Nalazim se na sahrani moje majke. Vetar je nosio miris svežeg cveća i zemlje. Pored mene nema nikog. Stajala sam udaljena sto metara, gledajući grobare kako polako zakopavaju grob. U ruci sam držala malu putnu torbu.
Kovčeg su polako spuštali u grobnicu. Zvuk lopata koje su bacale zemlju odjekivao je, a onda ga je prekinuo oštar zvuk telefona.
Monika: Halo?
X: Gospođice, trebate da krenete. Avion poleće za pola sata.
Monika: U redu. Gde se nalazite?
X: Ispred groblja. Lako ćete me prepoznati – žuti taksi.
Monika: Hvala vam.
Prekinula sam poziv i spustila telefon u torbu. Prošlo je mesec dana od smrti moje majke, a i dalje ubicama nije bilo traga. Ubili su je dok je izlazila iz prodavnice – dvanaest hitaca. U ruci je imala kesu s limunom, koja se posle par trenutaka našla na tlu, prelivena njenom krvlju.
Policija je rekla da je verovatno u pitanju isti ubica koji je ubio mog oca, ili neko iz te iste porodice. Predložili su mi da se preselim u Pariz, gde bih bila sigurnija. Škola je završila sve papire i dodelila mi diplomu za završenu gimnaziju. Šta sam drugo mogla?
Jednostavno, želela sam da započnem novi život – bez osećaja smrti svojih najbližih.
Monika: Zbogom, mama.
Rekla sam u tišini, okrenula se i krenula ka taksiju.
---
Par meseci kasnije
Izlazim iz taksija i spuštam se niz stepenice metro stanice. U ruci držim činiju tople supe. Radim na stanici metroa, i iskreno, ovaj posao mi se sviđa.
Prilazim starijem beskućniku koji je često provodio vreme ovde.
Monika: Balzak, vidim da si se otarasio alkohola. Ne osećam ga oko tebe. Čestitam!
Balzak: O, draga Monika, da nije bilo tebe, ne bi ni bilo mene.
Monika: Izvoli. Znam da nisam neka kuvarica, ali ovo je toplo i osvežiće te.
Balzak: Mislim da više nećeš morati da mi donosiš hranu.
Uzeo je kašiku supe, a ja sam ga radoznalo pogledala.
Monika: Kako to misliš?
Balzak: Bio sam na onom razgovoru za posao što si mi pomogla. Primili su me! Našli su mi i jednu malu garsonjeru. Nije velika, ali je toplo.
Monika: Baš mi je drago zbog tebe! Moram da idem na posao. Mislim da me zovu.
Balzak: Hvala ti mnogo. Kad bi bilo više ovakvih ljudi...
Nasmešila sam se i uputila ka pultu za prodaju karata.
Monika: Zdravo, Jasmin. Ključeve, molim te.
Jasmin: Zdravo, Mona. Izvoli. Idem ja na pauzu. Konačno, srećno u trećoj smeni!
Monika: Hvala, ćao!
---
Radila sam do kasno. Bilo je gotovo ponoć kad sam završila. Uzela sam torbu i ključeve, zatvorila pult i krenula ka izlazu. Dok sam se penjala niz stepenice, udarila sam u nekog momka.
Bio je zadihan, izgledao kao da beži od nečega. Njegove oči su bile čudne – crvene, poput krvavih rubina. Pomislila sam da nosi sočiva. Osim toga, bio je neverovatno zgodan.
Monika: Vov! Jesi li dobro? Mogao bi nekoga da povrediš!
Nije ništa rekao. Samo me je pogledao i osmehnuo se. Taj osmeh... Ali odjednom se čuo zvuk nalik na grom. Momak je skočio na mene. Kotrljali smo se niz stepenice i pali. Kad smo konačno stali, pokušala sam da ga probudim.
Monika: Hej! Probudi se!
Opipala sam mu puls i osetila kako srce kuca.
Monika: Dobro je...
U tom trenutku čula sam korake. Pogledala sam prema izvoru zvuka i videla visokog muškarca u crnom kaputu. Njegov glas bio je hladan.
X: Nisi trebala da se petljaš, smrtnice. Sad ćeš umreti.
Iz njegovih ruku pojavila se vatra – poput plamena iz bacača. Zatvorila sam oči, spremna za kraj. Osetila sam toplinu, ali umesto bola, otvorila sam oči i videla belu svetlost.
Odjednom sam se našla u šumi. Čula sam korake, ali pre nego što sam uspela da reagujem, pao je mrak.
STAI LEGGENDO
~ PROKLETI ~
Fantasy"Prokleti" je priča o Moniki koja je morala da pobegne u potpuno novi svet prepun čudnih stvorenja kao što su veštice, vampiri, vukodlaci i zmajevi. Nije baš imala vremena da se opusti jer je u tom svetu sve bilo... pomalo haotično. Nakon što se uva...
