"Kiss you" By: LoRa Styles* (Fanfiction Zayn Malik) [Završena/Completed] ✔

3. DIO ✔

Sporo smo išli jer je bila velika gužva u saobraćaju. Postajala sam sve nervoznija jer se plašim da neću stići na vrijeme. Bilo je već o9:4oh.
Amy: Možete li malo požuriti?
Xxx: Žao mi je, ali ne može brže od ovoga.
Amy: Hu...
Tada smo došli do jednoh velikog raskrižja i nismo mogli maknuti ni centimetar. Nadvirila sam se i vidjela da nema kraja koloni.
Amy: O moj Bože, pa šta je ovo?
Xxx: Ne znam...Izgleda da se nešto dešava.
Tada mi je palo na pamet da je to možda zbog te grupe. Skupljaju se fanovi, osiguranje...
Amy: Za koliko ćemo otprilike moći krenuti?
Xxx: S obzirom na ovu kolonu nećemo maknuti možda za još 15-ak minuta.
Amy: 15-ak?!
Xxx: Da...
Amy: Pa nema šanse da stignem. Ništa evo vama novac, idem ja.
Xxx: Pa ček...
Samo sam mu dala novac i izletjela iz auta. Prije ću stići ako potrčim jer nema još mnogo do hotela. Svi su počeli da mi sviraju sa autima jer sam se proguravala kroz zastoj. Stigla sam do tratoara i potrčala jednom prečicom kroz park. Imala sam još 1o minuta da stignem. Usput sam stalno nalijetala na neke prolaznike koji su mi nešto gunđali, ali se nisam obazirala. Napokon sam ugledala hotel. Brzo sam potrčala prema njemu, ali on je bio opkoljen fanovima...Točnije fanovkinjama. U meni je rasla sve veća nada da je to možda 1D. Stigla sam do tih djevojaka. Tu se također nalazilo i mnogo novinara. Osiguranja je bilo na svih strana. Pokušavali su da smire fanovkinje koje su vrištale kao lude. Jednu od njih sam uhvatila na rukav i odlučila je pitati.
Amy: Izvini, ali možeš li mi reći ko dolazi?
Xxx: Ne znaš?!
Amy: Ne...
Xxx: Pa One Direction!!!
Amy: One Direction?!
Xxx: Dadadadadada!!!
Tada je nešto u meni poskočilo. Nisam mogla da vjerujem...Oni su tu...Napokon ću ih upoznati, a što je najbolje od svega razgovarat ću sa njima! Već sam počela da sanjarim o tome, ali sam se onda sjetila da neće biti ništa od toga ako ja ne stignem na vrijeme. Tada sam se brzo počela proguravati kroz gomilu. Pošto nitko nije znao da ja tu radim počeli su me ljutito gurati i derati se na mene. Čak me je i osiguranje tjeralo.
Amy: Heej, pa ja radim ovdje!
Policajac: Pa otkud da ja znam da mi ti ne lažeš?!
Amy: Pa ne znam, ali kasnim na posao!
Povukao me je za ruku i odvukao do ulaza. Tamo je stajao šef.
P: Je li ova radi kod vas?!
Šef: Pa napokon! Mislio sam da nećeš doći! Da radi! 'Ajde dolazi ovamo!
Tada me je on povukao za ruku.
Amy: Pa neka lakše malo! Nisam vam je igračka!
Šef: Jesam li ti lijepo rekao da ne kasniš?!
Amy: Budite zahvalni što sam ikako došla! Nemate pojma šta mi se sve desilo.
Šef: Ne želim ni znati!
Amy: Uostalom ne kasnim! Koliko ja vidim niko nije došao. Usput je li istina da dolazi One Direction?
Šef: Ma jeste....
Amy: Jees!!!
Šef: Nemoj mi samo reći da ih i ti voliš.
Amy: Ma šta volim? Obožavam!
Šef: Ah...Slušaj, ne smiješ se ponašati kao ove divljakuše ispred! Da ti nije palo na pamet!
Amy: Nisu one divljakuše, one su Direct...
Šef: Ma baš me briga šta su!!! Vrište ko nenormalne! Nego ti se ni slučajno ne smiješ ovako ponašati! Moraš biti profesionalna!
Amy: Još zapovijedi?!
Šef: Zasad ne. Osim, pamet u glavu.
Amy: Ok, ok nemojte mi se sad ponašati kao otac. Ja hvala Bogu imam i oca i majku koji me ne maltretiraju kao vi.
Šef: Jesam li te nešto pitao?
Amy: Ne.
Šef: Idi sad tamo na recepciju.
Amy: Si šefe.
Otišla sam za pult i nestrpljivo čekala. Ne mogu vjerovati da ću za par minuta razgovarti sa njima. Samo jedno mi nije jasno...
Zašto su oni došli ovamo?
Amy: Šefe!!!
Tada se začuđeno okrenuo i mrzovoljno me pogledao jer sam se razderala iz sveg glasa.
Šef: Šta je sad?!
Amy: Zaboravila sam vas pitati, zašto su oni došli ovdje?
Šef: Ma ovih dana će snimati spot tu u tom parku ispred hotela pa da se ne bi svaki dan vozali od kuće do hotela i obrnuto, lakše im je da budu ovdje.
Amy: Hoćete reći da će sada tu biti svaki dan?!
Šef: Da...Dok ne završe to snimanje. Ajde sad pusti me imam posla!
Ostala sam skamenjena. Pa zar je moguće da će oni tu biti svaki dan?! Svaki dan ću ih gledati. Počela sa da skačem od sreće. Svi su me začuđeno gledali, ali me nije bilo briga. Tada sam u jednome staklu primijetila da mi još ima onoga pudera po licu. Pa samo bi mi trebalo da pomisle da sam neka neuredna balavica. Brzo sam uzela vlažnu maramicu i počela se brisati. Bila sam jako nervozna. Začuo mi se mobilni, krenula sam da ga uzmem, ali pošto su mi se ruke tresle torba mi se samo prevrnula sa pulta.
Amy: Aaaagh!
Brzo sam skočila i počela kupiti knjige. Telefon je i dalje zvonio, ali ga nisam mogla pronaći. Gledala sam svuda po podu i ispod pulta, ali ga nije bilo. I dalje se čuo da zvoni.
Amy: Pa gdje si?!
Xxx: Ovo tražiš?
Tada sam se zaledila. To mi je bio veoma poznat glas. Nesigurno sam se okrenula i ispred sebe ugledala predivne smeđe oči, savršeno lice i tiijelo...Ukratko rečeno ispred sebe sam ugledalda Zayna Malika. Nisam mogla da vjerujem. Iza njega su se nalazili i Harry, Liam, Louis i Niall. Par trenutaka sam samo tako buljila u njih. Tada sam shvatila da oni zapravo čekaju da ih ja uslužim i uzmem telefon koji je Zayn držao u ruci.
Amy: Umm...Da. Hvala.
Uzela sam telefon i tada shvatila da su oni upravo vidjeli moju pozadinu na mobitelu na kojoj su oni. I to neka njihova golišava slika. Na trenutak sam se zacrvenila. Vidjela sam da me Janne zove, ali sam morala prekinuti. Oni su se samo smješkali. Brzo sam se vratila na svoje mjesto i duboko udahnula. Samu sebe sam počela smirivati i govoriti sebi: 'Samo diši i smiri se', ali to je pomalo bilo nemoguće.
Amy: Pa izvolite.
Harry: Željeli bismo uzeti pet jednokrevetnih soba.
Amy: Aha, u redu.
Pokušavala sam da djelujem opušteno iako mi je glas bio nekako čudan...Ni sama ne znam zašto. Nakašljala sam se par puta dok sam zapisivala nešto, ali nisam ga uspjela vratiti u normalu.
Amy: Na koliko dana?
Louis: Pa stavi zasad deset.
U sebi sam skakala od radosti. Deset?! Mislim da su i oni primijetili smiješak na mom licu. Pa to je savršeeenoo! I to još je rekao zasad što znači da će možda ostati i duže. Napisala sam sve to što treba. Tada sam počela tražiti ključeve. Bila sam jako nervozna pa ih čak nisam mogla ni naći odmah. Inače znam napamet gdje trebam koji ključ tražiti, ali mi je sada mozak totalno zablokirao. Napokon sam ih našla.
Amy: Evo izvolite.
Ruke su mi se nenormalno tresle.
Zayn: Hvala ti Amy.
Tada sam ostala u čudu.
Amy: Amy? Otkud znaš kako se zovem?
Pokazao mi je prstom na ogrlicu. Tada sam se sjetila da nosim ogrlicu sa svojim imenom. Aaah koja sam ja budala.
Amy: Ahaa, da. Haha, ma zaboravila sam.
Svi su mi se nasmijali. Jaooo menii! Zayn je upravo izgovorio moje ime, dakle OMG.
Nial: Samo da te pitam, ima li ovdje neki restoran da se nešto prigricne jer sam jako gladan.
Hahaha, ne mogu vjerovati da me Nialler pita gdje može jesti. Pa to su oni! Ne mogu vjerovati. Samo što su još ljepši u prirodi nego na fatogorafijama.
Amy: Hahah, amm..
Tada sam se malo kao uozbiljila.
Amy: Imaš tu, vrata desno.
Pokazala sam mu smjer.
Niall: Aha, hvala ti.
Liam: 'Ajde idemo dečki, nećemo curi više smetati.
Amy: Ma ne smetate vi meni.
Harry: Vidjet ćemo se mi kasnije opet.
Amy: Važi.
Oni: Bay.
Amy: Bay.
*le me dead* Dakle, gotova sasvim. Zavalila sam se u stolicu u šoku. Još nisam mogla vjerovati. Ja sam upravo razgovarala sa dečkima iz 1D-a. Pa to je nevjerojatno! Tada mi je palo na pamet koliko bi samo djevojaka željelo biti na mom mjestu. Trebalo mi je par trenutaka da dođem sebi. Sjedila sam i u sebi premotavala cijeli naš razgovor. Znam da sam ispala budala par puta. Svaki put kad pogledam na telefon sva se zacrvenim jer su vidjeli onu pozadinu. Tako sam sjedila i razmišljala, a onda sam ugledala Nialla. Brzo sam se supravila.
Niall: Heej. Jesi li ono rekla da je tamo restoran?
Amy: Um...Jeste, jeste. Ali, ako želiš može ti posluga donijeti hranu u sobu.
Niall: Ma ne treba. Radije ću ja ovako.
Amy: Važi.
Niall: Hvala ti, idem ja.
Amy: Ma nema na čemu.
Aaaaaa!!! Ponovo sam pričala sa Niallom. Tada sam ugledala i ostale dečke da silaze. Čekao ih je šef. Vidjela sam da su se počeli nešto upoznavati. Ne bih im bila u koži, poznavajući šefa. Naporan čovjek. Tada mi je ponovo zazvonio mobilni. To je bila Janne. Javila sam se.
Amy: Molim?
Janne: Pa šta mi prekidaš?
Amy: Ma taman nam tad došli gosti.
Janne: I ko su oni?
Amy: Nećeš vjerovati!
Janne: One Direction?!
Amy: Daaa!!!
Janne: Jaooo! Pa rekla sam ti ja! Baš mi je drago zbog tebe! I jesi li razgovarala sa njima?
Amy: Pa naravno! Presavršeni su! Onda kad si me ti zvala i ispao mi mobilni. I znaš ko mi ga je dodao?
Janne: Ko?
Amy: Zaayn!!!
Janne: To je onaj slatki crni je li tako?
Amy: Ma onaj presavršeni crnii!! Jao kako sam se istopila! Ne mogu vjerovati!!!
Tada sam primijetila da prema meni ide Zayn.
Amy: Leel.
Janne: Šta je?
Amy: Eto ga!
Janne: Koga?
Amy: Zayna.
Janne: Gdje će?
Amy: Ide prema menii!
Janne: Jaooo. 'Aj prekinut ću. Držim ti fige i nemoj mi se blamirati. Budi cool.
Amy: Ma lako je tebi pričati.
Janne: 'Ajde, na putu sam prema tebi. Uskoro stižem.
Amy: Važi. Bay.
Janne: Bay.
Prekinula sam. Stigao je do mene.
Zayn: Eeej.
Amy: Eeej.
Zayn: Ovaj...Možeš li mi reći gdje je toalet?
Amy: Aaaa...Ne mogu ti ovako pokazati. Eto imaš taj hodnik tu pa onda...
Zayn: Ma hajde odvedi me.
Amy: Umm...Aa...Ok.
Nabacila sam osmijeh, ali definitivno se ne znam ponašati. Inače ne bih smjela da napuštam tek tako recepciju, ali kako da mu odolim?
Amy: Dođi zamnom.
Pokazala sam mu rukom kuda da idemo. Dovela sam ga do hodnika.
Amy: Evo, vrata desno.
Zayn: Hvala ti.
Amy: Nema na čemu.
Zayn: Neka tebe tu. Sačekaj me.
Amy: Ok...
Ne mogu vjerovati šta radim. Pa ja ni na trenutak ne smijem napustiti recepciju. Šta on hoće da ja izgubim posao? Iskreno u tome trenutku mi to nije ni bilo važno...Ipak to je Zayn Malik. Nisam mogla da vjerujem da njega čekam. Sve se to nekako dešavalo prebrzo kao neki san. Do prije pola sata sam maštala o tome kako da ih upoznam i bila sam jedna od miliona fanovkinja koje ih nikada nisu vidjele ni iz daljine, a sada čekam Zayna da se vrati iz toaleta. Brzo se vratio.
Zayn: Jesi li dugo čekala?
Amy: Ma ne.
Zayn: Hajde idemo.
Tamo nas je čekao moj namrgođeni šef.
Šef: Pa Amy gdje si ti?! Znaš li ti da ne smiješ napuštati recepciju? Zbog ovoga bi mogla...
Zayn: Izvinite gospodine, ali meni je pokazivala toalet...Nije ona kriva.
Pogledala sam iznenađeno u Zayna.
Šef: Stvarno?
Zayn: Da.
Šef: 'Aj dobro onda ćemo joj ovoga puta progledati kroz prste. Ali nemoj da ti se ovo slučajno ponovo desi!
Amy: Neće.
Tada je u hotel utrčala Dianna. Ne mogu vjerovati! Zagrlila se sa tatom. Izgledali su kao neka savršena porodica, a sve to zbog dečkih.
Zayn: A ko je ovo?
Amy: Misliš na štangl...
Tada sam se zaustavila jer sam upravo krenula da kažem štanglicu.
Amy: Umm...Misliš na Diannu? To je šefova kći...
Zayn: Aham..
Šef: Dođi mila da te upoznam sa ovim divnim dečkima.
Ta scena mi se iskreno zgadila. Ona se toliko uvijala da sam se na trenutak zabrinula za njenu kičmu jer sam mislila da će se prelomiti.
Dianna: Jaooo. Tako mi je drago što sam vas upoznala!
Harry: I nama.
Šef: Amy, možeš se vratiti na svoje mjesto. Nemoj nam ovdje smetati.
Osjećala sam se toliko jadno. Pa zar me mora tako omaložavati. Dianna mi se podrugljivo iscerila u lice. Otišla sam do recepcije. Tužno sam sjela na stolicu. Ma ćemu se ja radujem? Kao da su me oni i zapamtili. Sada će svaki dan provoditi sa njom. Ma super. Ljepše ne može biti. Ja sam samo jedna obična recepcionarka koja im pokazuje put za restorane i toalete. Ništa više. Zayn nije ni primijetio kada sam otišla. Tada je u hotel utrčala Janne.
Janne: Eeeej!!!
Amy: Eeej...
Janne: Pa gdje si mi ti?
Amy: Ma evo me...
Janne: Je li se meni nešto čini ili si mi ti tužna?
Amy: A ne znam šta da ti kažem...
Janne: A čemu to?
Samo sam joj glavom pokazala prema njima.
Janne: Aham. Ona krava se svugdje mora petljati! Pa nisi valjda zbog nje tužna?
Amy: Ma tužna sam zato što me samo omaložavaju. Sada sam ispala kao neka jadnica.
Janne: Ma nisi. Kao da oni pričaju sa njom zato što im je simpatična. Pričaju zato što moraju.
Amy: Ma znam, ali opet...
Janne: Ali opet šta?
Amy: A ništa...
Janne: Pa eto! 'Ajde razvedri se!!! Hoću da vidim onu Amy koja je samnom maloprije pričala na telefon.
Amy: Hahahaha.
Tada sam joj se nasmijala.
Janne: Jaooo kako su savršeni.
Amy: Meni pričaš?
Janne: Pravo da ti kažem i ne čudim ti se što ih toliko voliš.
Amy: Kažem ti ja. Presavršeni su!!! A tek Zayn!
Janne: Khm, khm...
Amy: Šta khm? Nego gdje je Chris?
Janne: Ma negdje sa Markom.
Vidjele smo da su se razišli, a Dianna je krenula prema nama.
Amy: Jao, šta sad ona hoće?
Janne: Nemam pojma.
Dianna: Ooo. Gdje si ti recepcionarko moja?
Amy: Ja sam Amy.
Dianna: Ali recepcionarka si po zanimanju.
Amy: Izvini srećo, ali meni to nije zanimanje. To je moj privremeni posao.
Dianna: Ahaa, hahahaha. Jao, a kasnije ćeš biti mega popularna zvijezda?
Janne: Pa ko zna možda i bude.
Dianna: Hahahahah, aj ne nasmijavajte me. Uhh...Ne mogu vjerovati koliko ste jadne.
Amy: U svakom slučaju ne možemo biti jadnije od tebe.
Dianna: Stvarno? E pa vidiš, oni dečki tamo ne misle baš tako.
Nasmijala nam se svojim odvratnim ustima i otišla nekuda.
Janne: Jao, jao.
Amy: Ma ja ti kažem, ubit ću je..
Janne: A ja ti opet kažem, nije ona vrijedna toga.
Amy: Upravu si. Nego gdje su oni nestali?
Janne: Izgleda da su otišli u sobe. 'Aj moram ti ja ići u pekaru. Vidimo se večeras.
Amy: Važi.
Zagrlile smo se i ona je otišla. Ostala sam sama. Razmišljala sam o onim Dianninim riječima. Ne želim da ona utječe na mene, ali opet nije mi baš svejedno. Odlučila sam razmišljati o ljepšim stvarima. Razmišljala sam o susretu sa njima i onome trenutku kada me je Zayn branio pred šefom. Počela sam da se smješkam. Tada me je iz misli trznula Nicky. Ona sobarica koju sam vam spominjala.
Nicky: Eeej, Amy možeš li molim te odnijeti ovo u sobu 252?
Držala je u ruci nekakve ručnike.
Amy: Ali...Pa zašto ti ne odneseš?
Nicky: Ja moram nositi u jednu drugu sobu, a jako je hitno. Šef je rekao da ne smijem kasniti. Ostale sobarice su negdje nestale.
Amy: Jao, pa znaš da ne smijem odlaziti sa recepcije. Maloprije sam se jedva izvukla.
Nicky: Ma znam...Ali hitno je. Evo zamijenit će te Rick.
Povukla je jednog od čuvara.
Rick: Šta ja?
Nicky: Možeš li biti na recepciji samo pet minuta dok Amy nešto odnese?
Rick: 'Aj ok. Neće valjda nitko doći.
Amy: Ma neće. Reci šefu ako dođe da sam morala nekome nešto pokazati.
Rick: Važi...
Amy: Daj to ovamo.
Uzela sam ručnike.
Nicky: Hvala ti puno! Dužnik sam ti.
Amy: Haha, ma nisi.
Ušla sam u lift i krenula na peti kat. Samo mi treba da je tamo sad neki perverzni starac kome trebaju ručnici. Bljak. Stigla sam. Potražila sam sobu 525. Nakon neke dvije tri minute traženja sam uspjela. Nisam baš snalažljiva, haha. Pokucala sam.
Amy: Ručnici! Pokucala sam još jednom.
Amy: Ručniciii!!!
Opet niko ništa.
Amy: A ljudi moji.
Ušla sam u sobu. Nije bilo nikoga. Stvari su bile razbacane na sve strane.
Amy: Uhh...Ko li je ovdje. Ima li koga?!
Otvorila sam jedna druga vrata i tamo ugledala Zayna. Ali ne bilo kakvog Zayna. Bio je samo u boksericama. Oboje smo stajali kao skamenjeni i buljili jedno u drugo. Bilo mi je jako neprijatno, ali mi se prizor iskreno jako svidio...