Monikin pov
Plava energija, poput kugle, letela je ka meni. Pružila sam ruke ka njoj u nameri da je zaustavim, i kugla je odjednom stala.
Monika: Nestani!
Energija je nestala i pretvorila se u prašinu. Pogledala sam prema profesoru i na njegovom licu videla strah. Veliki strah. Da li se on to mene boji? Okrenula sam glavu i shvatila da smo u nekom zaštitnom polju. Pogledala sam ka ostalima i videla kako Oliver pomera usta, kao da je upravo rekao nešto poput "Mindjuse, okej?". Ili sam ja glupa pa ne znam da čitam sa usana, ili on traži mindjusu. Odjednom sam videla kako neko pada na pod i kako svi, osim Olivera, trče ka telu. U tom trenutku sam shvatila da je to Drejk i pogledala u profesora odbrane koji je i dalje bio u šoku.
Monika: Profesore, otreznite se, molim vas, otvorite ovo!
Pokazala sam na zaštitu koju je, pretpostavljam, on napravio. I dalje je nepomično stajao, pa sam opet pogledala prema Drejku i samo potrčala prema zaštitnom zidu. Tada sam čula profesorov zabrinut i uplašen glas.
Prof. odbrane: Monika, ne idi, ubiće te! Zid ne možeš da prođeš!
Ali bilo je već prekasno. Da li me je on stvarno nazvao Monika? Opa, profesore, ček, ček, šta je to on rekao? "Umreću"? Kako sam to pomislila, udarila sam u zid, ili bolje rečeno, samo prošla. Kada sam se okrenula, zid je bio netaknut. Opa, mon care! Protrnula sam glavu, te stigla do Mije i Kristi.
Monika: Šta se desilo? Gde su ostali?
Mija: Kris, Heri i Eli su otišli po pomoć.
Odjednom mi je Oliver prišao i uplašeno pitao:
Oliver: Monika, jel si dobro?
Monika: Da, jesam, a sad pomerite se.
Mija: Zašto?
Monika: Upotrebiću moći isceljenja. On umire, treba mu to, a moje moći su jače. Biće bolje da to ja uradim.
Mija i Kristi su se polako pomerile, te sam sela pored Drejka i stavila mu ruke na grudi.
Mija: Jel si sigurna u to što radiš?
Monika: Jesam, čitala sam tvoju knjigu.
Mija: Ti si čitala?
Oliver: Neka nam je Bog u pomoći. Monika, jel si sigurna? Mogu ja? Samo mi reci koja je to magija?
Monika: U redu je, ljudi, mogu ja to.
Kristin: Verujem u tebe.
Monika: Oh, hvala ti, Kristi. Vidiš, Mija, kako se ponašaju pravi prijatelji!
Mija: Jako smešno.
Drejk: Hvala univerzumu da sam vampir. Da je neko drugi na mom mestu, odavno bih umro.
Rekao je promuklim glasom, pa pokušao da ustane, ali nije uspeo. Tada sam ga popreko pogledala.
Monika: Ne mrdaj se!
Rekla sam to naredbenim tonom, a on je prevrnuo očima. Ponovo sam stavila svoje ruke na njegove grudi.
"Asterolono de tadre san"
Videla sam svetlost oko mojih ruku, te je usledio veliki prasak.
Monika: Drejk, jel si dobro?
Gledala sam u Drejka koji je imao zatvorene oči.
Monika: Jao, ne, ne! Taman mi je dobro krenulo da budem veštica, neću u zatvor!
Drejk: Stvarno, samo u tome misliš?
Drejk se pridigao rukama, te sam skočila na njega, pa smo oboje pali. Kada sam shvatila da smo na podu, podigla sam se i dala mu ruku.
Monika: Izvini i hvala ti.
Drejk: Hvala tebi, bio bih nepokretan.
Odjednom su u prostoriju ušli Eli, Kris i Hari, i dve žene. Jedna od njih mi je bila poznata. Eh, moj doktor, kako se zove? Ma, nema veze, "doca" je dovoljno.
Doca moj: O, zdravo, Monika!
Monika: Dobar dan, doktorka. Sve je u redu.
YOU ARE READING
~ PROKLETI ~
Fantasy"Prokleti" je priča o Moniki koja je morala da pobegne u potpuno novi svet prepun čudnih stvorenja kao što su veštice, vampiri, vukodlaci i zmajevi. Nije baš imala vremena da se opusti jer je u tom svetu sve bilo... pomalo haotično. Nakon što se uva...
