Nakon što je direktorka duboko uzdahnula i uhvatila se za slepoočnice, Monika se nasmešila, očigledno zadovoljna sobom.
Direktorka: Monika, hajde da probamo ponovo. Pitanja. O ozbiljnim stvarima. O novinama. O tvojoj porodici. O onome što si upravo saznala.
Monika je prevrnula očima i zavalila se u stolicu.
Monika: Dobro, dobro. Šta sad treba da uradim? Da se pravim da sam oduševljena time što su ceo moj život objavili u nekom levom časopisu i to još zivot za koji nisam znala? Da se pitam šta je sledeće – možda objave moj raspored obroka? Ili koliko često menjam čarape?
Direktorka je odmahnula glavom, očigledno se trudeći da ostane smirena.
Direktorka: Moraš razumeti ozbiljnost situacije. Ovo nije šala. Ljudi izvan škole već diskutuje o tebi. Neki te vide kao spasitelja, dok drugi...
Zastala je na trenutak, gledajući Moniku pravo u oči.
Direktorka: Drugi te vide kao pretnju.
Monika je podigla obrvu, naginjući se napred.
Monika: Pretnju? Ja? Zbog čega, Pikachu papuča?
Direktorka: Krvavi natpis na zidu ispred škole. Pisalo je: 'Prokleti.' Jasno se odnosi na tebe.
Monika se uozbiljila. Njen osmeh je iščezao. Pomislila je, opet natpis.
Monika: Oh... Pa, to nije baš... prijateljski.
Direktorka: Daleko od toga. Situacija postaje opasna, Monika. Ljudi su podeljeni. Neki žele da te zaštite, dok drugi... žele da te... uklone.
Monika je progutala knedlu.
Monika: Dakle, šta sad? Da se sakrijem ispod kreveta i čekam da sve ovo prođe?
Direktorka ju je posmatrala trenutak pre nego što je ustala.
Monika je posmatrala direktorku sumnjičavo.
Monika: Šta želite da uradim?
Direktorka se okrenula ka njoj, lice joj je bilo ozbiljno.
Direktorka: Večeras, u selu , grupa ljudi će se okupiti da razgovara o Baltazaru. Ako budeš prisustvovala, možda ćeš otkriti nešto više o njihovim planovima.
Monika je naglo ustala.
Monika: Samo da razjasnim. Hoćete da odem na tajni sastanak ljudi koji me smatraju pretnjom?
Direktorka je klimnula glavom.
Direktorka: Tačno tako.
Monika se namrštila, ali onda joj je sinula ideja.
Monika: A ako me prepoznaju?
Direktorka joj je pružila tamni plašt sa kapuljačom.
Direktorka: Sa ovim, niko te neće prepoznati. Ali budi oprezna, Monika. Oni nisu naivni.
Monika "imam još par pitanja" rekla sam te videla kako direktorka klima glavom.
---
Direktorka je podigla obrvu, verovatno razmišljajući o tome da li da mi odgovori na još neko moje pitanje o Pikachu odelima ili nečemu sličnom, kad su se vrata kancelarije naglo otvorila.
Drejk je ušao kao uragan, s njegovom karakterističnom samouverenošću koja me je uvek nervirala.
Drejk: – Direktorka, ako je ovo ozbiljno, mislim da ne bi trebalo da ide sama.
Rekao je bacajuci neki papirni izveštaj na kome je bila slika krvavog natpisa prokleti. Pih oni se žale sto su jednom to videli ja to gledam svaki dan.
YOU ARE READING
~ PROKLETI ~
Fantasy"Prokleti" je priča o Moniki koja je morala da pobegne u potpuno novi svet prepun čudnih stvorenja kao što su veštice, vampiri, vukodlaci i zmajevi. Nije baš imala vremena da se opusti jer je u tom svetu sve bilo... pomalo haotično. Nakon što se uva...