Road of becoming Directioner [One direction fanfiction]

Part 35

"Može li 15 minuta pauze?" Louis je rekao na mikrofon. Pjesma je odmah stala, a on je odložio mikrofon te pitrčao prema meni, ali sve više usporavao dok se približavao. Sekunde su se odužile. Do prijate oar sekundi sam znala što reći, ali sada su sve moje mudre riječi isparile i kao da ih nikada nije niti bilo.

"Zdravo Zita." tiho je rekao nakon što smo stali jedno pred drugo.

"Zdravo Louis." odvratila sam istim tonom. Neugodnost se mogla rezati nožem.

Neko vrijeme smo samo stajali i gledali se u oči. Htjela sam nešto reći, ali riječi nisu dolazile.

"Želiš li razgovarati?" rekla sam prvo što mi je plao na pamet. Želi li razgovarati? ZITA PA JESI TI GLUPA? Nema hoće neće, to se mora obaviti! "Ovaj, moramo razgovarati." brzinski sam se ispravila. Svejedno sam ispala glupa.

"Ja sam-" krenuo je, ali sam stavila ruje ispred njegvih usta. Vrlo pametno glupačo, još mu braniš govoriti!

"Danas ja pričam." udahnula sam "Znaš da se ne znam ispričavati i da mi to nikada nije išlo, zato te molim da shvatiš ove gluposti iz mojih usta jer se ne mogu kontrolirati." neugodno sam se nasmijala. To je bila nada da ću malo razbiti tu svi neugodnost. Izgleda da je upalilo jer sam u kutu njegovih usana vidjela kratki sićušni osmjehić koji se tako dobro sakrio. Osim toga, nije ništa rekao. Nastavila sam "Znam da sam rekla da te iskorištavam i da to zbilja nije u redu. Samo sam htjela da zna da nas ne može razdvojiti i htjela sam biti jača od Gabrielle. Znam da to nije način, ali ja kada ne razmišljam svašta bude. Naravno da mi značiš, naravno da te volim. Ti si jednostavno moj braco. Moja podrška koja je uvijek bila tu u djetinjstvu. Koja je bila samnom čak u bolnici. Divim ti se jer si čak stao danas ovdje pred mene nakon svega što sam ti izgovorila. Nisi me napustio, valjda. Molim te oprosti mi za sve, ja sam samo još jedna glupača koja je usamljena. Ne očekujem od tebe da bude kao prije, znam da ne mogu, očekujem samo da mi oprostiš, tj. nadam se. Ja se iskreno kajem, molim te shvati." uzdahnula sam nakon toliko riječi. Pogledala sam u Louisa dok cijelo vrijeme nisam gledala. Željela sam vidjeti neku emociju na njegovu licu, ali bilo je tako bez emocija. Nije mi se to sviđalo. Mislim da znam što je htio reći.

Pognula sam glavu te se okrenula i krenula van. Tada se dogodilo nešto što sam najmanje očekivala. Osjetila sam ruku na svojem zaprešću koja me snažno povukla da sam se istog trena okrenula. Prije no što sam se snašla, našla sam se u Louisovu zagrljaju.

"Nikad se nisam mogao ljutiti na tebe." prošaptao mi je na uho.

Obasula me neobjašnjiva radost. Kao da se dio mene koji je već neko vrijeme u tami pronašao svjetlost te se vratio u život. Ponovno sam se osjećala potpuno. Još snažnije sam stisnula Louisa.

Nasmijani smo se odvojili. Okrenuli smo se prema dečkima koji su nas zainteresirano gledali. Zakolutala sam očima. Prišli smo im.

"Što je bilo?" upitao je Harry.

"Pomirili ste se zar ne!!" nasmijao se Niall. Ja i Louis smo kimnuli. Ponekad se osjećam kao da nas smatraju vjenčanim parom.

"Zar si joj zbilja oprostio?!" viknuo je Zayn. Nije bilo ni malo pristojno.

"Koji je tvoj problem?" okrenula sam se prema njemu.

"Ne obraćaj mi se izdajico." Zayn me oštro pogledao pa se opet vratio Louisu "Zar si zaboravio da te ispsovala kao luđakinja u bolnici?" uznemireno je govorio.

"Zayn, bila je na lijekovima!" pokušavao ga je urazumiti Louis.

"Nakon toga sam dobila inekciju za smirenje, zbilja nisam mislila takvo što napraviti. Žao mi je Zayn." žalosno sam rekla.

"REKAO SAM TI DA MI SE NE OBRAĆAŠ!" viknuo je bijesno Zayn. Što se njemu dogodilo? Brzim korakom se maknuo od nas te izašao iz dvorane.

"Što je njega spopalo?" rekao je Liam nakon dugotrajne šutnje.

"Ne znam, ako sam joj ja oprostio zašto ne može on? Pa nije da se o njemu radi." objasnio je Louis.

"Možda te jednostavno ne voli." Harry je slegnuo ramenima. On i njegove genijalne ideje, svaka mu čast.

"Pa prilično smo se dobro slagali na turneji, čak bolje nego s Harryem." pogledala sam Harrya koji je uvrijeđeno otvorio usta.

"Ja te nikada nisam mrzio!" rekao je kao da protestira. To me na neki način nasmijalo.

"Drago mi je to čuti Hazz." blago sam mu se nasmijala.

"Idem popričati s njim." rekao je Louis ne čekajući naše mišljenje. Otišao je u smjeru u kojem je nestao Zayn.

"Pa mislim da bi ja trebal ići." rekla sam igrajući se s prstima.

"Pazi na sebe." rekao je Liam. Awww to je bilo drago od njega. Okrenula sam se te krenula prem aizlazu iz dvorane. Bacila sam zadnji pigled na dečke te im mahnula. Iza sebe sam začula brze korake. Zvuk štikli na visoku petu. Refleksno sam se okrenula. Iza mene je trčala Steph.

"Hej Stephy!" veselo sam ju pozdravila. Nije niti malo usporila.

"O da, bok, bok." nezainteresirano me pozdravila. Nije se niti zaustavila već samo protrčala pored mene.

Okrenila sam se prema dečkima jer su oni očito bili smjer njenog trčanja. Ostala sam šokirana zbig događaja koji je slijedio. Čeljust mi je oala do poda i trbuh mi se zgrčio.

Steph se zaletila dečkim i poljubila...