Misliš da ćeš biti heroj, ali ti ćeš biti zlikovac.
Nalazila sam se u nekoj maloj crnoj prostoriji, dok mi je neki zao glas pričao.
Monika: – Daj, molim te, više, smaraš! Mislim, krvava slova, stvarno. Ajde, nešto malo promeni, sve isto, bau bau. Ajde bre, stvarno, nešto zanimljivo reci!
Taj glas: – Molim?
Zvuk alarma.
Monika: – Jao, hvalim te, Bože. Aj, čao dosado!
Taj glas: – Šta?
Polako otvaram oči i vidim Miju koja češlja kosu.
Monika: – Ej, Mija.
Mija je odjednom skočila i zamalo pala.
Mija: – Jel’ si ti normalna, ženo?
Eli: – Šta se derete vas dve? – Rekla je to sanjivo.
Monika: – Zašto sam ja ustala pre Eli? Ne, ne, laku noć!
Mija: – Ej, ako sad zaspiš, neću uspeti da te probudim nikad! MONIKAA!
Monika: – U redu, ajde, sad ću ustati...
Obuvam svoje starke, dok na sebi imam pantalone, košulju i sako. Sirijusa, skoro pa sam zaboravila kako se zove škola, ali dobro. Uf, danas imamo test iz istorije magije... Čoveče, a mislila sam da će mi to biti jedan od omiljenih predmeta, a bila sam samo jednom na tom času. Bravo, Monika, svaka ti čast.
Mija: – O čemu razmišljaš?
Monika: – O tome kako sam mislila da ću najviše voleti istoriju magije.
Eli: – Ja sam ti rekla da je to dosadno.
Mija: – Ne, nije dosadno, nego ste vi nesposobne za to.
Eli: – Ili si ti previše sposobna.
Monika: – Vrlo moguće.
Mija: – Ajde, prekinite! 07:45 je, požurite!
Monika: – A što bi žurili kad možemo da se teleportujemo?
Eli: – O da, Mon, ajde, molim te, želim da vidim kakav je osećaj.
Mija: – Ej, ništa od TELEPOTOVANJA, jel’ vam jasno?
Monika: – Zašto da ne?
Eli: – Bukvalno, zašto ne bismo? Pa mi smo veštice!
Mija: – Jel’ ste normalne vi? Monika, sećaš se šta se desilo zadnji put?
Eli: – Pa to je uradila prvi put. Druga sreća.
Monika: – Kaže se treća sreća, to i ja znam, Eli.
Eli: – Pa dobro, kako god, da bismo došli do treće, moramo da uradimo drugu, zar ne?
Monika: – Potpuno se slažem sa tobom.
Eli: – O, hvala ti, Mon.
Monika: – Nema na čemu, Eli.
Mija je prevrnula očima i pogledala nas u fazonu nemojte ni slučajno.
Monika: – Dobro, dobro, idemo peške.
Mija: – O, bravo.
Eli: – Čudo da si, Mon, raspoložena od rane zore.
Monika: – Pa iskreno, ne znam. Vidiš da su svi tihi, pa to mi prija.
Eli: – Da, baš čudno.
Mija: – Vas dve niste normalne.
Eli i ja smo se pogledale i napravile začuđene poglede.
Eli/Monika: – Što?
Mija: – Juče, razgovor, Monika, ljudi, ŠTIT!
Eli i ja smo se lupile po glavi i rekle:
Monika: – Jao, da.
Eli: – Uf, sad će biti košmar kad budemo čule sve učenike.
Mija: – Spremne?
Monika: – Nikad.
Uzela sam i stavila šake na uši. Bože, pomozi!
Mija je rukom napravila pokret i kroz šapat rekla neku reč. Odjednom se čula velika galama, a jedno ime se najviše pominjalo.
Monika: – Jel’ samo ja čujem svoje ime?
Mija: – I ja ga čujem.
Eli: – Šta si sad uradila?
Mija: – Jao, opet nećemo otići na časove.
Monika: – Samo o tome misliš?
Mija: – Naravno da da, pa ja ću sigurno proći. Jel’ mogu da naučim dosta odjednom, ali vas dve – ne, ne.
Eli: – Gledajte, sve jedno bi bilo čudno da smo mi došle na časove.
Monika: – Pogotovo ja.
Mija: – Tu se slažem.
Eli: – A šta smo mi ono radile?
Sve tri smo pogledale ka vratima, te se pogledale. Ja sam prva krenula ka bravi. Šta li sam sad uradila?
Stajala sam na vratima i gledala pun hodnik dece koje su držale neki novine. Čekaj, jel’ sam to ja na naslovnici? Od kud im moja slika?
Mija: – Klara.
Monika: – Šta, Klara?
Eli: – Njen otac ima firmu za novine.
Pored nas je prošla neka devojka koja je u ruci držala taj glupi časopis. Ili kako već. Kada nas je ugledala kod vrata, htela je da se skloni, ali ja sam je zaustavila i fino je pogledala, rekavši da mi da časopis. Te je ona fino meni dala. Povukla sam Miju i Eli, te smo ušle u našu sobu.
Pogledala sam naslovnicu, na kojoj je bila moja slika i velikim slovima pisalo:
Izgubljena princeza Artura i Rozalin nalazila se nigde drugde nego u Sirijus školi, a njeno novo ime je Monika Ildes, zaštitnica nikog drugog nego Olivera Glorisona, princa svih veštica.
Progutala sam knedlu dok sam u sebi čitala naslovnu stranu. Ako je ovo na naslovnoj, ko zna šta je unutra. Osetila sam poglede Eli i Mije. Eli je izgledala zabrinuto, dok je Mija imala facu kao da sklapa kockice u svojoj glavi.
Monika: – Kako da otvorim ovo? Jel’ isto funkcioniše kao obični časopisi?
Jedva sam to izgovorila i pogledala ih. Eli je uzela od mene časopis, stavila ga na sto, otvorila stranicu i ispred nas se stvorio hologram neke novinarke koja je na sebi imala crvenu kosu i plavu haljinu koja je išla do članaka.
Novinarka: – Prema tajnim izvorima, saznajemo da je pronađena ćerka princa Artura iz zaštitnika i ćerka vođe nepriznatih, Rozalin. Svi znamo da je njihova prva ćerka, Luna, nastradala od strane crnog meseca, jer je bila preopasna i, kako neki tvrde, čudovište, jer je imala moći oba roditelja. Princ Artur je sa svojom ženom otišao iz zaštitnika i došao kod nepriznatih, gde su dobili drugu ćerku, Doru. Ali, zbog straha da i ona ne nastrada, šalju je u ljudski svet, gde ona živi pod imenom Monika Ildes. Posle 18 godina, Monika Ildes upoznaje i spašava princa Olivera, te postaje njegova zaštitnica. Tako se ona danas nalazi u najboljoj školi za veštice. Šta će se dalje desiti sa princezom Dorom i kako će na ovo reagovati kralj zaštitnika, Edvard?
Novinarka je nestala, i časopis se zaklopio.
Monika: – Ko je kralj Edvard?
Mija: – Tvoj deda.
Eli: – I najgori diktator.
Monika: – Moje pravo ime je Dora?
Čulo se kucanje na vratima, te smo rekle: Jedno, uđi. A u prostoriju je ušao niko drugi do...
Nastaviće se...
VOCÊ ESTÁ LENDO
~ PROKLETI ~
Fantasia"Prokleti" je priča o Moniki koja je morala da pobegne u potpuno novi svet prepun čudnih stvorenja kao što su veštice, vampiri, vukodlaci i zmajevi. Nije baš imala vremena da se opusti jer je u tom svetu sve bilo... pomalo haotično. Nakon što se uva...
