Nesporazum

XIV POGLAVLJE

Daria

Vraćala sam se nazad srećna poput deteta. Nisam mogla da objasnim sebi zašto, ali moje ushićenje zbog Danteovog poziva bilo je neizmerno. Sama činjenica da ću imati prilike ponovo biti u njegovom društvu, bila je dovoljna. Slušao me je. Želeo je da me čuje.

Smejući se sama poput idiota,a da to nisam ni primetila stigla sam u sobu u kojoj me je Beti čekala. Naslonjena jednom rukom na okvir vrata između sobe i dnevnog boravka , a drugom na boku suzivši pogled na mene počela je:

-„Opaaa, rekla bih da imamo nekih novosti? Ako mi ovog trenutka ne kažeš da je gospodin izvadio motku koju je progutao te se spustio sa svojih visina i da je taj vrcavi osmeh posledica nekog očaravajućeg poljupca, poliću se ovim vinom."

- „Onda bolje počni, biće ti lakše direktno iz flaše dok ga još nisi sipala", rekla sam joj zabavnim tonom i prošla pored nje izlazeći na balkon. Vazduh je bio tako lep, topao, letnji, zvukovi talasa i graje ljudi sa šetališta nedaleko odavde budili su sva čula.

- „Ma daaaj", Beti je frknula razočarano i pridružila mi se. „Nemoj mi reći samo da je za takvo raspoloženje zaslužna činjenica da imate istog omiljenog pisca ili knjigu?", izvila je usne u znaku zgražavanja, a mene je to još više zabavilo pa sam htela da produžim njenu agoniju.

- „Paaa moglo i se i tako reći", rekla sam sa još većim osmehom. Beti je zinula od čuda.

- „Zezaš me?"

-„Ne znam sada na šta misliš na osmeh, poljubac ili knjigu?", nastavila sam u istom ritmu. A onda mi je bilo žao, jer sam je ostavila celi dan samu, a sada joj uskraćujem jedini vid zabave s obzirom da se spremila kao za film sa kokicama da isprati. Znala sam da to nije obična znatiželja i da je zaista zanima, kao i da bi želela da budem srećna koji god razlog bio, pa sam je rešila muka kada smo sele i sve joj potanko ispričala o susretu sa Danteom, kao i činjenicu da bi želeo da nastavimo razgovor, što bi značilo da mu je prijatno u mom društvu.

- „I hoćeš li otići sutra?"na kraju me upitala. U tom sam trenu shvatila da bih je ponovo trebala ostaviti samu i nije mi se to dopalo. Dovukla sam je ovde i obećala da ćemo imati vremena za nas i naše druženje. Pa sam joj to tako i objasnila. Iako bih drage volje otišla, neću je ostaviti po strani. Kada bude otišla, ukoliko Dante i dalje bude želeo moje društvo rado ću ga posetiti. „Ma ne budi blesava", Beti je negodovala. „Naravno da se neću ljutiti i ne ostavljaš me samu, prvo uživam u ovom raju i to bez ikakvih troškova", rekla je mrdajući obrvama gore dole što me nasmejalo. „Drugo, već sam se sprijateljila s nekim društvom na plaži. Uostalom, nećeš mi odvraćati pažnju sa ovih zgodnih macana koji prolaze ovuda i mogu da ih merkam. Jeeer, nikad se ne zna....".

- „Znam draga da mi ne bi zamerila, ali znaš mislila sam ćemo imati vreme samo za sebe. Kao na svakom odmoru. Samo mi girl's night i to." Rekla sam i dalje se osećajući kao da je izdajem.

- „Evo, imamo naše vreme, isto ovo radimo sedimo, smejemo se, pijuckamo... ogovaramo frajere...razumem te ali nemaš razloga za osećaj krivice veruj mi. Imamo mi vremena za sebe. Ali ako želiš, a vidim i videla sam odmah da želiš, da odgonetneš tajnu kod tog čoveka..", morala sam da se nasmejem njenim poređenjima, „onda idi! I sama si rekla da je težak čovek i stalno menja raspoloženja, možda se predomisli ako ostaviš za kasnije, ili shvati pogrešno čemu smo videli da je sklon. Uz to, generalno gledano on je vlasnik ovog mesta i koliko god kaže da ga ne zanima ovaj deo posla oko marketinga, sigurno će obratiti pažnju na tvoj rad i može ti biti odskočna daska koja ti je preko potrebna da se makneš iz mrtve tačke. Verujem da si bezbedna i da te neće povrediti, pa barem ne fizički, za sve ostalo pa znaš da nema pravila velika si devojčica, a uz to od toga nisam uspela nikada ni sebe da zaštitim." Završila je Beti i kao i uvek njena mi je podrška značila puno.