije zaista rekao. Nervozno se nasmejem pa ustajem sa stolice da bih uzela sa svog kreveta crnu torbicu.
"Nadam se da te niko neće startovati u klubu tako obučenu."
"I da me startuju, to je njihov problem."
Sedam ponovo na stolicu ispred laptopa i vidim mu mali osmeh na licu koji svašta upućuje.
"Sama si u sobi?"
Klimam glavom. Vidim kuda ovo vodi. Prekrstim noge ispod stola i grizem usnu.
"Voleo bih da te vidim bez haljine, upravo sada."
"Je l'?"
Sada on klima glavom. Smeškam se iako on ima vrlo ozbiljan izraz lica.
"Počni od gornjeg dela?"
Stavljam prethodno ispeglanu kosu iza uveta i prebacujem ostatak iza ramena. Krećem da spuštam bratelu izazovno i sporo pa je vratim nazad.
"Može. Za mesec dana."
"Bezobraznice. Videćeš kada dodješ."
"Nadam se. Kao da ćeš znati šta ću sve raditi ovde."
"Budi fina Bler. Nemoj da mi te neki rus preuzme."
Bože. Nisam u stanju da pogledam drugog čoveka pored svog ličnog grčkog Boga.
"Nisam ti nikada rekao ali baka mi je bila ruskinja."
Upravo saznajem nešto šokantno o dečku sa kojim sam već duže vreme.
"Ruskinja?"
"Da. Mamin otac je britanac a majka ruskinja. Mama se doselila ovde kada je imala dvanaest godina. Kasnije je upoznala mog oca i eto mene."
Sad mi je jasnije njegovo ime. Nije bilo mnogo neuobičajeno, ali za nekoga iz engleske možda malo.
"Sad mi je jasnije ime. Ali znaš da mi se mnogo svidja. Nekako je lepo dok ga samo izgovaram."
Smeje se i zabacuje glavu unazad.
"Bler to je najgluplja stvar koju sam čuo."
Mrštim se a on nastavlja da se naglas smeje na moju izjavu.
"U redu je Prajs. Možda bolje da te zovem tako? Ili Aleks?"
"Za tebe samo Aleksej. Seksi je kad me zoveš punim imenom."
"Tebi je sve seksi."
"Sve u vezi tebe. Naročito kada izgovaraš moje ime dok.."
"Aleksej! Pobogu prekini."
Proderem se a on nastavlja da se ceri.
"Ako nastaviš da spominješ šta govorim tokom odnosa na ovih mesec dana ćemo dodati još mesec."
"Ne zezam te. Stvarno me pali kada to govoriš. Bože Bler jedva čekam da se vratiš. Ludim što ti vidim lice i čujem te ali ne mogu da te dodirnem."
Smeškam se pa u sobu uleti besprekorno sredjena Ana u kratkoj crvenoj haljini sa
njenom plavom uvijenom kosom.
"Spremna Bler?"
"Ko je to?"
Pita Aleksej iako zna da Andjela može da ga čuje. Andjela prilazi i pogura me da bi stala u kadar ekrana.
"Treniram sa Bler. Ti mora da si Aleksej. Znam te."
Oduševljeno gleda u ekran na šta prevrnem očima. Aleksej izdahne.
"Dušo zovi me kad se vratiš ako ne zapiš."
"Čujemo se."
Prekida pa zatvaram laptop. Po Andjelinom izrazu lica vidim da nije očekivala takvu Aleksejevu reakciju, ali moram da budem iskrena. Drago mi je zbog njegove reakcije.
"Idemo? Čeka nas uber dole."
Ustajem sa stolice i karticu za otključavanje stavljam u torbicu. Izlazimo iz hotelske sobe i ulazimo u lift.

~~~

Mešam kukovima u gužvi i galami uz ritam neke latino pesme. I želim da je tu, svim srcem i telom. Da je ovde pridržao bi me rukama za struk i dopustio bi mi da igram sa njim, uz njegovo telo moje. Pali me pomisao toga. Umesto toga polu pijana igram sama sa sobom.
"Hajmo Bler!"
Viče neka od devojaka iz studija i tresne me po zadnjici. To me malo podseti da smanjim strasti i prestanem da zamišljam da je moj bogovski gradjen dečko ovde. A tako bih volela da jeste. U jednu ruku je dobro što nije jer bi me ubio da vidi kako igram u klubu. Provlačim se kroz masu i gužvu da bih dospela do šanka.
"Još jedna vodka."
Šanker klimne glavom pa mi na sto stavlja čašicu vodke koju ispijam do poslednje kapi. Gorčina na koju sam već navikla mi peče grlo i grudi. Ne želim da priznam sebi ali pijana sam. I to mnogo. Ne mogu da se setim ni kako je došlo do ovoga. Ana mi je dala jednu čašu. Posle je i Andjela ako se dobro sećam? Ne znam. Posle sam sama tražila ako me pamćenje služi.
"Тебе нужна компания?"
Prilazi mi neko krupan i visok u crnoj majici pa seda za barsku stolicu do mene.
"Engleski?"
Pitam nadajući se da ga zna.
"Treba ti društvo?"
"Izgledam kao da mi treba?"
Jedva promrmljam. Pogledam u tipa koji je seo pored. Ima bradu i smeška se kao da se sprema da uradi najgnusniju stvar na planeti.
"Možda. Video sam te kako igraš."
Frknem pa pokažem šankeru rukom da pridje.
"Aham. Igram. Ovo je klub gde se igra. Nije li?"
Šanker donosi još jednu čašu tekile koju ispijam. Mislim da mi je ovo već osma čašica. Posle ove još samo jedna. Obećavam.
"Jeste. Lepo je videti zgodne devojke poput tebe kako mešaju dupetom."
Izbečim oči ma to što je upravo rekao. Fuj. Zajebi alkohol i ovaj glupi klub. Ustajem sa stolice ali i on skoči za mnom i staje ispred.
"Šta je lepotice, nećeš preda mnom da mešaš?"
Ruke su mu na mom struku i suzbija me uz sebe. Nemam dovoljno snage u rukama da ga odgurnem. Počinjem da vičem da se skloni kada shvatim da je nemoguće da ga odgurnem.
"Уйди от нее сейчас."
*skloni se od nje odmah*
Prilazi još jedan tip. Pušta me prethodni i približava se tek pristiglom momku.
"Са тобом је?"
Pokušavam da razumem bilo šta što izgovaraju ali shvatam da ne mogu ni reč. Ne znam ni da se predstavim na njihovom jeziku a kamoli nešto drugo. Smejem se sama sebi i svojim mislima pa osetim ruku oko nadlaktice i neko me izvodi iz kluba. Čovek koji me je odvojio od one napasti me je izveo ispred kluba. Hladan vetar mi miluje lice i svež vazduh mi prija sada više nego ikada pre. Prijao je zapravo. Dok nisam ispovraćala beton ispod svojih nogu. I svoje noge zapravo. Kosa mi se nalazi u nečijoj šaci a druga ruka mi je oko stomaka.
"Hajde polako.."
Muški glas govori. Ponovo izbacujem iz sebe sve što sam popila i pojela. Nije mi lakše. Naslanjam se na čvrste grudi iza sebe i podižem pogled gore. U mene gleda bledunjavo lice sa rumenim usmama i crnom kosom.
"U redu je, vozim te kući."
Odmahujem glavom ali preslabo
da bi primetio uopšte. Uzima me u naručje i vodi me iza kluba gde je parking.

Srećan 8. mart svakoj od vas🌹