ČISTI ( 14 Deo )

11 0 0
                                    

Direktorka: U redu, Monika, drago mi je što si pristala. Moraš se pripremiti – za mesec dana ovde će biti bal. Biće mnogo ljudi. To je prilika. Moramo se pripremiti.

Monika: Prilika za koga?

Direktorka: Za Bartazara i Crni Mesec.

Profesor odbrane: Mračne sile su se spojile sa Crnim Mesecom. Bartazar preuzima vlast svog oca. Za mesec dana, tada će napasti.

Monika: Morate mi reći sve. Osećam da mi nešto tajite. Sve mi je pomešano.

Profesor odbrane: Ja ću objasniti, Suzan.
(Duboko udahne)
Bartazar je onog dana jurio Olivera zbog njegove krvi. Zapravo, Oliver je pozvan na mirovne pregovore sa Crnom Magijom, ali to je bila zamka. Bartazaru je trebala ta krv kako bi otpečatio Selo Zla.

Monika: Selo Zla?

Profesor odbrane: Kada se Ignjatije vratio, postao je izuzetno zao. Uništavao je sve pred sobom. Želeo je vlast. Polako je prikupljao sledbenike i pretvarao ih u sebi slične. Sebe su nazivali "Mesečev Sjaj".
Godine su prolazile, a oni su sve više vladali Aklatidom. Tada su se pojavili Nepriznati. Pobedili su Ignjatija, i on je nestao, ali se zakleo na osvetu. Prokleo je Selo Zla – ono se skamenilo sa svim ljudima u njemu, njegovim sledbenicima, Prokletima.

Jednog dana, kada krv čistog pretka padne na kapije tog sela, ono će se probuditi. To će biti znak. Znak da se svi Čisti moraju uništiti.

Monika: Čisti?

Direktorka: Tako Prokleti nazivaju nas, one koji nisu 100% ljudi, niti 100% vešci.

Monika: Kada počinjem sa treninzima?

Direktorka: Sutra. A sada idi, odmori se. Sutra nastavljaš sa školom.

Monika: U redu.

(Monika ustaje, ali čuje glas profesora dok izlazi.)

Profesor odbrane: Nemoj da kasniš, Ildesova.

---

(Ležim na stomaku, glavu okrenutu ka zidu. Gledam u jednu tačku.)
Je li moguće da sam ceo život živela u laži? Sve više shvatam… moj život…
Jednom, dok sam se vraćala iz škole, počeo je jak pljusak. Bila sam na pola puta do kuće. Samo sam u jednom trenutku rekla: "Prestani." I kiša je stala. Vetar koji duva, razna predosećanja, zaljubljenost u zvezde…
(Na mom licu se pojavljuje osmeh. Zatvorila sam oči i setila se onog pogleda, mog poslednjeg pogleda u zvezde. Poslednjeg mamimog poziva. Gledala sam posle u zvezde, ali one zvezde iz šume bile su posebne. Moje.)

(Začuje se kucanje na vratima. Polako okrećem glavu, ustajem iz kreveta i otvaram vrata.)

X: Zaštitnice.

Monika: Oliver?

~ PROKLETI ~Onde histórias criam vida. Descubra agora