Road of becoming Directioner [One direction fanfiction]

Part 38

"Što bih ja sad trebala?" okrenula sam očima kao da me nije bilo briga za nju. Moram priznati sa sam se malo zabrinula.

"Ma daj Zita, znam da ti je negdje duboko u tebi stalo do Steph. Reci joj Eleanor." rekao je Louis.

"Tko je Steph?" zbunjeno je pitala Eleanor. Njoj ustvari nikada nisam pričala o Steph tako da tehnički ne može znati tko je ona.

"Njena najbolja prijateljica." brzo je objasnio Louis. Očito se nije zamarao time što ne zna.

"Ona nije moja najbolja prijateljica!" proderala sam se.

"Zašto pobogu!?" sada je i Louis vikao. Eleanor nas je samo zbunjeno promatrala.

"JER PRIJATELJI NE IZDAJU JEDNI DRUGE!" kroz suze sam viknula. To je zaustavilo Louisa. Valjda je shvatio što se događa. Obrazi su mi postali vlažni pa sam tek tada shvatila da sam ustvari plakala. Louis mi je prišao te me snažno zagrlio.

"Ona te ne bi izdala. Pričali smo na turneji dok je ona plakala, govorila kako joj nije baš lijepo na turneji bez tebe." prošaptao mi je na uho. Ostala sam zatečena. Vidjela sam toliko slika na kojima se smije i veseli. Kako piše da joj je zabavno. Zar je moguće da sam joj falila? "Bila je u bolnici. Sjedila je satima uz tvoj krevet dok ju mi nismo poslali kući onako izgladnjelu." dodao je.

Odmaknula sam se od njega te ga pogledala u oči. One su uvijek otkrivale njegove tajne pa sam sada mogla reći da je govorio istinu. Potrčala sam u hodnik te zgrabila jaknu.

"Kamo ćeš?" zbunjeno me upitao Louis.

"Moram ju vidjeti!" viknula sam sa hodnika dok sam oblačila svoje timberlandice.

"Idemo i mi! Ja vozim!" viknuo je Louis, a mogu se kladit da je Eleanor skoro pala u nesvijest.

"Stvarno ću se voziti u autu Louisa Tomlinsona?" šapnula mi je Eleanor dok smo izlazili iz kuće. Samo sam se nasmijala te sjela na suvozačko sjedalo.

Krenuli smo prema bolnici koju tako dobro znam.

*  *  *

Došli smo na recepciju.

"Stephanie Anderson?" brzo sam upitala. Gospodična na recepciji me pogledala wtf pogledom, ali nisam marila, samo sam htjela znati sobu.

"Soba 23, treći kat." rekla je, a ja sam potrčala. U trenu sam bila u liftu i rukom pokazivala Eleanor i Louisu da požure. Došli su klimajući glavom. Nogom sam lupkala dok smo se uzdizali do trećeg kata. Bila sam nervozna. Što reći Steph?

"Hej Lou, što se dogodilo Steph da je tu?" upitala sam. Kako sam glupa. Tek sam se sada sjetila.

"Pa ovaj, nakon što si onako prekinula. Zvali smo hitnu pa je prevezena u bolnicu." zabrinuto je rekao. Jesam li možda ja kriva? Može li se tako izazvati napadaj astme? Ma što ja pričam, ne znam apsolutno ništa o astmi.

Nisam više ništa rekla. Stigli smo na naš kat i brzo sam potrčala do vrata s brojem 23. Ispred je sjedila paklena ekipa. Zayn, uspaničeni Niall, Liam i Harry.

"Dečki, kako je?" upitao je Louis.

"Spava." zamišljeno je rekao Zayn.

"Nadam se da će biti dobro." tiho sam rekla. Svi su me prostrijelili oštrim pogledom. Što sam sad napravila?

"Sada razgovaraš s nama?" upitao je živčano Niall.

"Ispavka, razgovaram sa njima." bila sam bezobrazna. Ako će biti on, biti ću i ja.

"Njena mama je unutra trenutno, čim izađe može netko od nas, vjerovatno Niall." objasnio je Liam. E bome neće Niall!

"Tko je to?" upitao je Harry pokazujući prstom u smjer iza mene.

Okrenula sam se oko sebe. Skoro sam zaboravila na Eleanor. Bila je paralizirana. Pa naravno, ona je Directioner. Što očekivati. Stajala je ukopana s otcorenim ustima. Tresla se i bila je blijeda. Prišla sam joj.

"Elly, sjeti se disati." šapnula sam joj uz blagi osmjeh. Kimnula je te duboko udahnula. Uhvatila sam ju za ruku te približila dečkima.

"Elly, ovo je One Direction." tepala a joj kao malom djetetu. Bila je tako ukočena da je bilo smješno "One Direction, ovo je Eleanor." okrenula sam se dečkima pa opet Eleanor "Sada možeš pružiti ruku." šapnula sam joj. Drhtavo je pružila ruku, a i Harry je njoj. Pogurala sam ju prema Liamu. Ovaj put sam ja morala uzeti njenu ruku i rukovati se. Bila je tako skamenjena. Nije niti vrištala niti plakala, stajala je sleđeno. Liam joj je pružio ruku.

"Drago mi je, Eleanor. Ja sam Liam, iako mislim da znaš." slagnuo je ramenima. Rukovali su se. Ja sam se povukla iz Eleanor. U tom trenu se Eleanor srušila meni u naručje. Pala u nesvijest.

"Zovite sestru!" vikala sam. Svi su promrzli. Gledala sam koji vrag rade. Eleanor je problijedila. Uhvatila sam ju za glavu te malo prodrmala. Ponovno sam viknula da zovu sestru. U tom se trenu Eleanor naglo ustala.

"Ne treba, dobro sam!" viknula je. Boja kože joj se vratila. Ustala je kao da se ništa nije dogodilo. Dečki su se bacili na sjedala s olakšanjem, a ja sam zagrlila Eleanor.

"Nemoj mi to više raditi." rekla sam s nekim čudnim tonom. Naravno da sam ju stavila da sjedne. Potjerala sam Harrya sa klupe kako bi ona sjela pa se našla uz Liama. Nije skidala oči s njega. Znači on joj je najdraži.

Ja sam sjela uza zid i čekala. To je jedino što sam mogla.

*  *  *

Vrata sobe su se otvorila. Iznutra je izašla Stephina mama.

"Spava i dalje, može ući netko, ali samo jedan." rekla je. Naglo sam ustala te krenula prema vratima. Sudarila sam se s Niallom.

"Hej, ja idem!" viknuo je.

"Bome ne." zakolutala sam očima.

"Ona je moja djevojka i moram biti uz nju!" i dalje se svađao. Uhvatio je kvaku, ali sam ja zgrabila njegovu ruku i zabila nokte u nju.

"Vjeruj mi, ne ideš." smireno sam rekla, ali je zvučalo toliko zločesto da je ledilo krv u žilama. Louis je dotrčao do nas i maknuo moju ruku s njegove.
"U redu je Niall, bit će brza. Ne želiš sad imati posla s njom." blago se nasmijao smirujući Nialla. Imao je pravo. Da se samo još jednom pobunio slomila bih mu tu ruku i natjerala da ju pojede. Da, kreativna sam.

Uhvatila sam kvaku sobe te otvorila vrata. Idemo na sve ili ništa. Moram ju vidjeti.