Rane iz prošlosti

40.

"Tata!"
Viče Lajla kada udjemo i potrči ka Alekseju pa mu skoči u zagrljaj.
"Mila moja."
Ljubi je Aleksej u teme i grli je pa gleda u nas, tačnije u mene. Osmehnem mu se i odjednom zaboravljam na savu prethodnu nervozu.
"Hvala što ste došli."
"Uvek brate. Spreman da lomiš noseve? Znam da to najviše voliš."
"Dilane ne pred detetom. Pobogu."
Leksi ga grdi po ko zna koji put večeras a Dolan joj se kezi.
"Tata sreli smo mamu. I ona je došla da te gleda."
Kaže uzbudjeno Lajla a Aleksej klima glavom i kosu sa lica joj sklanja u stranu.
"Je l'? Samo zbog mene?"
Lajla opet klima glavom. Aleksej je spušta iz svog krila i ustaje sa stolice.
"Idite se smestite za dvadeset minuta izlazimo. Mesta u prvom redu su vam rezervisana."
Lajla ovaj put hvata Dilana za ruku i kreću ka izlazu. Krenem i ja ali me hvata za ruku i povlači me ka sebi a vrata se zatvaraju.
"Nismo se pozdravili."
Stavlja ruku na moj struk pa me ljubi u obraz.
"Znam da nismo."
"Sreli ste Nikol?"
Odugovlačim da odgovorom al na kraju samo klimnem glavom.
"Nadam se da nije bila užasna."
"Preživela sam nekako."
Osmehne mi se pa me na tren odmeri i stavlja mi kosu iza uva.
"Čemu ta haljina dušo? Želiš da budem ljubomoran?"
Savija se pa hvata ivice haljine i spušta je niže a ja se osmehnem.
"Ne, nisam stigla da se presvučem."
"Gde si bila?"
"Na večeri. Znaš već. Objasniću ti sve kad budemo mogli. Sada se spremaj za meč."
Okreće se i uzima zavoje koje obmotava oko ruke. Seda na stolicu i primetim tek onda da nosi plavo-crveni šorts na kom piše velikim belim slovima "Prajs". Izgleda tako lepo i zgodno.
"Doćićeš kod mene posle meča."
"Da li je to zahtev ili pitanje?"
Osmehnem se ali on je ozbiljan.
"Zahtev."
Odmerim ga i dolazim do njega a on grize usnu.
"Možda ako me lepo pitate i dodjem, gospodine Prajs."
Spuštam ruku pa hvatam lastiš njegovog šortsa koji povlačim pa puštam i on ga udari u stomak. Ali ni pomaka ni reakcije.
"Gospodjice Vud, molim Vas da dodjete večeras kod mene posle mog meča."
Uspravi se u stolici i rukama me hvata za butine i polako me približava sebi.
"Ne znam baš. Nije kulturno da dodirujete devojku koja Vam nije dala dozvolu da je dirate."
"Smem da dodirujem ono što je moje zar ne?"
Povlači me na sebe i sada sam u njegovom krilu okrenuta ka njemu. Ljubi me i osećam njegov jezik oko svog. Ruke su mu svuda po mom telu a ja osećam da gorim. Ili je to ili je ovde stvarno vruće.
"Imam petnaest minuta da te pojebem."
Procedi mi na uvo a ja ječim zbog tih reči. Ove reči ne bi trebale da me pale već da me ljute.
"Aleksej ne sad."
Molim ga a on mi steže zadnjicu i gleda me u oči. Uzdiše mi na vrat dok ostavlja sitne poljubce po njemu.
"Želim sad."
"I ja, ali doćiće neko i videće nas.."
Ne završavam rečenicu. Podiže me u naručje i odvodi me do vrata ispred kojih me spušta pa okrene ključ u bravi.
"Biću brz. Samo sa svršim."
Oh Bože. On je poput Boga, sa savršenim telom i licem i veštinama da učini da svršim. Suzbije me uz vrata i podiže mi haljinu a ruka mu je odmah pronašla put izmedju mojih nogu.
"Ta kučka ti je rekla nešto, zato si ljuta?"
Kako je uopšte shvatio to? Izgleda da me poznaje bolje nego što sam mislila. Samo klimam glavom a njemu bes sija u očima.
"Ubiću je. Ubiću svakoga zbog tebe Bler."
Spušta mi bratele haljine i grudi su mi sada ogoljene. Ne čeka trenutak da stavi jednu pa drugu u usta. Ruka mi je na njegovom temenu i telo mi se savija ispred njega.
"Želim te u sebi."
Procedim pa se on podiže i za sekund mi haljina više ne prekriva noge. Podignuta je oko struka pa mi on spušta gaćice. Sporo ali u isto vreme sve radi sa dinamikom.
"Prajs?"
Vikne neko sa spoljašnje strane pa pokuca na vrata. Pogledam u Alekseja a on stavi prst preko usana kao znak da ćutim što i činim.
"Molim?"
Kaže a onda se kvaka spušta jer neko ispred želi da udje ali bezuspešno, jer je zaključano.
"Šta se zaključavaš? Novinari su ispred da daš intervju. Neće da napuste zgradu dok ne izadješ."
"Neka ga popuše.."
Promrsi sebi u bradu a ja ga udarim u rame.
"Dobiće intervju posle meča."
Glasnije kaže a osoba sa druge strane vrata se više ne čuje. Besno izdahne i savija se da mi spusti haljinu nazad gde je bila.
"Znala sam da nije dobra ideja."
Ispravi se i namesti mi moje talase da idu preko ramena.
"Idi tamo sada okej? Uskoro počinje meč."
"U redu."
Ljubi me u obraz i zagrli me.
"Volim te Bler."
Pogled mu je sada usmeren ka mojim očima pa mu se osmehnem.
"I ja tebe."
"Šta?"
Pita kao da ne zna. Osmeh mi sklizne sa usana.
"Volim."

~~~

Meč je počeo. A tako i moje povremeno žmurenje svaki put kada bi Aleksej primio udarac. Dilan je davno na nogama i viče ka ringu kao da uopšte bilo ko osim mi iz publike možemo da ga čuje. Lajla ni ne obraća pažnju onoliko koliko sam mislila da hoće. Samo gleda u IPad. Razumem je jer joj je ovo verovatno milioniti put da dolazi da gleda tatu na mečevima. Tako mi je čudno kada ga nazovem tata. On je nečiji otac. Nekako nemam taj osećaj kada smo zajedno. Sudija iz ringa daje znak pištaljkom za kraj nečega što je verovatno prvi deo meča. Rekla bih nešto poput poluvremena. Izlaze obojica iz ringa a Aleksejev protivnik uzima vodu i briše krv koja mu ide iz nosa.
"Dodjavola."
Promrsi Dilan i konačno seda na mesto.
"Dušo ne nerviraj se toliko. Sigurna sam da će Aleksej pobediti."
Govori mu Leksi dok Dilan pritiska slepoočnice a ona ga mazi po ledjima. Potapšem Leksi po ramenu da bi se okrenula ka meni što i radi.
"Idem do toaleta. Pričuvaj Lajlu."
Klima glavom i ustajem dok se provlačim kroz gužvu da bih izašla. Ne razumem se u boks, nimalo. Ali mislim da Alekseju za sada dobro ide. Guram bela vrata kupatila ka napred i kada udjem ispred lavaboa i ogledala plavuša pere ruke. Podiže pogled ka vratima i posmatra me u odrazu ogledala. Nikol.
"Počela je pauza?"
Pita pa iz kutije na zidu vadi ubrus i briše ruke.
"Aham. Upravo sada."
Odlaže papir u kantu za smeće i posmatra me. Gleda u mene kao da će da skoči ne mene svakog trena i da će da me guši. U prevodu gleda me sa nekim prezirom, ali usput na licu ima zadovoljni smešak.
"Uživaš sa njim zar ne?"
Odmerim je pa podignem obrve. U neverici. Ima li srama? Barem malo?
"Da zapravo, uživam."
Ponosno kažem a ona frkne sebi u bradu.
"Da naravno. I ja sam na početku. Posle shvatiš neke stvari."
Gura naočare sa kraja nosa na gore.
"Zapravo mislim da si shvatila nego sebi mažeš oči i ubedjuješ se da je on zapravo dobar. Nije Bler. Priznaj sebi."
Sve se čini tako nestvarnim. Nikol je ispred mene u ženskom toaletu dok mi govoi o njenom bivšem i mom sadašnjem dečku. Zašto bi? Šta ima od toga? Apsolutno ništa, ali opet to radi.
"Nemam šta sebi da priznam. Da si bila bolja osoba možda bi i imala boljeg dečka."
"Hoćeš da kažeš da moram da se lepo ponašam da neko ne bi bio govno? Bler, on je loša osoba."
Prilazi mi bliže i stoji ispred mene sada dok me odmerava. Niža je od mene par centimetara, ali se isprsila da bi izgledala opasnije. Svakako ne nameravam da se bijem sa njom tako da nema potrebe za tim bespotrebnim pokazivanjem.
"Sada je tako savršen, pa ce posle nekog vremena da ti pokaže na kakav način on zapravo voli ljude."
Ipak sam pogrešila. Možda ipak želim da je bijem.
"Nikol, poslednja si osoba sa kojom ću da razgovaram o svojoj vezi. Aleksej me voli, srećna sam. Možda si samo ljuta što ti nikad nisi bila."
Nasmeje se i spušta pogled, pa kada ga podigne ponovo gura nazad na nos svoje naočare. A onda mi prilazi bliže uvetu i čujem joj podsmeh.
"Voli? Zašto je onda došao da me jebe kad ste prekinuli?"
Procedi mi tiho na uvo i odaljava se, a njene oči pune ponosa i likovanja me gledaju i gutaju. Posle ove rečenice sam sićušna i ne mogu ništa ni da izustim. Bedna sam. Smrskana. Govorim u sebi da nije tačno. Nije? Zašto me onda toliko bole grudi ako ne verujem u ovo?
"Ne."
"Da Bler, na svu sreću dovoljno ga poznajem i znam da nije lažov, ali je talentovan za ćutanje. Ako ne veruješ meni pitaj ga."
Uzima crvenu torbicu sa lavaboa i pogleda ponovo u mene, osmehne mi se i izlazi iz toaleta. Ostajem u mestu par trenutaka želeći dve stvari. Ili da je stignem i prevrnem na pod, ili da uletim Alekseju u ring i da se bijem sa njim umesto njegovog protivnika. A tu je i treća stvar, da otrčim kući plačući. Zašto je to uradio?