Posle časa istorije magije, otišli smo u dvorište.
Bilo je prelepo. Mali kameni putić vodio je do šume, a velika fontana je svojim zvukovima umirivala okolinu. Ljudi su se okupljali oko nje, što je sve činilo još savršenijim. Seli smo pored fontane i uživali u umirujućem šumu vode. Odjednom, čuo se piskav glas dozivanja mog imena. Okrenula sam se i iz daljine ugledala onu crnku sa Oliverom. Nosila je crni krop top, preko kojeg je imala sako u stilu Sirijusa.
Eli: – Jao, evo je Klara, najpoznatija devojka u školi.
Monika: – Šta ona želi od mene?
Eli: – Ne znam, Mon.
Klara se polako približavala.
Klara: – Monika Ildes.
Monika: – Da?
Klara: – Ja sam Klara.
Monika: – Drago mi je.
Klara: – Mislim da bi se ti i ja odlično slagale. Izgledaš kao prava "top" devojka, želim te u svojoj ekipi.
Pomislila sam da mi se povraća. Nikada nisam pripadala nijednoj ekipi. Uvek sam bila ekipa.
Monika: – Pa, ne znam baš...
Klara: – Ne prihvatam "ne" kao odgovor.
X: – Jao, evo je ova "klosarka.
Rekla je jedna od Klarinih pratilaca, pokazujući prstom na devojku sa zlatnim očima – moju cimerku. Nosila je mnogo knjiga, a njena glava bila je spuštena. Odjednom me Klara povuče i dovuče do sebe. Jedna od njenih prijateljica je gurnula moju cimerku, a svi njeni knjige su pale na tlo. Dve druge devojke su pokušale da bace knjige u fontanu, a Klara se smejala.
Monika: – Šta je tebi smešno?
Klara me je samo pogledala bez reči.
Klara: – Vov, devojko, ja sam ovde glavna, tako da "mali miševi" poput tebe ne smeju da mi povisuju ton. Inače...
Monika: – Inače?
Klara: – Inače ću im život pretvoriti u pakao.
Monika: – Pa, ajde, pretvori ga. Svi znaju da je tvoj život užasan i da jednostavno želiš da i drugi pate sa tobom, zar ne, Klara?
Videla sam da sam joj pomerila živac. Poznajem takve osobe koje maltretiraju druge samo zato što su nesrećne. Nažalost, imala sam iskustva sa takvim ljudima. Klara je samo otišla i pokušala da gurne moju cimerku u fontanu. Samo sam gledala i videla kako se ona devojka sa zlatnim očima vraća u normalu, dok je Klara nestajala.
Okrenula sam se i videla Klaru u fontani. Na licu mi se pojavio mali osmeh.
Klara: – Alo, pomozite mi!
Odjednom su dotrčale njene pratilje i pomogle joj da ustane. Bila je cela mokra, a šminka joj je bila potpuno razmazana. Pogledala me je smrtnim pogledom, punim osvete i mržnje. Na to sam se samo osmehnula.
Klara: – Platićeš mi, Ildesova. Debelo ćeš mi platiti!
Polako je odlazila, dok su svi pogledi bili uprti u mene. Prišla sam devojci sa zlatnim očima i pomogla joj sa knjigama.
Monika: – Jesi li dobro?
Pitala sam je, dok mi je podigla pogled. Njene oči bile su predivne.
Odjednom se čuo aplauz. Ustala sam i videla kako mi ljudi prilaze, čestitaju i tapšu. Posmatrala sam ih, ali mi ih je bilo žao. Znam da će već za nekoliko sati sve zaboraviti. Samo Klara neće zaboraviti, ali svi ostali hoće. Okrenula sam se i primetila da nema devojke sa zlatnim očima. Otišla sam do Eli.
Eli: – Opa, devojko, postale smo poznate. Nadam se da me nisi zaboravila.
Monika: – Izvini, kome se obraćaš?
Eli: – Mona.
Monika: – Ha-ha, šalim se. Eli, naravno da te nisam zaboravila. Ajmo unutra, uskoro će ručak, baš sam gladna.
Eli: – Koja si ti budala.
Monika: – Ko mi kaže?
Eli: – Jako smešno.
Monika: – Znam, mogu ja i bolje.
Odjednom sam se sudarila sa nekim likom, naravno.
ВЫ ЧИТАЕТЕ
~ PROKLETI ~
Фэнтези"Prokleti" je priča o Moniki koja je morala da pobegne u potpuno novi svet prepun čudnih stvorenja kao što su veštice, vampiri, vukodlaci i zmajevi. Nije baš imala vremena da se opusti jer je u tom svetu sve bilo... pomalo haotično. Nakon što se uva...
