Road of becoming Directioner [One direction fanfiction]

Part 46

Glasno razbijanje je dolazilo iz dnevnog boravka. Skočila sam s kreveta te utrčala do izvora zvuka te ostala šokirana.

Steph sva u bijesu je držala tanjur dok je oko nje bila krpa komadića stakla i porculana. Iza šanka je stajao Niall. Bio je nekako tužan i depresivan. Dotrčala sam do Steph te se zaustavila u blizini nje, ali još uvijek ne dovoljno blizu.

"Što si joj rekao?!" viknula sam na Nialla.

"Ništa, samo sam rekao da trebamo usporiti u vezi." podignuo je ruke u znak obrane.

"Glupane!!" viknula sam lagano se približavajući Steph "S, čuješ me? Zita je. Molim te pogledaj me." blago sam joj rekla malo po malo se primičući. Okrenula je glavu poput robota i bezosjećajno me pogledala. Nastavila sam: "Dobro me slušaj i skoncentriraj se na moj glas." tiho sam joj rekla te se još malo pomaknula. Podignula je ruku i jednim trzajem bijesno bacila tanjur. Odmaknula sam se.

"Što joj je?" upitao me Liam tiho. Nisam odgovorila, morala sam se skoncentrirati na nju.

"Stephanie molim te trzni se. Trebam te! Ti si moja najbolja prijateljica. Molim te!" sada sam plakala, ne na silu već iz zabrinutosti. Pomaknula sam se "Sjećaš li se kako smo se prvi puta napile u onom kafiću, pa dobro, ja sam se napila. Ti si bila tu i pazila si na mene i odvela me kući. Steph, sada sam ja uz tebe, molim te poslušaj me." govorila sam joj. Rizično sam koraknula prema njoj do kraja "Trebam svoju najbolju prijateljicu." uzvatila sam ju za ruke. Opustila se. Uspjela sam joj uzeti tanjur iz ruke i zadržati ju uza sebe. Niz obraz joj je kliznula jedna suza pa se srušila meni u ruke "Pomozite mi!" viknula sam dečkima. Iatog trena su dotrčali, a Zayn ju je uzeo u ruke.

"Trebamo li zvati doktora?" upitao je zabrinuto.

"Stavi ju da spava, kada se peobudi biti će dobro." uhvatila sam se za glavu. Glavobolja me probila. Bacila sam se na kauč, a dečki su se istog trena stvorili uz mene.

"Što je to bilo!?!" viknuo je Harry.

"Zašto se tako ponašala?!" viknuo je Liam.

"Jesam li ja kriv?" upitao je Niall na rubu plača.

"Kako si znala što napraviti?" pitao me Louis.

Znala sam razlog jako dobro no trebam li im reći? Da, dugujem im toliko.

"Ne smijete ju zapitkivati nikada o tome ako vam kažem. Ovo je zbilja ozbiljno, trebam vašu riječ." rekla sam im i pružila mali prstić. Pogledali su se međusobno te spojili svoje male prstiće sa mojim. Zakleli smo se "Svi znate kako je Steph dijete bez oca ili barem znate. Nitko ne zna zašto je tako, što se dogodilo osim mene. Prije 4 godine Steph i njezini roditelji su išli sa skijanja. Za oca je bila toliko vezana. Bilo je zimsko vrijeme pa je cesta bila klizava. Auto se zavrtio te sletio s ceste. Te noći njen otac je poginuo, a ona i njena mama su provele pola godine na rehabilitaciji. Kada je saznala za oca doživjela je toliki šok. Zago se svaki put zbog šoka dogodi to štk se danas dogodilo. Ona nije prisebna, ne zna za sebe i molim vas da joj ništa ne spominjete kada se probudi." završila sam. Dečki su me pozorno pratili upijajući sve i jednu riječ. Tako fokusirane ih vidim samo kada na pamet uče novu pjesmu.

"Nisam to znao." prošaptao je Niall.

"E pa sada znaš. Sada mi reci što si ti njoj rekao jer se ne bi tako uzrijala da nije ništa i budi iskren." ozbiljno sam ga pogledala.

"Ja, pa, nije nam baš bajno zajedno, više je sa Zaynom nego sa mnom. Znam da žara više nema, a zna i ona, ali si to ne priznaje." spustio je glavu. To je razumno objašnjenje.

"Molim te da tk više ne radiš. Ako se osjeća kao i ti doći će pameti, a tada će ti sama reći. Osobno ću porazgovarati s njom. Ti se ne mješaj i budi dobar prema njoj, ali da nikoga od vas nisam vidjela da ju tretirate kao da je najbolesnija osoba na svijetu, neka sve bude kao i dk sada, osim ovakvog uzrujavanja." objasnila sam im.

*  *  *

Bilo smo u spavaonicama i svi su uglavnom spavali, ali ja nisam. Nisam mogla prestati razmišljati o toj nesreći. Jedno nisam rekla dečkima, a to je da sam u tom autu bila i ja. Mene je ustvari zaštitio njen tata, sjedila sam naprijed i on je stavio ruku preko mene da ostanem na sjedalu. Da me nije pridržao, ja bih bila s njim gore i promatrala sve ovo što se događa. Da tada nije bilo tog čovijeka Steoh i Eleanor nikada ne bi upoznale One Direction, a ja nikada ne bih imala priliku toliko se zbližiti s njima ili ponovno vidjeti Louisa, potući se s nekim ili čak i napisati pjesmu. Nagnula sam se na kraj kreveta te pogledala Zayna. Očima mu je preletio bljesak kada me ugledao i nasmijao mi se.

"Znam koga potražiti kada sam budna." tiho sam mu rekla te se nasmijala.

"Je li istina što joj se dogodilo?" rekao je glasom punim tuge. Kimnula sam "Kako ju želim zaštiti od svega, ne mogu ju gledati tako krhku. Ti si jaka naprema njoj. Želim ju zagrliti i nikada ne pustiti kako nikada ne bi patila." okrenuo se prema Stephinom krevetu. Bilo je to nešto najlijepše i najtužnije što sam ikad čula.

"Toliko ti se sviđa ha?" nasmijala sam mu se. Kimnuo je.

"Zita, hvala ti." odjednom je rekao uhvativši me nespremnu.

"Na čemu?" upitala sam ga.

"Što si došla u moj život, u naš život i dovela nju." nasmijao se "Nikada ti se neću odužiti za to." okrenuo se na bok.

"Hvala tebi što si tu za nju kada ja ne mogu." rekla sam mu te se namjestila u krevetu.

Sklopila sam oči i prepustila se šarenilu moje mašte koju bojaju snovi. Tamu su prekrile dugine nijanse koje dolaze iz moje glave opuštajući me. Usnula sam čvrsto.