~ PROKLETI ~

SEFICE ( 19 Deo)

Monika: Ako mora neko da umre, onda ću to biti ja.

Već deset minuta trčim na spravi za vežbanje. Ne mogu da verujem da me je jedan mrtvac tako iznervirao. Dobro je što sam se iskontrolisala – da se nešto dogodilo, sigurno bih bila izbačena.

Moje misli je prekinuo ulazak dobro poznatog i cenjenog profesora odbrane.

Profesor odbrane: Ildesova, da li možemo dobiti tvoju pažnju?

Polako sam ugasila spravu za trčanje, sišla na pod i stala pored Olivera.

Monika: Naravno, izvinjavam se.

Profesor odbrane: Ovako, vežbe ćemo imati svakog dana, i svi ste obavezni da prisustvujete. Pre svega, želim da se zahvalim deci Majke Prirode – Kristini i Kristijanu – na dolasku, kao i veliki naklon princu vukodlaka, Hariju. Drago mi je što su vukodlaci tako srdačno prihvatili našu ponudu.

Hari: Hvala vam na pozivu. Učinićemo sve da pomognemo. Ipak, prokleti su naša briga.

Profesor odbrane: U svakom slučaju, hvala vam. A vama, princu Drejku, takođe hvala što ste ipak prihvatili naš poziv.

Drejk: Srećni ste što je moj otac još živ. Da sam ja kralj, verujte mi, ne bih imao nikakve veze s vama.

Pomislila sam: To je to, idem po beli luk pa da mu ga nabijem u ta njegova smrdljiva usta.

Monika: Definišite "još živ," prinče.

Pogledao me je ubilačkim pogledom. Znala sam da sam ga pogodila u živac. Svi su počeli da se smeju, pa čak i profesor, koji očigledno nije mirisao vampire više nego oni beli luk. Monika, budi srećna što ovo pričaš u sebi, pomislila sam.

Profesor odbrane se nakašljao, i svi su se uozbiljili. Drejk je skrenuo pogled sa mene i obratio pažnju na profesora.

---

Posle sat vremena:

Profesor odbrane: To je to za danas. Sutra u isto vreme počinjemo s težim vežbama.

Eli: Težim? Pa, profesore, već smo umorni i od ovih.

Profesor odbrane: Bićete i od onih.

Okrenuo se i izašao.

Hari: Ljudi, ja ću umreti ako bude teže od ovoga.

Mija i Eli: Isto.

Kris: Ja ne osećam noge.

Kristin: Ako si se navikao da ne osećaš mozak, naći ćeš i noge.

(Kris je Kristijan, a Kristin je Kristina. Priznajem, malo sam se zeznula s imenima.)

Svi osim Krisa i Drejka: Ha-ha-ha!

Kris: Jako smešno, Kristin.

Kristin: Volim i ja tebe, bato.

Drejk: Izvinite, ako smo završili, mogu li da idem? Šefice, dozvoljavate?

Monika: Ne dozvoljavam.

Drejk me je iznenađeno pogledao, očigledno ne očekujući taj odgovor.

Monika: Šta mislite da se malo bolje upoznamo? Ipak ćemo zajedno u rat, a tamo treba da čuvamo leđa jedni drugima. Želim da znam kome čuvam leđa, a ko čuva moja.

Svi osim Drejka: Može.

Drejk: Da li vi stvarno mislite, šefice, da veštice, čuvari prirode, vukodlaci i vampiri mogu biti ekipa?

Monika: Zašto ne bismo mogli? Zar nismo ovde zbog toga? Vi ćete jednom biti kralj. Imaćete sigurno i veće žrtve za svoj narod. Mislim da ćete ovo preživeti.

Drejk me je pogledao i nasmejao se. Njegove crne oči su sijale, i u njima sam videla ponos i neku naklonost.

Oliver: Idemo li?

Drejk: Naravno.

Svi su polako krenuli, a ja sam ih posmatrala. Izgleda da ipak možemo biti ekipa.

Odjednom se Drejk okrenuo i pogledao u mene.

Drejk: Krećete li?

Monika: Da, naravno.

Prošla sam pored njega i naklonila se.

Monika: Prinče.

Drejk se takođe naklonio.

Drejk: Šefice.