Road of becoming Directioner [One direction fanfiction]

Part 24

Ponovno one glupe zrake sunca. Nekada se zapitam zašto na večer ne zatvaram zastore jer bi tako život bio puno ljepši. Protrljala sam oči te pogledala sobu. Bila je prazna, uglavnom. Osim hrkanja koje se čulo uz moj krevet. Niall je još sapavao. Ja sam nevoljko ustala te se brzinski otuširala i presvukla.

Otišla sam do kuhinje. Mama je već trčala uokolo te bacala palačinke na tanjure.

"Jutro Zita." začula sam poznati Louisov glas pored sebe. Kako to da ga nisam primjetila prije.

"Što to radiš?" upitala sam ga kad sam primjetila da riba štok od vrata.

"Ono što bi ti trebala čistiti. Tvoju krv." krako sam se sledila, ali mi je onda u glavu došla sinoćna scena. Pogledala sam ruku te ju dotaknula. Još uvijek je boljela. Došla sam do stola te sjela uz dečke, tj između Liama i Harrya. Ne znam zašto.

"Vidi tko se sjetio ustati." nasmijao se Liam. Da mi ruka nije bila u zavoju već bi mu se obraz crvenio. Vratila sam se palačinkama.

Tiho smo jeli.

"Sretan Božić društvo." blago sam rekla. Louis je ustao te me zagrlio.

"Sretan Božić Z." nasmijao se. I ostali su učinili isto. Naravno da smo si ja i moji roditelji čestitali također. Ustala sam te se zaputila prema posebnom mjestu. Do Matthewa.

"Sretan Božić Matt." zagrlila sam ga na što je očito ostao šokiran. Svi smo se nasmijali.

"Pa, što želite raditi danas?" upitao je Harry.

"IDEMO NA KLIZANJE!!" viknula sam.

"Pa Zita, mi nekako ne možemo. Nekako smo poznati pa jedino što će ostati od nas su te klizaljke." nekako neiskreno se nasmijao Liam.

"Pa ja nisam, mene baš briga. Idem na klizanje." okrenula sam se te uzdignute glave krenula iz kuhinje.

"Pa možda možemo srediti da bude privatno klizanje." rekao je Louis.

"Kako to misliš?" upitao je Zayn.

"Pa nije svaki dan da se kliže 1D. Mislim da će Simon nešto srediti. Barem jednom želim biti normalan dečko." uzdahnuo je Louis "Harry sredi to."

"Ja?" šokirao se. Bilo je presmije- Zita pazi na karmu!

"Tebe najviše voli, to je očigledno." javio se Liam.

"Nije istina!" viknuo je Harry.

"Bome je." rekli smo svi.

"Steph, što ti misliš?" obratili smo se Steph.

"Sorry Hazz, ali istina je." slegnula je ramenima. Harry je još nešto promrmljao sebi u bratu te konačno ustao te izvadio mobitel. Izašao je iz kuhinje. Tada je u kuhinju ušao Niall. Totalno smo zaboravili da on spava, ili je spavao.

"Nialler! Kasniš!" viknuo je Liam.

"Tko može spavati kad se derete kao Zitina mama kad joj zamažemo sag. Bez uvrede gospođo Watson." nadodao je Niall. Tada sam prišla Niallu te mu se naslonila na uho. Glasno sam vrisnula na što se refleksno odmaknuo "Jesi ti normalna?!" viknuo je, a svi smo se počeli smijati.

U tom se trenu vratio Harry.

"Možemo na klizanje!!" počeo je skakati po kuhinji kao i svi ostali. Samo je Niall zbunjeno stajao.

"WHAT?" zbunjeno je gledao.

"Ne zapitkuj Niall." izpljunula sam. Očito to nije shvatio ozbiljno. Hvala bogu.

* * *

Bila sam u sobi. Vani su se pokazivali zadnji tračci dnevnog sunca te je padao mrak. Grad je blještio u Božićnom ugođaju.

Nije mi se dalo modirati se pa sam samo navukla džemper na Rudolfa i crne traperice. Kosu sam ostavila raspuštenu. Nakit i te gluposti nikada niaam voljela. Na izlasku sam navukla kaput i crnu kapicu za grofićima na vrhu te sjela van i sačekala dečke. Pošto sam ih potjerala iz sobe da se ja presvučem oni su morali posebno.

Snijeg je lagano padao na moju kapu dok sam ih čekala. Hladnoća mi je grebla obraze, ali je bilo ugodno. U čizmicama sam skakutala po snijegu kao dijete od tri godine.

U tom su trenu iz kuće izašli dečki. Steph se trebala naći tamo s nama. Približavali su mi se, a ja sam se zaletila prema Louisu te ga svom svojom težinom gurnula te smo oboje pali na snijeg. Počela sam se smijati, ali me Louis prezirno pogledao. Tek sam tad shvatila da je bio samo u trapericama i nekoj jakni. Smočio se.

Znao je da nema vremena za presvlačenje pa je tako mokar, kao i ja, krenuo prema klizalištu. Naravno, pješice nismo mogli, prvo zbog hladnoće koja meni opće nije smetala, ali to je ta umišljenost 1D-a, a drugi razlog je bio taj što je ulica bila puna fanova. Mislim da bi se mogli pozdraviti s njima da sretnemo fanove.

Ispred je čekala limuzina sa slikom 1D loga preko nje.

"Zbilja?" okrenula sam se prema njima.

"Barem možemo ići u stilu." Liam je slegnuo ramenima.

"Uopće nećete skrenuti pozornost na sebe." sarkastično sam rekla te zakolutala očima.

"Mislim da je Zita u pravu." javio se Niall.

"Hvala." pokazala sam rukom prema Niallu.

"Ja ću vas odvesti!" začuo se potpuno drugi glas. Ogledala sam se oko sebe te primjetila mamu na prozoru.

"Nije vam problem?" pristojno je upitao Zayn.

"Naravno da nije." mama se nasmijala.

"Imamo jedan problem, kako mislite da ćemo svi stati u auto?" prekrižila sam ruke.

"Ne ćete." ponovno neki treći glas. Okrenula sam se prema cesti gdje mi je mahala Steph. Bila je u bijelom BMW-u. Nisam niti znala da ima takav auto.

"Zita, Zayn i Liam k meni, ostatak gospođi Watson." rekla je smijući se. Začuđujeće, ali poslušali smo ju. Naravno, ja sam se ugurala naprijed. Znam da su to Zayn Malik i Liam Payne, ali ja sam Zita Watson i sjedim naprijed! Vožnja je bila poprikično tiha osim Božićnih pjesama koje su svirale na radiju.

Stigli smo i pred gradsko klizalište. Ispred nije nikoga bilo, a izgledalo je zaključano. Parkirali smo te izašli. Prišli smo čeličnim vratima te pokucala. Ubrzo su se orvorila, a iznutra je izašao visoki tamnoputi čovijek. Mogao je biti u četrdesetima.

"Dobrodošli Zayn i Liam, čast je upoznati vas." nasmijao se te dečkima pružio ruku. Ja sam prekrižila ruke te ih poprijeko pogledala.

"Čas je i vas upoznati." odgovorili su. Ja sam se nakašljala.

"Oprostite" zastao je Liam "Ovo su Stephanie i Zita, s nama su." nasmijao se. Kako to misli s njima? Oni su s nama!

"Ja sam Joseph Peterson, vlasnik klizališta." čovjek se predstavio i nasmijao. Začuli smo zvuk kotača na snijegu te sam se okrenula. Mamin auto prilazio je Stephinom. Parkirala je uz njega te izašla u pratnji Louisa, Harrya i Nialla. Pozdravili su se te nas je Peterson pustio unutra.