~ PROKLETI ~

ISTORIJA MAGIJE ( 8 deo )

Čas istorije magije

U učionicu je ušla žena u godinama, dostojanstvena i ozbiljna, sa naočarima koje su joj klizile niz nos. Oko nje se osećala snažna, gotovo opipljiva aura topline i poštovanja. Čim sam to primetila, žena se okrenula ka nama i progovorila jasnim, autoritativnim glasom:

"Ja sam Margaret Forster. Pre svega, moj posao ovde je da vas upoznam sa osnovama magije, kako one koju svi posedujemo, tako i one koju još niste otkrili. Takođe, predavaću vam latinski jezik, što znači da ćemo se često sretati. Međutim, na ovom času možete biti opušteniji."

Nakon što smo se svi redom predstavili, profesorka je podigla staru, pohabanu knjigu i započela predavanje:
"Danas ćemo govoriti o čuvenom vešcu Ignjatiju."

Primetila sam kako Eli koluta očima i nagnula se prema njoj.

"Šta je bilo?" šapnula sam.
"Ništa, samo što svi znaju tu priču. Roditelji nam je stalno prepričavaju."
"Pa dobro," rekoh slegnuvši ramenima, "možemo je čuti još jednom."

Profesorka je nastavila svojim smirenim tonom:
"Ignjatije je bio jedan od najmoćnijih veštaca, učenik prvog majstora bele magije. Ali, zanimljivo, on nije rođen kao mag. Bio je smrtnik, poznat po surovom progonu žena osumnjičenih za veštičarenje. Njegov život promenio je jedan zadatak – lov na vešticu Lonu Ildes."

Profesorkin glas je postao dublji, dramatičniji, dok je prepričavala događaje iz Ignjatijevog života. Njene reči bile su toliko živopisne da sam gotovo mogla da zamislim svaki detalj.

Perspektiva Ignjatija

Konj je posrtao ispod mene dok smo prolazili kroz gustu šumu. Već 40 dana tragao sam za vešticom Lonom, ali uzalud. Već iscrpljen, rešio sam da se vratim, kada je moj konj odjednom nestao. Oko mene se razlila čudna, sablasna tama. Instinktivno sam posegnuo za mačem.

"Toliko ste me tražili, gospodine, a sada kada ste me pronašli, ne izgledate tako srećno." Glas iza mene bio je melodičan i hladan. Okrenuo sam se i ugledao nju – plavokosu ženu sa zelenim očima koje su sjajile poput smaragda.

"Ko ste vi?" promrmljao sam, stežući mač.
"Ja sam Lona, ona koju tražite," rekla je mirno. "Ali pre nego što me odvedete, želim da vas zamolim da prekinete svoje mučenje – kako sebe, tako i drugih."

Bio sam zbunjen njenim stavom. Činilo se da je prihvatila svoju sudbinu. Umesto da je uhapsim, samo sam je posmatrao. Njen glas bio je blag, ali moćan. Izvukla je iz džepa malu bočicu sa nekom čudnom tečnošću i pružila mi je.

"Šta je ovo?" pitao sam.
"Za tvoju sestru," rekla je. "Ona će ozdraviti."

---

Posle nekoliko meseci

Lona je promenila moj svet. Njena magija spasila je moju sestru, a mene je oslobodila okova mržnje i krivice. Ali sreća nije dugo trajala. Jedne noći probudio sam je uznemiren:

"Lona, pronašli su nas. Moramo da bežimo!"

Pokušao sam da je povučem za ruku, ali ona se samo nasmešila, kao da je već prihvatila svoju sudbinu.

"Ne možemo pobeći od sudbine, Ignjatije," rekla je tiho.

"Šta to pričaš?" povikao sam, očajan.
"Ovo je moj kraj," rekla je, stavljajući mi ruku na obraz. "Ali ti imaš sudbinu koju moraš ispuniti. Pronađi belog maga i nauči da koristiš svoje moći."

Pre nego što sam mogao da joj odgovorim, zatvorila je oči. Iz nje je zračila toplota, a zatim je polako klonula na pod.

"Lona!" povikao sam, očiju punih suza.

"Ignjatije," šapnula je poslednjim dahom, "ako me voliš, nastavi mojim putem. Izgovori reči Torom Doros."

Ostao sam ukočen dok su plamenovi gutali kuću, noseći sa sobom njeno telo. Sa suzama koje su mi klizile niz lice, prošaputao sam kroz jecaje:

"Torom Doros."

---

Profesorka Forster završila je priču, a tišina je ispunila učionicu. Gledala sam u Eli, koja je izgledala zapanjeno, i shvatila da su i drugi učenici bili podjednako očarani. Iako sam čula mnoge priče o magiji, nijedna nije bila toliko dirljiva.