Nesporazum

XV POGLAVLJE

Daria

Noć je donela kišu pa je dan bio svežiji. Želela sam da prošetam šumom koja se nalazila iznad Danteove kuće, pa sam se odmah nakon doručka uputila ka njemu. Beti je imala želju da isproba sve čari obližnjeg wellnes centra jer je, kako je navela, bolje imati i jedno nepristrasno mišljenje kada budem pisala recenziju mesta, a ovaj joj je dan za to savršeno odgovarao.

Prihvatila sam ideju oberučke, obećavajući da ćemo se naći na kasnom ručku u jednom od restorana na šetalištu.

-"Dobro jutro", rekla sam ushićeno kada je Dante otvorio vrata. "Gospodine Dale, da li bi ste mi možda ustupili par sati sa Vašim psom, kako bismo se uputili u istraživanje šume koja se proteže iznad Vaše kuće?". Nasmejao se.

-"Oh,vrlo rado, ali on nije navikao na šetnju bez mene. Bojim se da bih vam se u tom slučaju morao pridružiti.", odgovorio je zabavljeno.

-"Računala sam na to", priznala sam.

Ako je ikako bilo moguće, predeo iza kuće bio je još lepši. Od same kuće protezalo se dvorište zelena trava uređena i ukrašena neverovatno lepim i neobičnim cvećem i drugim zelenim rastinjem, a na samom kraju uz put bile su u preglednom redu palme. Po sredini je bila staza koja je vodila do puta. To je očigledno bio put kojim se dolazilo kolima do kuće. Nakon što se pređe ulazi se u šumu. Drvoredi koji stvaraju ne samo ugodan osećaj oku već i plućima. Vazduh je bio svež i opojan. Kako je bilo dovoljno udaljeno od buke čuo se cvrkut ptica.

-"Ovo je pravi raj! Meni se lično više dopada nego donji deo sa plažom i gužvom. Radije bih boravila ovde", raširila sam ruke zažmurela i udahnula vazduh punim plućima.

-"Stvarno?To je prava retkost. Mogao bih se zakleti da bi svako radije odabrao provod koji nudi letovalište." Odmahnula sam glavom.

-"Ljudi nažalost ne umeju da cene prave stvari. Ali ja bih ovo svakako uvrstila na popis obaveznih stvari koje morate videti", pogledala sam ga upitno. Dante je zastao, namestio svoj namršteni pogled i uozbiljio se

- "Bio bih ti zahvalan ukoliko to ne bi uradila." Klimnula sam glavom.

-"Razumem, radi tvoje privatnosti." Odvratio je klimanjem.

-"Recimo da je Antonio bio u pravu kada je rekao da sam asocijalan. Ne volim baš mnogo ljude oko sebe. Tačnije ne volim ih uopšte u svojoj blizini."

-"Mogu to da razumem i sama bih rado pobegla od svih kada bih imala ovakvo mesto." ,gledala sam setno okolo dok me je Dante znatiželjno promatrao. Kao da je hteo reći nešto ali je brzo prešao preko toga i vratio se objašnjenju.

-"Put kojim ti sada dolaziš biće zatvoren tako da se neće ni videti kada vila bude završena i počne sezona. Tako da niko neće imati pristup ovom delu. Strogo sam vodio računa o tome", rekao je sa konačnošću u glasu. Shvatila sam da sa osetljivim pitanjima moram biti oprezna sa njim,ali me je radoznalost pobedila.

-"Zašto je onda uopšte renoviraš i puštataš u rad? Nije kao da ti je novac potreban..." Bojala sam se da sam ušla na zabranjen teren i da će se opet zatvoriti, ali iznenadio me je jer se osmehnuo i seo na jednu od klupica na koje smo naišli a zatim pogledao u daljinu kao da se nečeg priseća.

-"U pravu si. Novac mi nije potreban i većina tog prihoda ići će u dobrotvorne svrhe. I pre nego sam se povukao iz javnosti bio sam vlasnik restorana na Notting Hill-u, pored toga imam dovoljno deonica na berzi. O svemu tome sada vode računa moji advokati i saradnici. Odlazim u London samo ukoliko je baš neophodno moje prisustvo, ali gledam da sve što je potrebno završavam odavde. Sve to donosi i više nego dobar i stabilan prihod. Ova vila...nasledio sam je od oca. " glas mu se naglo promenio u šapat, a pogled postao setan.