Posle onog susreta – borbe, hipnoze, ludila – shvatila sam da je ludilo moja svakodnevica. Sedim ispred učionice i jedem jabuku, pokušavajući da se saberem. Naravno, nisam stigla na vreme; usput sam se saplela i pala. Sve što želim jeste jedan normalan dan – bez svađa, bez ludila, bez mojih smotanih izjava.
Dok jedem poslednji zalogaj jabuke, ugledam visokog plavog dečka kako drži neku devojku za ruku. Njihovi pogledi su zračili toplinom i iskrenošću. Bila su to lica zaljubljenih ljudi. Poželela sam da sam i ja nekada doživela takvu ljubav. Umesto toga, u životu sam imala samo dva dečka – jedan je bio lud, a drugi smotan. U stvari, jedino u šta sam ikada bila zaljubljena su zvezde.
Dok razmišljam o svojim bivšima, setim se "ludog". Leti je radio kao prodavac sladoleda, što je značilo da sam uvek imala besplatan sladoled. Pitam se šta sada radi. Moje misli prekidaju Mia i Eli, koje su se iznenada združile.
---
Eli POV
„Gde je ona? Opet kasni! Izbaciće je, definitivno će je izbaciti,“ mrmljam sebi dok tražim Moniku. Ugledam njenu cimerku i odlučim da je pitam.
Eli: Hej!
Mia: Da?
Eli: Znaš li gde je Monika? Koliko znam, ti si joj cimerka.
Mia: Da, uspavala se.
Eli: Logično. Malo je poznajem, ali kada čuješ ime „Monika“, prvo što ti padne na pamet je...
Eli i Mia (istovremeno): „Opet kasni.“
Obe smo se nasmejale što smo rekle isto u isto vreme.
Par minuta kasnije, Mia primeti: „Još je nema.“
„Ne,“ odgovorim i uzimam jabuku sa stola.
„Znaš da je to protiv pravila?“ upozorava me Mia.
„Gle, ili ćemo joj doneti jabuku ili će nas ceo dan gnjaviti sa svojim 'gladna sam' izjavama.“
„Uzmi još jednu za svaki slučaj,“ predlaže Mia.
Obe smo prasnule u smeh.
---
Monika POV
Prilaze mi Mia i Eli.
„Ej, hvala za jabuke,“ zahvaljujem im.
„Nema na čemu,“ odgovara Eli, dok Mia primećuje: „Već si pojela i drugu.“
„Naravno, kad vas čekam čitavu večnost!“ šaljivo odgovaram.
Eli me upitno gleda: „Dobro, hoćemo li u učionicu?“ Klimam glavom i krećemo zajedno.
Monika ildes — direktorova kancelarija
Čuo se poznat glas moje drage direktorke. Mada, mislim da se iz anđela sada pretvorila u đavola. Nije valjda da me već izbacuju?
Eli: "Daj mi papir."
Monika: "Papir? Zašto?"
Eli: "Treba da zapišemo ovaj datum. Prvo pozivanje Monike Ildes u direktorovu kancelariju mora da se zabeleži."
Mija: "Ja ću brojati koliko će ih biti do izbacivanja."
Eli: "Mislim da trebaš pisati, Mija. Biće ih mnogo."
Mija: "U pravu si. Ali gde da nađem toliki papir?"
Obe su počele da se smeju, a i ja s njima. Ne znam zašto, ali tako smo se dobro spojile. Eli je od početka bila ovakva, a Miju tek upoznajemo, i sve više je gotivim.
Monika: "Moram da idem. Poželite mi sreću."
Eli: "Koliko je sati?"
Monika: "Osam. Zašto pitaš, Eli?"
Uzela je papir i nešto napisala.
Monika: "Ne verujem!" – prevrnula sam očima i krenula niz stepenice
---
Direktorkina kancelarija
Dok ulazim u kancelariju, osećam nelagodnost. Moja direktorka, koja je obično blaga i nasmejana, sada deluje strogo. Pored nje stoji profesor odbrane.
„Dobar dan,“ pozdravljam ih tiho.
„Ildesova, uđi i sedi,“ kaže profesor.
Sedam i primećujem kako direktorka prelistava neke papire. Ne mogu više da izdržim tišinu i pitam: „Zašto ste me zvali?“
Direktorka me pogleda i objasni: „Džonatan mi je prijavio tvoje kašnjenje. Na kraju nedelje predaćeš mi sve kaznene papire i dobićeš društveno-koristan rad.“
Pokušavam da sakrijem iritaciju, ali samo promrmljam: „Dobro.“
Profesor odbrane se uključuje: „Pored toga, trebaju nam informacije koje samo ti možeš pružiti.“
„Kakve informacije?“ pitam oprezno.
„Sećaš li se čoveka koji je napao tebe i Olivera?“
Slika tog trenutka mi se vraća u glavu – njegov glas i njegove ruke.
„Monika?“ Direktorka me trgne iz razmišljanja.
„Sećam se sitnica... zvuka koraka, vatre na njegovim rukama i glasa,“ kažem zamišljeno.
Profesor se zainteresuje: „Glas?“
„Rekao je: 'Nisi trebala da se petljaš. Sad ćeš umreti.'“
Direktorka
„Monika, pomenula sam ti Baltazara, zar ne?“
„Jeste,“ potvrđujem.
„On je sluga Crnog Meseca.“
„Ko je Crni Mesec?“ pitam.
Profesor odbrane objašnjava: „To je reinkarnacija Ignjatija, najmoćnijeg čarobnjaka. Bio je toliko jak da je mogao mislima da menja stvarnost. Vremenom je postajao sve zlobniji i nepredvidiviji. Prema legendi, samo izabrani mogu da ga poraze.“
„Izabrani?“ shvatam u trenutku. „Oliver... On je taj koji treba da spasi svet.“
„Upravo tako,“ kaže direktorka. „Ali ti si ključna – ti si njegova zaštitnica.“
YOU ARE READING
~ PROKLETI ~
Fantasy"Prokleti" je priča o Moniki koja je morala da pobegne u potpuno novi svet prepun čudnih stvorenja kao što su veštice, vampiri, vukodlaci i zmajevi. Nije baš imala vremena da se opusti jer je u tom svetu sve bilo... pomalo haotično. Nakon što se uva...
