Nesporazum

XX POGLAVLJE

Dante

Probudila me je bol u ruci, nakon što sam došao sebi shvatio sam da je utrnula jer je na njoj ležala Daria. Očigledno smo zaspali gledajući film i sada sam bio u položaju nagnutom na njenu glavu koja je počivala na mom ramenu. Ma koliko neugodan bio, nije mi se dalo da je pomerim. Osećaj je bio i suviše lep da bih ga pokvario. Pogledao sam ka satu, dva sata posle ponoći. I da je probudim sada nikako je ne bih pustio da ide sama nazad.

Polako sam se izvukao pazeći da se ne probudi. Još jedna noć na mojoj sofi bila bi međutim neugodna za nju i kakav bih ja i domaćin i muškarac bio da je ostavim ovde, a ja odem spavati u prostranom krevetu. Polako sam je uzeo u naručje i poneo ka drugoj sobi gde sam je spustio na krevet i pokrio. Promeškoljila se u snu, a ja sam prestao disati bojeći se da će se probuditi i insistirati da ode. Nisam želeo da ode. Ali ne znam koji bih joj argument u tom slučaju ponudio da ostane. Na sreću, samo je čvrsto dograbila jastuk i nastavila da spava. Uvatio sam sebe kako je posmatram i izvijam usne u osmeh. Ova se slika činila tako ispravnom i opet ona se ovde savršeno uklapala. Ostavio sam je u blaženom snu i krenuo ka svojoj sobi.

Ležao sam u svom krevetu sa rukama iznad glave gledajući u plafon. Misli su mi lutale. A onda sam postao svestan činjenice da ni sam ne znam kada sam zadnji put legao bez makar male glavobolje. Sada je nije bilo. I ta me je spoznaja vrlo brzo i lako uspavala. Bio sam miran.

Jutro me zateklo u odličnom raspoloženju. Da li je razlog tome sunce koje je najavljivalo novi dan, miran i kvalitetan san posle dugo vremena ili ...onda sam se setio da je Daria u drugoj sobi i shvatio da je njena blizina donela moj spokoj. Opet, podstio sam sebe da ne bih trebao na to da se navikavam i raspoloženje mi se odmah promenilo, a osmeh zamenilo mrgođenje. Ušao sam u kupatilo i pogledavši se u ogledalo ponavljao sebi da ne mislim na budućnost čak ni na sutra. Samo danas. Samo sada. Nemir se opet potkrao, kao i misao da me je svaka radost skupo koštala. Duboko sam uzdahnuo i zatorio oči. Ja sam jači od ovoga. Mogu. Moram. Otvorio sam oči. Ali strah je i dalje bio tu. Bojim se da budem srećan. Strah da će nešto krenuti po zlu.

Hladan tuš vraćao mi je Dariine reči kroz misli. Ponavljao sam ih kao mantru. Strah ne zaustavlja smrt, zaustavlja život. Živi danas ne planiraj sutra, ostavi juče iza sebe. Nakon nekog vremena uspeo sam da se priberem. Pošao sam ka kuhinji i usput proverio Dariu. I dalje je spavala. Tako bezbrižno. Produžio sam dalje i stavio kafu, pa dao Dinu hranu koju je čekao. I otvorio mu vrata kako bi mogao u vrt. „Danas obavi sam jutarnju šetnju, drugar", rekao sam mu. Imao sam osećaj, ne znao sam da me razume, moj smešak je i njega oraspoložio.

Samo što sam sklonio kafu Daria se pojavila na dovratku. Pročistila je grlo kako bi najavila svoje prisustvo, vidno posramljena.

-„Dobro jutro", rekao sam držeću šolju u ruci i okrećući se ka njoj a naslonjen na kuhinjski pult. Osmeh nisam uspeo sakriti sve i da sam se trudio, a nisam.

-„Dobro jutro, izgleda da sam opet zaspala na tvojoj sofi, samo sam se ovog puta nekim čudom probudila u velikom prostranom krevetu?".

-„Zadremali smo oboje gledajući film, a nisam imao srca da te probudim niti bih te pustio u to doba da ideš, pa opet verujem da gospodin Darsi koliko god uštogoljen bio ne bi dozvolio da noć provedš na sofi dok se on baškari po velikom krevetu.", pokušao sam da ovom opaskom opustim i da se ponašam nonšalantno jer i nema mesta nelagodnosti. „Bio sam pravi džentlmen". Nasmejala se. Uspeo sam.

-„U to uopšte ne sumnjam. Ipak, izvinjavam se što sam ti uzurpirala prostor."

-„Ni govora. Ova kuća je dovoljna velika, kao što vidiš i suviše prazna tako da nema nikakvih problema. Naprotiv, bilo mi je zadovoljstvo. Ne bih mao ništa protiv ni da ostaneš sve vreme ovde dok si u Costa Bravi." Ovo je očigledno loše zvučalo jer je njeno lice odavalo nelagodu. „Nisam mislio ništa loše. Zaista. Kao što vidiš soba je slobodna i ukoliko to želiš tvoja je. Ionako si ovde veći deo dana. Ukoliko tebi to ne predstavlja problem možeš ostati ovde, Beti je svakako otišla i sama si u vili, radovi i dalje traju i verujem da je ponekada i bučno." Pokušavajući da ispravim sve sam se više petljao.