Nesporazum

XVIII POGLAVLJE

Dante

Sunce me je probudilo udarajući me pravo u oči, pa sam se namrštio i pokušao rukom da zaklonim taj udar! Taj mi je pokret otkrio da mi je svaki mišić u telu napet toliko da boli. I zašto pobogu sinoć nisam navukao zavese kao i uvek?

Onda mi se sećanje vratilo i obuzeo me je sram zbog scene koju sam priredio. A potom i bes jer sam opet pokleknuo tami, tuga jer je Daria otišla, pa opet bes jer nije zaslužila da budem takav zbog nje. Ni ona ni bilo ko drugi. Podsetio sam sebe. Nevoljko sam shvatio da ću ipak morati morati da pozovem Antonia i zahvalim mu se.

Ustao sam i stavio noge sa bočne strane kreveta. Oštar bol u glavi mi je govorio da to i nije tako dobra ideja. Kada sam se stabilizovao krenuo sam ka kupatilu da se sredim i opustim pod tušem pa krenem u novi dan u kojem ću ostaviti sve iz sebe. Gledaću na sve što se prethodnih dana desilo kao na san, kao što sam je i noćas sanjao. Govorila je da joj se sviđa čak i moje mrštenje i da će biti tu. Sećanje na sve njene reči u tom snu izmamile su mi osmeh koji sam istog trenutka ponovo pokrio besom jer je samo san. Ipak posegnuo sam rukom ka ormariću da dohavtim telefon. Mogao sam da lažem druge,navežbao sam sa godinama odlično kada koju masku da stavim, ali sebe sam mogao samo da zavaravam. To što na njemu nisam našao ni propušteni poziv ni poruku udarilo me je poput malja. Pretpostavljam da sam se ipak potajno nadao da će se javiti.

Bacio sam telefon na krevet okretajući se i krenuo ka kupatilu. Pustio sam hladnu vodu i uronio u tuš ispod nje. Šok je bio veliki, ali upravo mi je takvo otrežnjenje potrebno kako bih se vratio u normalu. „Sve je bilo samo san!" rekao sam sebi.

Nakon što sam se sredio krenuo sam ka kuhinji kako bih uzeo svoju jutarnju dozu kafe. Kofein nije bio preporučljiv za moje stanje, ali meni se činilo da je bez njega teže. Uostalom, nakon ovakvog sna potrebno mi je takvo buđenje. Nameštao sam rukave na bluzi i prošao kroz dnevni boravak ka kuhinji i ne gledajući, a onda sam shvatio da nedostaje muzika. Da, previše je tiho, oseća se njen nedostatak.

Vratio sam se da aktiviram stereo sistem u dnevnom boravku pre nego nastavim, a onda sam se ukočio! Na sofi mog dnevnog boravka spavala je Daria! U potpuno neprirodnom položaju koji sam očima upijao pokušavajući da shvatim o čemu se dovraga ovde radi, ležala je na leđima iskrivljena sa jednom rukom koja je visila iz kreveta i u kojoj je držala telefon, dok joj je druga ruka bila preko stomaka. Noge su joj bile uvrnute jer je Dino ležao na njima i pretpostavljam da nije htela da ga poremeti. Čekaj, je li još uvek sanjam? Iako siguran da sam bio potpuno trezven počeo sam da se štipam da bih dokazao sebi da sam budan. Šta se za Boga miloga ovde desilo? Nisam mogao da nađem ni jedno logično objašnjenje.

Kada sam se pribrao prišao sam polako i čučnuo kako bih joj izvukao telefon iz ruke i odložio ga na sto, ali dok sam to radio pazeći da je ne probudim otključao sam ga i kada sam se okrenuo da ga ostavim na sto na ekranu je zasvetlela poslednja stranica koja je bila otvorena. Nije mogla biti slučajnost. Pogledao sam istoriju pretrage i utvrdio da je se informisala o anksioznosti.

Zar je Antonio pozvao ovamo i molio za pomoć? Ako je to ikako bilo moguće bio sam još više besan. Dino je očigledno osetio moj bes i zalajao. Daria se promeškoljila. Pokazao sam mu prstom da ćuti odveo ga do njegovog mesta i dao mu hranu, a potom se vratio i pokrio je. Iako me bes toliko zalepila iz nekog razloga bilo mi je draže da čekam na odgovore kuvajući se u sebi nego da je probudim.

Izašao sam na balkon sa šoljom kafe u ruci udišući čist jutarnji vazduh koji mi je pomogao da se malo umirim. Nazvao sam Antonia. Javio se posle prvog zvona.

-„Dobro si?", rekao je sa osmehom pre nego sam uspeo da zaustim.

-„Dobro jutro i tebi", rekao sam očigledno mrzovoljno jer nisam mogao da sakrijem svoje stanje. „I, hvala, pretpostavljam...". Antonio se ponovo nasmejao što me je već dodatno iritiralo.