Road of becoming Directioner [One direction fanfiction]

Part 20

Sunce je izašlo propuštajući zrake sunca kroz stakla autobusa. Ustala sam prva, ma šalim se, naravno da nisam. Dok su me zrake sunca grebale po očima trudila sam otjerati ih. Rano je za ustajanje, a i dan će mi brže proći dok spavam.

"Vidi se da ste oboje na Z." začula sam poznati duboki jutarnji glas Nialla. Stajao je ispred mog kreveta te mi se smijao, ili nama. Jedini u busu još na Z je Zayn. Pa da, Zayn je spavalica. Zašto ja to znam?!

"Smetaš." promrmljala sam koliko sam bila u mogućnosti tako pospana. Okrenula sam se na drugu stranu ušuškavši se u poplon. Mekano moje.

"Slatko." tiho je rekao ne mičući se "USTAJTE!!" viknio je iz sveg glasa. Vjerujte mi to ne želite proživjeti, ne dopuštajte pjevaču da viče osim ako ne želite doživotno oštećenje sluha.

"Koji je tvoj problem?" začuo se Zayn koji se očito tek probudio. Suosjećala sam s njim.

"Ne želite se oprostiti s Liamom?" tužno je rekao.

"Pa nije da će nekuda otići." bila sam sarkastična.

"A pametno moje, mi smo kod Liamove kuće dušo." nacerio se. Što već počinje iskrcavanje?

Nevoljko sam ustala. Niall je stajao na mjestu. Nakašljala sam se.

"Možeš ići." okrenula sam se prema njemu.

"Čekam Zayna." nasmijao se.

"Zayn je isto gotov." okrenula sam se prema Zaynu koji je taman oblačio hlače.

"Nisam!" vrisnuo je.

"O jesi." prišla sam mu te mu zavrnula ruku i izbacila ga van.

"Nepristojno." začula sam kako je prošaptao.

"Čula sam to." rekla sam nakon čega sam brzinski zgrabila crne traperice i crvenu kariranu košulju. Starke su me već gledale uz izlaz pa sam ih navukla te izašla prema Liamu.

Dečki su se već pozdravljali. Dvije cure su mi mahnule iza njega. Bile su simpatične barem na prvi pogled. Liam mi je prišao te me krenio zagrliti, ali sam se odmakla zaustavivši ga rukama. Tako sam dodirnula njegov trbuh krzo usku majicu. Moram priznati bio je isklesan. Nelagodno sam povukla ruke tu mu pružila desnu. Prihvatio je pa smo se samo rukovali. Vratili smo se u bus dok su dečki mahali ko budale.

Ubrzo smo istovarili i pstale dečke. Ostali smo samo Niall, Louis i ja. Već smo bili pred mojom kućom.

"Mene ćeš zagrliti, jelda!" smijuljio se držeći raširene ruke.

"Hahahahahaha ne." bila sam mrtva hladna.

"Onda ću ja tebe." rekao je. Nisam stigla ni odgovoriti kad se Niall našao oko mene. Zagrlio me sa strane preko ruku. Bilo je čudno.

"Mislim da je dosta." rekla sam nakon nekog vremena.

"O da, naravno." treznuo se ispravivši se. Popravio je majicu te se vratio u bus. Mahnuo nam je zadnji put, a ja i Louis smo se pozdravili te prošli svatko kroz svoja vrata.

Prilaz je bio jednak iako ne znam zašto sam uopće mislila da će se promijeniti u tako kratkom vremenu. Pružila sam ruku u znak kucanja, ali su se u tom trenu vrata otvorila. Iznutra je izletila moja mama te me snažno zagrlila. Ostala sam iznenađena na tren, ali sam joj uzvratila zagrljaj.

"Mama, drago mi je da te vidim." šapnula sam joj na uho. Naglo se odmakla stavivši mi ruke na glavu.

"Kako je bilo?!" viknula je.

"Samo ću ti reći da želim da se praznici oduže." nasmijala sam se.

------------------------

Sutra je badnjak, a s njima i Louisov rođendan. Moja mama misli da bi ga trebali odvesti ma večeru. Otmjeno i to, ali ja imam bolju ideju.

"Daj da i to čujem." Steph je zakolutala očima. Moje ideje nisu tako glupe!

"Ne ćemo napraviti ama baš ništa." nasmijala sam se.

"Ništa? Kako to misliš ništa?" Steph me poprijeko pogledala.

"Sve ćeš čuti, samo budi tu večeras u pola 12."rekla sam joj te je potvrdno kimnula. Ovo će biti zanimljivo.

--------------------

Večer je začuđujuće brzo prošla. Steoh je upravo stigla. Ja sam ležala u kućnom ogrtaču na kauču, a steph je žderala kokice. Začulo se kucanje na vratima.

"Slobodno!" viknula sam ne pomaknuvši se.

"Zdravo Zita, bok Steph. Mama nije kod kuće, pa smeta li vam da ju tu pričekam." nasmijao se.

"Naravno." Pomaknula sam se, a i Steph je.

"Znate da je prošla ponoć." izbuljio je pogled.

"Znam, ali Stephina mama je rekla da smije ostati." nasmijala sam se u sebi, koje smo mi budale. Nekako sam uspjela ostati ozbiljna.

"Zar nije danas nešto?" zagledao se sa podsmjehom.

"O da, Zita, sretan Badnjak!" zagrlila me Steph, dobra je moram priznati. "I tebi isto Louis." zagrlila je i njega.

"Zar nije još nešto?" izbuljio je oči.

"Hmm, ne?" ležerno sam rekla jedući kokice.

"Uredu, mogu li samo do WCa?" upitao je nekako tužno.

"Naravno, znaš gdje je." pogledala sam ga, a on je ustao. WC se nalazio na drugom kraju hodnika. Čim je nestao iza ugla skočila sam sa kauča kao i Steph. Skinila sam ogrtač otkrivajući bijele rasparane traperice i narandžastu košulju.

Rukama sam počela mahati i davati signale. Iz male smočnice je prvo izašla moja mama s kolačima, pa Louisova obitelj s balonima i na kraju sam ja uletila unutra i izvukla veliku tortu u obliku mrkve. Svi su imali kapice i one male stvarčice za puhanje. Taman u tom trenu se vratio Louis.

"Zita, zaš-" ostao je bez riječi. Vilica mu je pala do poda.

"Zatvori usta Lou, progutat ćeš muhu." nasmijala sam se. "Sretan rođendan glupane." zagrlila sam ga. On je jedna od rijetkih osoba, a ovo je jedna od rijetkih situacija gdje se grlim.

"Mislio sam da ste zaboravili." gledao je cijelu sobu.

"Mi ne možemo zaboraviti, shvaćaš da se družim sa Steph." nasmijala sam se.
"Hvala vam svima!" grlio je sve po redu. Došao je do Steph i zagrlio ju. Nije puštala.

"Steph, možeš pustiti sad." rekla sam joj.

"O da, naravno." uspravila se te popravila jaknu. Vratili smo se proslavi.

Došao je red na poklone. Steph mu je kupila traperice i tregere. Mama je malo zrelija pa mu je poklonila ručni sat iako zna da to baš i ne nosi. Bio je red i na mene.

"Zove se Louis." nasmijala sam se te mu pružila mrkvu u prugastoj majici sa očima. Raspalio se smijati. "Ima još nešto." uhvatila sam ga za nadlakticu te ga vukla prema mojoj sobi. Otcorila sam vrata te smo ušli.

Nasred sobe je stajao veliki paket, a pod veliki mislim zbilja veliki. Bio je približno 2 m x 2 m. Louis je ostao zapanjen. Paket je bio samo prekriven crvenom trakom jer nitko nema dovoljno celofana za umotavanje tako velikog paketa.

"Povuci." pokazala sam prema traci. Povukao je crvenu vrpcu te se mašna odmotala, a paket počeo rastvarati. Morala sam ga povući za ruku kako stranica kutije ne bi pala na njega iako ga nebi ozlijedila. Željela sam da ima pun doživljaj.

Louis je rastvorio usta u neki polusmješak.

"Zita! Kako-"