~ PROKLETI ~

Ledeno Doba ( 21 Deo)

Nalazila sam se kod fontane. Koliko sam shvatila, imamo neki čas na kojem ćemo se svi smrznuti.

Mija: Jeste li dobro proučile čaroliju?
Eli: Da, jesam. Celu noć sam provela učeći to.
Monika: Ozbiljno? Samo sam ja ostala.
Eli: Ti nisi ništa pročitala?
Mija: Jeste, čitala je – u snu.
Monika: Hej, ko je od vas čistio i u subotu i u nedelju? Još sam išla na treninge koje ste vi vešto izbegavale.

Mija: Nismo mi krive što smo samo nas dve dobre za malo pametnije stvari.
Eli: Pa da, mi smo mozak, a vi ste... paaaa...
Monika: Eh, kad si ti mozak, nama propast ne gine.
Eli: Jako smešno.
Mija: Evo je profesorka.

Profesorka Evans prilazila je polju gde smo sedeli.

Profesorka Evans: Dobar dan, deco. Mija, Monika, Eli, molim vas, pridružite se.

Nas tri smo ustale i odvojile se od fontane, pridružujući se ostatku grupe na travnatom polju.

Profesorka Evans: Kao što znate, odlučila sam da ovaj čas održimo napolju radi vaše bezbednosti.

Profesorka je sledećih petnaest minuta pričala o značenju reči u čarolijama. Sedela sam u turskom sedu na mekanoj travi koja mi je opuštala celo telo, oslonivši glavu na Mijino rame. Mija je upijala profesorkine reči, izgledajući kao da je hipnotisana. Ja sam polako zatvarala oči i duboko udahnula. Konačno malo odmora.

Profesorka Evans: Monika, molim te, nemoj spavati na mom času.

Skočila sam u trenutku, ali sam se okliznula na mekanu travu i pala pravo na nju.

Čuo se smeh. Iskreno, nasmejala bih se i sama da je neko drugi pao, ali ne ja. Bravo, Monika.

Profesorka Evans: Dobro je, deco, Monika nam je upravo demonstrirala kako završavaju oni koji ne prate na času.
Monika: Da je tako, odavno bih bila nepokretna.

Opet smeh. Sjajno, baš sam genijalna.

Profesorka Evans: Monika, zašto ti ne bi prva pokušala baciti čaroliju? Pretpostavljam da si je proučila pre časa, zar ne?
Monika: Naravno, profesorka.

Mija i Eli su se pogledale, a Mija je šapnula:
Mija: Kako da ne. Monika Ildes nikad ne kasni i uvek se priprema za čas.
Monika: Hej, znate li koliko je teško prepisati pravila sa ogromnog papira i učiti ih napamet?
Eli: Baš si ih naučila. Svo vreme si gledala u Miju.

Prevrnula sam očima i krenula ka profesorki. Panika me je obuzela – zaboravila sam kako ide čarolija. Moram nešto da smislim... možda „hokus pokus, zaledi se“?

Profesorka Evans: Monika, samo polako. Lepo i sigurno izgovori: Hairos de soneso. Ta čarolija se koristi za smrzavanje. Samo onaj ko je baci može je poništiti. Ali oprezno – neiskusni vešci mogu zalediti sebe, što je teško ispraviti.

Klimnula sam glavom, iako sam razmišljala o osveti Miji i Eli. Profesorka je pokazala na čašu vode, i ja sam pokušala da se koncentrišem. Zamahnula sam rukom i izgovorila:

Monika: Hairos de soneso!

Čuo se vrisak. Pogledala sam u čašu, ali nije se smrzla. Okrenula sam se i... videla dve ledene skulpture – Mija i Eli! Da li sam ja ovo uradila?

Profesorka je izgledala šokirano.

Monika: Profesorka, je l’ ovo moje delo?

Pre nego što je uspela da odgovori, osetila sam vrtoglavicu. Sve je postalo crno, a zatim se pojavilo belo svetlo. Videla sam devojku u beloj haljini i zlatnoj kosi.

X: Draga moja, sve će biti u redu. Samo se smiri. Pomoći ćeš svojim prijateljicama, ne brini. Ti si moćna veštica plave krvi, ali ne samo to – ti si...

Slika je izbledela, a ja sam se probudila. Profesorka je nešto govorila, ali nisam slušala. Potrčala sam prema Miji i Eli. Položila sam ruku na led i zatvorila oči.

Videla sam mrak, zatim plamen vatre. Kad sam otvorila oči, ispred mene su stajale Mija i Eli, potpuno odleđene. Nasmešila sam im se, ali sam osetila bol u telu i srušila se.

Oliver: "Monika!"

Čula sam njegov uplašen glas i korake kako mi prilaze. Osetila sam kako mi neko podiže glavu i ugledala sam Olivera.

Monika: "Hej..."
Rekla sam tiho, dok mi je uzvratio blagim osmehom.

Oliver: "Hej, zar ne bi trebalo ti mene da štitiš, a ne da me ovako stresiraš? Već sam pomislio da ćemo opet tražiti novu zaštitnicu."

Monika: "Mrš, gmizo jedna!"
Rekla sam kroz slab osmeh. Videla sam kako se smeška, a iza njega su stajale Eli i Mija, i one nasmejane. U tom trenutku, sve je postalo crno.

---

Oliverova perspektiva

Par minuta ranije...

Čuo sam vrisak i istrčao napolje. Učenici su bili prestravljeni, a ispred mene je stajala Monika. Ispred nje – dve ledene statue. Čekaj, je l’ su to Mija i Eli?

U tom trenutku, crvena energija obavila je Monikine ruke. Led se počeo topiti, a ja sam osetio kako prostor ispunjava snažna energija. Samo sam se nadao da je to neće iscrpeti. Previše je moći za nekoga ko je tek na početku svog puta kao veštica.

Kada je energija nestala, Monika je postala bleda poput papira. Nasmešila se, ali zatim odjednom pala na zemlju. Tada sam osetio nešto – lom u grudima, srce mi je počelo snažno kucati, a strah mi je prožimao telo. Dotrčao sam do nje i, gotovo nesvesno, izgovorio njeno ime.

Šta mi se dešava?

---

Par dana kasnije

Sedela je u svojoj sobi, još uvek nesvesna. Gledao sam kroz prozor, a onda opet u nju. Samo da se oporavi, pa da mogu da je... ubijem?

Mija i Eli su mi objasnile šta se dogodilo. Monika očigledno nije slušala profesorkine instrukcije i uhvatila je samo deo rečenice – onaj koji nije trebalo da ponovi. Zbog toga je sve krenulo naopako. Sklopio sam kockice i shvatio: umesto zaštitnice, dobio sam... dvorsku ludu.

Eh, tako ti je to kad biraš nasumično devojku da te štiti. Dobro, nije baš nasumično – ona je posebna.

Čekaj, šta ja to pričam?

Ne, nije ona posebna. Samo mi je spasila život, i ja sam budala što sam odlučio da mi baš ona bude zaštitnica. Uzdahnuo sam duboko, pogledao je i... osetio osmeh na svom licu.

Potresao sam glavom.

Oliver: "Idiote, zaljubio si se..."

Stao sam na pola rečenice. Ne, ne, šta ja to pričam? Nisam se ja zaljubio. Pogotovo ne u ovu čudakinju! Pogledao sam je ponovo, ali sada nisam mogao da skrenem pogled.

Šta mi se dešava?