Ušli smo u salu, u kojoj su već bili jedna devojka, tri momka i profesorka Evans.
Profesorka Evans: Monika, Mija, Eli, priđite.
(Pogledala nas je, a zatim nastavila.)
Profesorka Evans: Ovo je Kristina. Njena sposobnost je komunikacija s prirodom i životinjama.
Pogledala sam devojku. Bila je obučena slično kao mi, samo što je njeno odelo bilo svetlocrveno. Imala je kestenaste oči i svetlocrvenu kosu.
Profesorka Evans: Ovo je Hari. On je vukodlak.
Hari je imao plavu, kovrdžavu kosu i zelene oči.
Profesorka Evans: A ovo je Kristijan, Kristinin brat. Njegova sposobnost su zmajevi.
Kristijan je, kao i Kristina, imao crvenu kosu i kestenaste oči. Po svemu sudeći, bili su blizanci.
Profesorka Evans: A ovo je njegovo veličanstvo, princ vampira – Drejk.
Drejk je imao crnu kosu i oči još tamnije od kose. Njegova koža bila je potpuno bela, gotovo poput profesorkine.
Profesorka Evans: Kristina, Kristijane, Hari, Drejku, ovo su Mija, čija je sposobnost pravljenje napitaka i čitanje mapa, Eli, koja se bavi proricanjem i prirodom, i Monika, vaša zaštitnica.
Osetila sam poglede te četvorke na sebi i blago se nasmejala. Mija i Eli su sele pored Kristine. Dok sam se osvrnula po sali, primetila sam da svaka drvena stolica ima neki simbol: biljka i papir na Mijinoj, kugla na Elinoj, drvo i pas na Kristininoj, zmaj na Kristijanovoj, vukodlak na Harijevoj, a kapljica – verovatno krvi – na Drejkovoj. Pitala sam se gde je moja stolica. Profesorka mi je pokazala dve stolice u centru kruga – na jednoj su bili mač i štit, a na drugoj zvezda.
Oliver: Izvinite što kasnim.
Stao je ispred mene, nasmejao se i tiho mi šapnuo na uvo:
Oliver: Čudakinjo.
Monika: Debilu.
Blago sam se naklonila, gurnula ga ramenom i sela na svoje mesto.
Profesorka Evans: Sada kada smo svi stigli, možemo početi. Pretpostavljam da svi znate ko je Oliver?
Svi novi, osim Drejka, odgovorili su potvrdno. Oliver me je pogledao, podigao obrve i pobednički se nasmejao. U tom trenutku sam zamahnula rukom, i njegove obrve su ostale podignute. Cela sala, uključujući profesorku i Drejka, počela je da se smeje.
Oliver: Monika!
Okrenula sam se ka njemu, pobednički se osmehnula i vratila mu obrve u normalu. Profesorka nam je zatim održala govor o tome kako smo sada ekipa i da se moramo držati zajedno. Pokazala nam je tajna vrata, koja su vodila u prostoriju nalik na teretanu. Na sredini je bio bokserski ring, a na suprotnom kraju stara drvena vrata.
Eli: Gde vode ona vrata?
Profesorka Evans: Ovo je vežbaonica za vaše fizičke sposobnosti, a vrata napred vode u magičnu vežbaonicu. Prvo se zagrejte ovde. Idem da potražim Džonatana, profesora odbrane.
Dok je profesorka odlazila, prišla sam grupi zajedno s Oliverom kako bismo se bolje upoznali. Drejk je prošao pored nas, a ja sam htela nešto da kažem, ali me je Oliver zaustavio.
Oliver: Ćao svima, ja sam Oliver, a ovo je moja zaštitnica, tj. čudakinja.
Monika: Kakva mi je sudbina da budem zaštitnica snobovskim debilima.
Kristina: Ha-ha, ja sam Kristina, ali možeš me zvati Kristin.
Oliver: A zašto ne samo Kris?
Kristijan: To sam ja već zauzeo.
Oliver: Aaaa.
Monika: Zatvori usta, smrdi buba ce ti uci u usta a i smrdi ti iz usta.
Oliver me je popreko pogledao, a ja sam se nasmejala.
Monika: Mislila sam na smrdibubu, ako nisi shvatio.
Oliver: Jesam, Monika, nije da nemam mozak.
Monika: Jesi li siguran?
Cela grupa se nasmejala.
Oliver: Jesam.
Drejk: Mislim da bi trebalo da se zagrejemo, šefice.
Okrenula sam se i videla ga kako se isteže.
Drejk: Monika, zar ne?
Monika: Da?
Drejk: Mislim da bi trebalo da se zagrejemo.
Samo sam ga gledala iznervirano.
Kris: Mislim da je u pravu, ajmo.
Svi su krenuli na sprave, a ja sam i dalje gledala iznervirano u Drejka, koji je sada podizao tegove. Približila sam mu se.
Monika: Hej, princu.
Nije me primećivao i nastavio je s vežbom.
Monika: Hej, gledaj u mene dok pričamo.
Nije obraćao pažnju. Fokusirala sam se na tegove, koji su odjednom nestali iz njegovih ruku.
Drejk: Šta želiš?
Monika: Gledaj me ovamo, mrtvaku jedan. Želim da ova ekipa opstane, a to je moguće samo ako smo svi složni. Shvatam da tebe ovo ne dotiče – ionako si ti umro pre 10.000 godina – ali meni je bitno. Ne želim smrt!
Gotovo sam vikala, dok je on mirno stajao, kao da mu objašnjavam matematiku. To me još više iznerviralo.
Drejk: Možeš li mi vratiti tegove?
Gledala sam ga dok sam kipela od besa. Njegove ruke su izgledale toplije nego pre.
Drejk: Srce ti brzo kuca. Jesi li u redu?
Stisnula sam pesnice, a zatim ih opustila, osećajući hladnoću.
Monika: Naravno.
Nasmešila sam se, vratila mu tegove i nastavila:
Monika: Verujem da je ovo tebi samo igra, ali ovde ima ljudi koje ne želim mrtve. Nadam se da razumeš.
Drejk: Osećaš odgovornost?
Monika: Naravno. Ne želim nikog mrtvog.
Drejk: U svakom ratu, pa i u ovom, mora bar jedna osoba umreti.
Monika: Ako mora, ta osoba ću biti ja.
Okrenula sam se i otišla do sprave za trčanje.
KAMU SEDANG MEMBACA
~ PROKLETI ~
Fantasi"Prokleti" je priča o Moniki koja je morala da pobegne u potpuno novi svet prepun čudnih stvorenja kao što su veštice, vampiri, vukodlaci i zmajevi. Nije baš imala vremena da se opusti jer je u tom svetu sve bilo... pomalo haotično. Nakon što se uva...
