~ PROKLETI ~

TORNADO SECANJA ( 25 Deo)

Nalazim se kod direktorke u kancelariji i polako ulazim unutra. Čulo se veliko škripanje, pa sam se malo trgla.

Monika: Šta si sada uradila?

Ulazim unutra, a za stolom sedi moja draga direktorka. Sa osmehom mi je pružila ruku da sednem na fotelju, te sam sela.

Direktorka: Kako si, Monika?

Monika: Dobar dan, direktorka, dobro sam. Konačno se vraćam na staro i prija mi.

Laž! Ne prija mi, pre bi volela da sada ležim u krevetu, pijem svoju hladnu kafu i jedem krofne.

Direktorka: Drago mi je što to čujem. Pa možemo odmah preći na stvar, ako ti ne smeta.

Njeno lice se uozbiljilo, te sam je samo pogledala.

Monika: Naravno, šta se desilo?

Direktorka: Drejk je bio u svom dvorcu, hitno su ga zvali.

Pitala sam se gde je taj mrtvak, ali direktorka je nastavila.

Direktorka: Baltazar je krenuo da prikuplja vojsku, i to ne samo veštice, već i vampire. Sve više njih je na njegovoj strani jer misle da ih je vladar izneverio, da im nije verovao, a sada su se priključili vešticama, pa i onim vladavinama.

Monika: Ignjatije ih sve iskorišćava.

Ne znam zašto, ali ovo sam rekla naglas. Tipična ja.

Direktorka: Plašim se da je tako, ali ne znamo kako ćemo protiv njih. Oni dolaze za dve nedelje na bal, na tom balu će biti dosta moćnih ljudi.

Monika: Trebalo bi da otkažemo bal.

Direktorka: To ne, ne može nikako! Izgubićemo ugled, a taj bal se nije prekidao stolećima.

Monika: Znate, ugled neće biti bitan kada svi završimo kao pepeo.

Prvi put otkako je počeo ovaj metež, rekla sam ono što sam zaista mislila. Izgubićemo, to osećam, znam to! Prokleti Ignjatije!

Direktorka: Imamo jedno rešenje.

Monika: Koje?

Direktorka: Moramo da nađemo Morganinu ogrlicu.

Monika: Morganinu?

Direktorka: Ona je jedina imala šanse protiv njega. U kombinaciji sa Oliverovim močima, pobedili bismo ga.

Morganino ime mi je bilo poznato. Odjednom me je zabolela glava, osetio se veliki potres, a sve oko mene je počelo da se trese. Videla sam direktorkino zabrinuto lice.

Direktorka: Monika, treseš se u ritmu zemljotresa. Smiri se, pa će stati.

Počela su da se čuju lomljava staklenih čaša. Udahnula sam i zatvorila oči. Potres je prestao, a u mojoj glavi su počele da se stvaraju slike—moji roditelji, ja kao beba, bežanje, Morgana, Ignjatije, i bol... Ogromna bol koja mi je probijala telo, a zatim olakšanje, bela magla, dva tunela. U sledećoj sekundi, vratio se bol, i otvorila sam oči. Videla sam zlatne iskre na ruci od Ignjatije. Vrisak! Moj vrisak, moja smrt, rodjenje... Zatvorila sam oči, a zatim ponovo... mrak, i povratak kod nje, bele i Morgane.