Rane iz prošlosti

31.

BLER VUD

Budim se kasno jer sam kasno i došla kući sinoć. Očigledno mi je univerzum dodelio uzbudljive dane pune plakanja i očajavanja za muškarcem. Ali sada to nije tako na svu sreću. Nemam osećaj da sam napravila grešku, samo me boli što sam ga povredila. Mogla sam da vidim bol u Aleksejevim očima kada me je ugledao na pragu kuće. I mene je bolelo, mnogo. Dani bez njega su se zaista činili kao večnost. Ružna i duga večnost. Ne mogu da kažem da smo se zvanično pomirili ali mogu reći da smo nešto uradili. Pao mi je kamen sa srca zbog toga.
"Bler dušo."
Mama mi dolazi sa ledja pa se okrećem i pogledam u nju.
"Idemo Marta i ja na ručak. Hoćeš sa nama?"
"Ostaću kući, imam neke obaveze posle."
Zatvaram lap top pa ga ostavljam sa strane.
"Da li je Aleksej ta obaveza?"
Pita me dok se naginje preko troseda da bi mi videla izraz lica a ja pokušavam da sakrijem osmeh.
"Možda.."
"Oh Bler!"
Zaobilazi kauč pa seda do mene i grli me tako da jedva dišem. Sinoć nisam ni stigla da joj kažem da smo "izglavili" odnos.
"Tako mi je drago. Zaslužila si."
Ljubi me u obraz pa uzima svoju tašmu i ustaje.
"Ljubim te Bleki, javi mi se!"
Izlazi iz kuće pa uzimam opet lap top i palim neku seriju.

ALEKSEJ PRAJS

"Izvini što te zovem, znam da sam poslednja koju želiš da čuješ."
Pravda mi se dok prevrćem očima.
"Jesi, nemam puno vremena požuri."
"A šta to tako bitno radiš pa nemaš vremena?"
"Nikol prekini i predji na stvar."
Čujem joj izdah preko telefona.
"Odlučila sam da povučem tužbu Aleksej. Ništa od suda."
Osetim olakšanje kada to kaže. Nisam se plašio sudjenja koliko me je to nerviralo. Nervirala me je Nikol ustvari.
"Zahvalio bih ti se ali nemam za šta. Shvatila si valjda šta je pravedno."
"Da ali želim za uzvrat da je vidjam. Ona je i moja ćerka."
Kučka, znao sam.
"Nikol znaš da si zasrala."
"Jesam ali sam tu da ispravim stvari Aleks. Dosta mi je toga da radim pogrešne stvari, promenila sam se."
Nasmejao bih se na sav glas za ovo. Mislim da je to rekla milion puta od kad je poznajem.
"Aham, šta god. Moram da idem Nikol."
"Aleksej stani."
Čekam da nastavi a tada vidim da se otvaraju vrata i ulazi Bler unutra.
"Glupo je možda i pominjati ali želim da pričam o onome što se desilo, izmedju nas.."
Jebote.. Bler stoji i gleda u mene dok čeka da prekinem vezu.
"Ne mogu, moram da idem."
Prekidam vezu pa stavljam telefon na sto.
"Izvini."
Kažem pa se ona nasmeje a ja je poljubim.
"Nema veze, ko je ti bio?"
Čoveče da li da joj kažem? Neće se naljutiti. Pa nisam ništa uradio.
"Nikol."
Podigne obrve u čudu pa prekrsti ruke.
"Šta kaže?"
"Nešto za sud. Možda povuče tužbu."
"Pa baš mi je drago."
Kaže to sa osmehom. Ona je najnežnija i najbolja osoba koju znam. Ni ne uzima mi za zlo što pričam sa Nikol.
"Imam nešto za tebe."
Hvatam je za struk i ljubim je u čelo a ona se smeška poput deteta.
"Šta to?"
Odlazim do kuhinje i uzimam buket lala sa pulta pa se vraćam do nje. Ona napući usne pa pogleda u mene.
"Nisi trebao."
Dajem joj buket a ona ga gleda i ne skida osmeh sa lica.
"Zaslužuješ više."
Ostavlja cveće na sto pa se podiže na prste da me na kratko poljubi.
"Hvala."
Izvlačim stolicu iz stola da ona sedne. Ponovo se zahvaljuje i seda pa ja zauzimam mesto do nje.
"Jesmo li se pomirili sad?"
Pita me na šta se nasmejem. Ne još Bler.
"Ima dosta stvari koje trebamo da predjemo."
Zna o čemu pričam, mogu da joj vidim po izrazu lica. Znam da je njen bivši dečko koji je pokojnik poslednje o čemu želi da pričamo ali ne mogu da samo zaboravim to. Rekla je da ga voli, ustvari rekla je mnogo stvari.
"Šta tačno želiš da znaš?"
Pita me pa naslanja glavu na svoju ruku.
"Bler rekla si stvarno zajebane stvari onaj dan. Nisam mogao da prestanem da mislim o tome što si rekla."
"Znam, rekla sam to više iz besa. Nisam to mislila."
Gledam u nju i ona u mene. Da nismo u situaciji gde trebam da budem ljut na nju poljubio bih je. Imam osećaj kao da ne mogu da se ljutim na nju.
"Ko je on, sve želim da znam."
Pravi izraz lica kao da je to poslednja stvar o kojoj želi da priča, ali i meni je. Najmanje želim da slušam o njenom bivšem.
"Nisam dugo pričala ljudima o meni i njemu."
Zastaje uz nervozan osmeh.
"Znam dušo ali moram da znam. Ustvari želim da znam."
Stavljam joj pramen iza uva pa joj uzvratim osmehom.
"Zvao se Ken, i počeli smo da se zabavljamo kada sam imala šesnaest godina. Kada sam imala dvadeset tada se sve promenilo."
Znači bili su četiri godine zajedno? To je puno s obzirom da su se kao klinci zabavljali. U tim godinama veze retko opstaju.
"Šta se onda desilo?"
Pritiskam joj nežno ruku dok joj postavljam pitanja.
"Bio mi je dvadeseti rodjendan, sve je nekako bilo savršeno i nestvarno. Bio je tu i moja porodica. Od tad se čudno ponašao ali sam nekako to zanemarila. I onda.."
Zaćuti i skreće pogled, vidim joj suze u očima pa stavim ruku na njen obraz.
"Bler ako ne možeš.."
"Ne."
Prekida me.
"Mogu ja to."
Spuštam ruku i nastavljam da je slušam.
"Zvao me je jedan dan kod njega i rekao mi je da ima rak, da su prekasno saznali i da ne može na lečenja. Rekao mi je kako trebaju za njegov rodjendan da ga uspavaju."
Jeca i govori. Slušam sve u šoku. Ovo zvuči kao neka sapunica.
"Toliko me je bolelo sve to, još sam posle saznala da je i Leksi znala za sve to i nije mi rekla. Dok mu nije došao rodjendan sedela sam u svojoj sobi očajavajući. Nismo se vidjali, nismo razgovarali."
Briše suze pa izdahne.
"Niste se pozdravili? I Leksi je sve znala?"
"Pozdravili smo se, na kraju me je mama naterala da odem kod njega a Leksi sam nekako oprostila. Tu se sve završilo. Možda zvuči glupo ali se nekako završio deo mog života."
Ponovo briše suze. Uhvatim njenu stolicu pa je povlačim bliže sebi.
"Dodji."
Privlačim je u zagrljaj dok je mazim po glavi a ona mi jeca na ramenu.
"Ne zvuči glupo Bler.."
Grli me snažno i gotovo da vrišti u moje rame. Srce mi se slama što ne mogu ništa da uradim. Teško joj je bilo da se otvori i mogu da vidim to.
"Bila sam mu obećala Aleksej."
Promrmlja kroz suze pa se odvajam od nje i pogledam je.
"Šta si mu obećala?"
Padaju mi loše stvari na pamet. Ali odbijam da poverujem da je ono što mislim da jeste. Ne gleda me u oči. Zatvara oči a ja joj brišem suze.
"Bila sam mu napisala da nikada neću imati nekoga posle njega. Slagala sam."
Gleda u mene a oči su joj pune očajanja i kajanja. Ja sam taj neko. Saznanje mi probada srce kao nožem.
"Najviše me boli što mislim da sam te zavolela više od njega."
Njena izjava me ostavlja bez teksta ali me obasja poput sunca. Privlačim je sebi i ljubim je. Voli me više, izabrala je mene pored nekog obećanja njemu. Izabrala je mene pored njega. To je doduše i bolji izbor jer sam ja tu a on ne. Naginje se ka meni i povlači mi majicu dok me ljubi bez prestanka. Stavljam ruku na njen bok pa se odvajam od nje i pogledam je u oči.
"Jesi li okej?"
Pitam je a ona klimne glavom i nastavlja da me ljubi. Kad me pogleda tim očima kao nevinašce svašta bih joj radio, prvenstveno bih joj pokazao da uopšte nije nevinašce. Hvatam je za kukove i podižem je u svoje naručje oko mog pojasa. Vodim je na sprat do moje sobe do me ona ljubi po vratu.
"Falila si mi.."
Šapućem joj.
"I ti meni."
Grize me za vrat pa je spuštam na krevet. Ne moram da zaključavam vrata niti da se bojim da će nas neko uhvatiti jer smo sami. Stajem iznad nje i svlačim majicu preko glave pa se ona podiže.
"Ja ću."
Kažem joj dok je ljubim na kratko i svlačim joj majicu preko glave. Nosi beli čipkani brus koji bih joj pokidao sa tela. Hvatam je za vezan rep kose i vučem joj gumicu na dole da joj odvežem kosu. Ne znam ni odakle bih krenuo kad je ona u pitanju, a sve bih joj radio. Podižem joj suknju na gore i vučem joj gaćice u stranu.
"Kondom."
Podseća me nestrpljivo.
"Samo ovaj put mila.."
Naginjem se preko nje a ona stavlja ruku da me zaustavi.
"Nijednom više. To kažeš svaki put."
Prevrnem očima ali ipak ustajem i odlazim do fioke gde držim kondome. Volim više bez toga, volim da je osetim celu i da ona oseti mene ali to je mala cena koju moram da platim da bi je imao. Otvaram ga zubima pa ga navlačim na sebe. Gleda me u oči pa sam opet iznad nje dok se rukama oslanjam o krevet. Širi polako noge pa me grli oko vrata dok me nežno ljubi.
"Kako želiš?"
Pitam je izazovno.
"Želim da me jebeš sporo."
Kaže i grize mi usnu. Ako ovako nastavi neću moći to da joj obećam. Polako ulazim u nju i nežan sam jer je tako tražila. Diskretno mi uzdiše na usne dok povremeno izgovara seksi stvari i moje ime. Zavlačim joj ruku iza ledja pa joj otkopčavam brus i svačim ga sa nje. Hvatam je za sisu i palcem joj kružim oko bradavice a ona jače uzdiše. Hoću je svaki dan, želim da je ženim i da je jebem i da imam dete sa njom. Ona je savršenstvo. Lepa, i eleganta i seksi. Guram joj jezik u usta a ona prostenje jer sam je jače stegnuo za sisu.
"Blizu sam."
Kaže dok mi zariva nokte u ledja. Ne stajem i ubrzavam tempo a ona me steže nogama oko pojasa.
"Jebote.."
Hvatam je za vrat i odvajam se od nje dok je gledam u oči.
"Želim da te gledam dok svršavaš zbog mene."
Sad je hvatam za vilicu a ona pokušava da smiri uzdahe. Suzdržava se zbog mene a ja je teram da me gleda u oči. Usporim tek onda kada počne da se trese pod mojim telom i da mi steže ramena. Disanje joj se smiruje i zabacuje glavu nazad u jastuk.