Nesporazum

VII POGLAVLJE

Daria

Okeeej ovo nije zvučalo dobro, nikako. Bojažljivo sam se okrenula sa psom u rukama kojeg već jedva držim i pred sobom ulgedala čoveka koji je besno zurio u mene. Ispod besno namrštenih obrva su virile plave oči, morsko plave, kratke ali razbarušene kose sa koje se slivaju kišne kapi i bradom od par dana. Da je ovo romantični film, ovo bi verovatno bila „ona" scena u kojoj se zaljubljujem u ovog tipa pomislila sam. Ali nije, ovde ništa nije romantično. Čovek me gleda kao da će me svakog trenutka ubiti, u sred sam ničega i niko ne zna gde sam, pa još držim krvavog psa u rukama. Paviše liči kao uvod u neku od onih horor knjiga.

Realno gledano u opasnoj sam situaciji, ali ipak se ne plašim. Ovaj me čovek ne plaši, bez obzira na njegov trenutni bes na mene deluje...smirujuće!? Šta imaju u ovoj kiši pobogu? Sve to trajalo je možda par sekundi iako je izgledalo kao večnost. U trenutku kada sam otvorila usta da objasnim situaciju, nisam stigla ni da trepnem otrgnuo mi je psa iz naručja i vidno zabrinut ga privio na grudi, kao dete, sav uznemiren jer mu se nešto desilo. Shvatila sam da je pas njegov i da je njegovo čelično besno lice rezultat zabrinutosti, pa sam sa blagim osmehom ponovo krenula da objasnim, ali mi se dotični „gospodin" prvi obratio:

-„Ne znam ko si i kako si ušla ovde, ali ovo je prvatni posed i budi srećna jer moram da se pobrinem za Dina inače bih te vrlo rado predao policiji. Takvo smeće od ljudi ne zaslužuje da slobodno hoda. Ako možeš povrediti nedužnu životinju šta bi mogla uraditi čoveku. Gubi se odavde i da te više nisam video u blizini kuće".

Sa tim rečma i očima punim prezira se okrenuo i otišao. Svaki moj pokušaj micanja ustiju da se odbranim bio je samo pokušaj jer niti je on hteo da me sasluša niti sam ja od šoka mogla da pustim glas. Za ime Boga, zar je mislio da sam ja ulovila psa u zamku? Sa kakvim je to ljudima ovaj oblik života imao „čast" pa mu takvo nešto može pasti napamet! I šta bih radila sa povređenim psom?? Nije kao da bi mogla prodati dlaku ili šta znam već... govori se da ih u Kini jedu, ali nemam kose oči da bi pomsilio da sam otuda. Ok, verujem da trenutno izgledam kao guščje jaje, ali evidentno ne kao neko sa Istoka. Ovaj čovek je lud. Zbunjena u vrtlogu ovih misli krenula sam nazad. Kiša je već prestajala.

-„Izbezumila sam se od brige!Gde si bila???" Beti je poletela ka meni raširenih ruku. Zatekla sam je kako histerično šeta po holu, dok su ništa manje zabrinuti Pedro i Marija stajali u mirnom stavu sa rukama prekopljenih ispred sebe. Očigledno ih je Beti postrojila. Izgledala je kao zver u kavezu. Da nisam još bila u šoku prethodnog događaja smejala bih se na prizor.

-„Gospođice Daria gde ste nestali? Toliko smo se zabrinuli"...Pedro je takoreći izvinjavajući se počeo..."jeste li u redu?"

-„Bila si do te kuće jel da, nisi moglada izdržiš?" Beti me ispitivački gledala.

-„Društvo, žao mi je što ste se zabrinuli, ali sve je u redu bila sam u vrtu, malo prošetala okolo kiša je krenula pa sam se sklonila, ali očigledno nedovoljno ipak me je dobro smočila pa će biti dobro da se što presvučem. Još jednom se izvnjavam", pogledala sam u Pedra i Mariju koji su odahnulii krenula put sobe.

-„Ja nisam popila tu priču znaš", Beti je počela čim smo zakoračile u sobu. Dohvativši iz ormara jednu od haljinica uputila sam se u kupatilo da se presvučem dok me je ona sledila i nastavila -„Knjiga ti je ostala u dvorištu takoreći bačena, telefon u sobi...ko još tako kreće u šetnju..." došle smo do vrata kupatila okrenuvši se ka njoj rekla sam:

- „U pravu si,nešto se jeste desilo, ali nisam išla do kuće. Presvući ću se u nešto a onda ću ti sve ispričati, ok?"

-„Čekam te na terasi" ,klimnula je Beti.

Noć je već polako padala kada sam Beti završila priču, još uvek pod utiskom tog čoveka.

-„Misliš da je famozni „gospodin", vlasnik te kuće?" Beti je pokušavala kao i ja da složi slagalicu.

- „Moguće" , slegnula sam ramenima. „Jedino što je sigurno je da je vlasnik psa." Sećanje na psa me rastužilo, njegve tužne oči i cvilenje od bola, nadam se da je dobro. Koliko god da je to moguće pored onakvog vlasnika.

-„Ok, definitivno nema odlaska tamo,zaključila je Beti. Bolje se drži dalje od tog mesta,uostalom čovek te je jasno upozorio da je posed privatan i da će te dati policiji. I siguro će to i uraditi!"

-„Molim?!" Pobunila sam se. -„Ne! To je bio čist nesporazum! I sigurno ga neću tako ostaviti. Ne može niko tako da razgovara sa mnom i još da mu ostanem dužna repliku? Ne dolazi u obzir! Sada više nego ikad imam razloga da se pojavim tamo. Zaslužujem izvinjenje! Učinio mi je nepravdu." Prksono sam podigla bradu i prekrstila ruke na prsima kao dete kada se naduri. -„Pustila sam da se izvuče sa svojim uvredama jer je bio vidno potrešen oko svog povređenog ljubimca, ali nije da ću mu ih tek tako progutati. Ne zanima me je ko je i šta je, ovaj neporazum će biti rešen, ja ću dobiti izvinjnje, a nazovi gospodinn lekciju o lepom ponašanju. Uostalom, stvarno mi je žao Dina i moram da saznam da li je dobro."

-„Da, naravno Dino..." Beti je rekla gledajući me podrugljivim pogledom ispod obrva koji je govorio „nemoj mene da lažeš".