~ PROKLETI ~

OTKRICA ( 13 deo )

Zaštitnica. Te reči mi se kao bumerang vrte po glavi. Jednostavno ne mogu da poverujem. Pogledala sam kroz prozor pored stepenica i shvatila da je već prošlo podne. Ništa od ručka.

Mogli bismo da se vratimo unazad, zar ne? Pa hajdemo.

Monika: "Zaštitnica?"

Ponovila sam ono što je profesor odbrane rekao. Šta to znači? Koga štitim?

Direktorka: "Zaštitnici su vekovima čuvali kraljeve i kraljice, kao i druge izuzetno važne ljude. Bili su moćni i vešti u borbi."

Profesor odbrane: "Ići ćeš na posebne časove posle škole i vežbati sa ostalima. Međutim, ti ćeš biti glavna Oliverova zaštita. Ići ćeš s njim u bitke i nećeš se odvajati od njega."

Monika: "U redu."

Oboje su me pogledali u čudu.

Direktorka: "Pristaješ?"

Monika: "Da, pristajem. Ali..."

Profesor odbrane: "Naravno, uvek postoji 'ali'."
Rekao je ljutito.

Monika: "Želim Miju i Eli u timu."

Profesor odbrane: "Kako te nije sramota da nešto tražiš od nas?"

Direktorka: "U redu je, Džonatane."

Monika: "Može?"

Direktorka: "U redu, može."

Monika: "Hvala."

Direktorka: "Džonatane?"

Profesor odbrane: "Dobrodošla u zaštitnike."

Monika: "Hvala vam."

---

Sadašnjost

Polako idem ka svojoj sobi. Jedva čekam da saopštim Miji i Eli da će biti u timu.

Monika: "Hej, devojke!"

Mija: "Gde si ti bila?"

Monika: "Sedite."

Eli: "Mi već sedimo."

Monika: "Dobro, čekajte da ja sednem."

Sela sam i ispričala im sve, osim dela da će biti u timu.

Mija: "Ti si zaštitnica?"

Eli: "Šta to znači, biti zaštitnik?"

Monika: "Ni ja ne razumem baš najbolje."

Mija je ustala, otvorila veliki orman i izvadila staru knjigu.

Mija: "Sad ću vam objasniti."

Eli: "Jao, nećeš valjda da nam čitaš te dosadne knjige!"

Monika: "Ćuti, Eli. Mija, molim te, čitaj."

Mija se zakašljala i počela.

"Veštice su vekovima štitile i čuvale ljude. Međutim, strah je sve više preuzimao ljude, pa su počeli da ih progone i ubijaju, nazivajući ih sledbenicima demona. Veštice su napustile kontinent i otišle na Anklatidu, gde su osnovale Veštičiju – mesto na kojem su mogli da žive samo vešci i veštice. Oni koji su ostali među ljudima morali su zauvek da prestanu da koriste vidljive moći. Ipak, godinama kasnije, magija je oslabila, pa samo najmoćniji mogu koristiti magiju van Anklatide. Veštice se dele u nekoliko grupa:

Proročice: Predviđaju sudbinu i čuvaju ljude od velikih nepogoda. Njihova predviđanja često bivaju ignorisana, što ljude skupo košta.

Travarke: Sakupljaju biljke i leče ljude pravljenjem raznih napitaka. Vešte su u korišćenju knjiga i mapa.

Nepriznati: Ratnici koji se pojavljuju samo kada je Anklatidi potrebna pomoć. Nikada se ne mešaju s drugima i ne dobijaju priznanja.

Crne veštice: Koriste magiju isključivo za ličnu korist, često manipulirajući elementima.

Zaštitnici: Moćni borci i stratezi, rođeni da štite kraljeve, kraljice i moćnije veštice. Retko mogu aktivirati svoje moći van Anklatide."

Mija je zastala i pogledala u mene.

Monika: "Ko ste vi iz grupe?"

Eli: "Mija je, pretpostavljam, travarka."

Mija: "Kako si znala?"

Monika: "A ti si proročica, zar ne?"

Eli: "Ne baš. Moja baka je bila proročica."

Monika: "Da li ti je rekla nešto o tvojoj budućnosti?"

Eli: "Da. Rekla je da ću se udati za plavokosog muškarca sa predivnim osmehom i zelenim očima. Takođe, rekla je da ću se boriti protiv zla i... upoznati 'prokletog'."

Srce mi je zastalo. Prokleti? Ko su oni?

Mija: "Ko su prokleti?"

Mija je spustila glavu i nastavila da čita.

"Prokleti su bili najmoćniji vešci i veštice kroz istoriju. Nisu morali da govore – mislima su mogli da postignu sve. Bili su neuništivi, ali su težili apsolutnoj moći, što ih je činilo ranjivima. Pripadali su narodu Crnog Meseca – 100% ljudi i 100% veštica."

Zatvorila je knjigu i pogledala nas.

Mija: "Oni će ti biti protivnici, Monika. Moraš se dobro pripremiti."

Monika: "Protivnici?"

Eli: "Ti si Oliverova zaštitnica. Njegova sudbina je da porazi svog pretka, Crnog Meseca."

Monika: "Ignjatija?"

Eli: "Ej, ne izgovaraj njegovo ime! Prizvaćeš ga!"

Prevrnula sam očima.

---

Bežala sam kroz mračnu šumu dok su se oko mene čuli podsmesi.

Glas (X): "Izdaješ svoj narod, Monika."

Zavladala je tišina, a zatim se sve prekrilo mrakom.