"Kiss you" By: LoRa Styles* (Fanfiction Zayn Malik) [Završena/Completed] ✔

33. DIO

Slatko smo se nasmijali i nastavili ljubiti. Polako sam mu skinula majicu. Imao je onaj svoj vragolasti pogled prije nego što je i on počeo skidati mene. Znala sam kuda sve ovo vodi i nisam se ni pokušavala oduprijeti.
......................................................................
Na kraju se i dogodilo. Oboje smo to željeli i bilo je presavršeno. Na kraju me je poljubio u čelo, legao pored mene i zagrlio me.
Zayn: Da li ti je bilo lijepo?
Amy: Mhhmm.
Zayn: Hahah, drago mi je. Znaš trebali bismo to češće raditi.
Amy: Hahah i ja mislim.
Naslonila sam se na njega i nježno ga mazila. Željela sam da tako ostanemo zauvijek. Ali da li je to moguće? Naravno da ne. Sljedećih dana će se dešavati nešto baš suprotno. Nećemo biti zajedno...Kako ću sve to podnijeti? Ne znam...I iskreno sve me to pomalo brine.
Zayn: Razmišljaš o odlasku zar ne?
Amy: Mhm.
Samo me je još čvršće zagrlio i poljubio u glavu.
Zayn: Brzo će to proći, vidjet ćeš. I onda ćemo biti 24h sata zajedno. Ali u bukalnom smislu. Neću ti dati čak ni da spavaš.
Amy: Hahaha. Jedva čekam.
Zayn: Haha. Volim te.
Amy: I ja tebe najviše.
Čvrsto sam ga zagrlila. Napolju je bio pravi pljusak. Pomalo sam se brinula zbog Harrya i Janne, ali su se uskoro začula vanjska vrata i njihovi glasovi i odmah sam znala da su dobro.
Zayn: Izgleda da je karta stigla...
Amy: Da...Ne mogu vjerovati da večeras idem Zayn...
Zayn: Iskreno ni ja, ali...Nemojmo sada razmišljati o tome.
Amy: Pokušavam, ali ne mogu. Imam neki osjećaj...
Tada sam se naglo zaustavila. Nisam bila sigurna da li trebam to reći.
Zayn: Kakav osjećaj?
Amy: Ma ništa. Nije bitno. Zaboravi.
Uspravio se i pogledao me ravno u oči.
Zayn: Amy.
Amy: Ma bezveze samo sam...
Zayn: Reci mi šta te muči molim te. Želim da znam. O kakvom osjećaju se radi.
Spustila sam glavu.
Amy: Pa eto da će nas ovaj moj odlazak rastaviti.
Nježno me je pomazio po licu i podigao glavu tako da ga gledam ravno u oči.
Zayn: To se neće dogoditi Amy. Obećavam ti.
Amy: Ali šta ako...
Zayn: Nema ali Amy. Nema ni ako. Ja tebe volim. Da li ćeš to ikada shvatiti?
Jedna suza mi se otela i skliznula niz moje lice. Zayn mi je nježno obrisao i dao mi jedan mali slatki poljubac u usne.
Zayn: Ti si moja princeza. Zapamti to. I niko i ništa to ne može promijeniti. I nemoj plakati. Ti nemaš pojma koliko mene svaka tvoja suza boli. Nemoj zbog mene.
Brzo sam rukom obrisala i zaustavila sve suze koje su željele da završe na mom licu. Slatko sam mu se nasmiješila jer su me te riječi itekako oraspoložile. Naslonila sam se ponovo na njega. Dok mi se on igrao sa kosom i pjevušio, ja sam uspjela da zaspem.
......................................................................
Probudila me je jaka grmljavina. Na trenutak sam se jako uplašila jer sam još uvijek bila u polu snu. Par trenutaka mi je trebalo da dođem sebi. Onda sam shvatila da nema Zayna. Polako sam krenula da se ustanem, ali sam se uplašila kada sam vidjela da sjedi na krevetu i smješka mi se.
Amy: Jao Zayn! Uplašio si me.
Zayn: Hahaha, izvini spavalice.
Amy: Hahah, jao. Pa kako sam zaspala?
Zayn: Ne znam ni ja. Izgleda da sam te ja uspavao.
Protegao se preko kreveta i poljubio me.
Amy: Koliko je prošlo?
Zayn: Pa negdje oko sat i po.
Amy: Toliko? I ti si spavao?
Zayn: Nisam...Nisam mogao.
Amy: Pa šta si radio?
Zayn: Gledao tebe?
Vragolasto mi se nasmiješio.
Amy Cijelo vrijeme?
Zayn: Mhm.
Amy: Hahah budalice moja.
Sva onako pospana i smantana sam polako ustala i obukla se. Zayn je zaista izgledao zamišljeno. Nisam ništa željela ni da ga pitam ni da mu kažem jer jednostavno ne želim da se otvaraju neke teme koje ne odgovaraju ni njemu ni meni. Sjela sam pored njega i tek onako ga zagrlila. Imala sam tu neku potrebu. On me je u prvom trenutku čudno pogledao i onda je i on mene zagrlio i nasmijao se.
Zayn: Hoćemo li dole kod ostali?
Amy: Hajde idemo.
Pustila sam ga iz zagrljaja. Uzeo me je za ruku i krenuli smo u prizemlje.
Louis: Oo dobro jutro moji golupčići u 19:ooh navečer.
Zayn: Hahahaha.
El: Ma pustite vi njega. Nego jeste li se vi meni odmorili?
Harry: Pa sumnjam ja da su se oni baš odmarali.
Tada su se svi nasmijali na taj komentar.
Amy: Jao, jao.
Ja sam samo otišla do frižidera i usula sebi sok. Tada sam na stolu primijetila kartu. Odmah me je nešto steglo u grudima. Samo sam popila sok i sjela nazad kod ostalih. Nisam željela da nešto primijete.
Niall: Zvali smo Lanu i Nicky. Doći će kasnije ako se ikako izvuku sa posla.
Amy: E, da. Hvala vam. Nekako sam sva izgubljena pa onda na pola stvari i zaboravim.
Janne: Ja ću ti kasnije pomoći da se spakuješ.
Amy: Važi...
Nastala je mala šutnja. Niko nije znao šta reći. Jedino što se čulo je bila kiša koja je polako počela prestajati. Tada sam primijetila suze u Janneinom predivim plavim očima.
Amy: Janne?
Tada je počela trljati oči.
Janne: Jooj. Nešto mi je upalo u oko. Ne mogu nikako da izvadim.
Tada smo se svi nasmiješili na tu njenu izjavu jer smo vrlo dobro znali da joj nije ništa upalo u oko. Tada su svima oči postale nekako sjajnije...Kao i meni. Svi smo željeli da zaplačemo, ali smo se pravili kao da smo snažni...Možda ni to nije uvijek dobro...Ponekad je puno lakše kada izbaciš sve svoje emocije iz sebe jer kada to nakupljaš negdje duboko, onda moraš kad-tad puknuti...Tada ispadne mnogo gore. Tada je Liam ustao.
Liam: Hajde dolazite ovamo.
Svi smo se nasmijali, ustali i napravili grupni zagrljaj. Tada smo svi pustili te suze koje smo toliko zadržavali. Svi smo se kroz plač smijali. Ni sami ne znamo zašto. Svu tu našu izgubljenost je prekinulo zvono na vratima. To su sigurno bile Lana i Nicky.
Amy: Ja ću otvoriti.
Obrisala sam suze i otišla do vrata. Kada sam ih otvorila, ispred mene su se nalazile dvije nasmijane i pokisle djevojke.
Amy: Auu. To baš pada?
Tada sam se razvalila smijati.
Lana: Ma samo se ti smij, hahaha. Radi tebe smo ovakve.
Amy: Ma da, ma da. Hahahah. 'Aj ulazite.
Nicky: Jooj. Ako se ja sad ne razbolim, neću nikada.
Amy: Sad ću vam ja skuhati čaj da vas zgrije.
Ušle smo u dnevni. Svi su se nasmijali kada su vidjeli Lanu i Nicky. Hahaha.
Lana: Hahahah, a šta se svi smijete?
Nicky: Hahaha, pa budalo eto se i ti smiješ.
Harry: Pa trebale ste zovnuti da dođemo po vas s autom.
Lana: Ma ne pitaj ništa. Zaustavile smo mi taxi, ali smo se smokrile samo što smo prešle iz auta do kuće.
Nicky: A još neka budaletina pa nam parkirao skroz tamo na kraju ulice.
El: Hajde se vi raskomotite.
Niall: Jeste li možda gladne?
Lana: Nismo. Hvala Nialler.
Tada je Niall šapnuo Lani na uho (iako smo svi čuli).
Niall: Ma bona trebaš reći da jesi pa da nam naprave palačinke.
Tada smo se svi počeli smijati ko ludi.
Janne: Hahah, a da jednostavno Nialler kažeš nama da želiš palačinke?
Tada je napravio 'Horan' fačicu.
Niall: Zato što mi ne bi napravili.
Zayn: Awww jadničak.
Bilo nam je žao Niallera pa smo mu na kraju ipak napravili palačinke. Dok smo ih jeli, razgovarali smo o svemu pomalo, ali smo svi vješto izbjegavali temu o mom odlasku. Kada sam zaršila sa jelom ustala sam i krenula u sobu. Bilo je vrijeme da se počnem pakovati.
Amy: Idem ja nešto stvarčica spakovati.
Janne: Pa čekaj nas da ti pomognemo.
Amy: Ne treba sad. Samo vi jedite.
Otišla sam na sprat. Ušla sam u sobu, uzela kofer i počela pakovati ono najbitnije. Tačnije tako se kaže, ono najbitnije, a ustvari ni sama ne znam šta mi je to najbitnije, hahaha. Samo sam zbunjeno stala ispred ormara i gledala u gomilu odjeće. Ne znam ni koliko ću se zadržati ni šta...Tada me je trznuo zvuk mobilnog. Bio je negdje ispod gomile odjeće na krevetu. Tek sam tada napravila pravi haos. Na kraju sam uspjela da ga nađem. Iskreno bila sam jako začuđena kada sam vidjela ime na ekranu. To je bio Chris. Pomalo zbunjeno sam prihvatila poziv.
#Amy: Molim?
#Chris: Eee Amy. Šta ima?
#Amy: Eee. Ma evo ništa...Kod tebe?
#Chris: A ništa. Razmišljao sam o tebi pa sam te odlučio nazvati.
Te riječi su me pomalo zabrinule. Zar zaista mora reći da je razmišljao o meni? Zar mu je namjera da me dovede u neprijatnu situaciju? Ipak sam odlučila biti pristojna pa sam se nasmijala iako je to više bilo onako kiselo.
#Chris: Kako ti je bilo sinoć? Jesi li se odmorila?
#Amy: Pa jesam...Bilo je super. Nadam se da si se i ti zabavio.
#Chris: Pa kako i ne bih kada sam s tobom bio?
Iskreno nisam znala šta da mu kažem na to pa sam se samo malo nakašljala.
#Chris: Nego, da li bi željela da se još ovako ponekad nađemo? Možda večeras?
To je bilo pitanje koje me je jako iznerviralo. Šta on pokušava? Pravi se da ima amneziju ili šta? Pa ja imam Zayna i kako mi jedno takvo pitanje može postaviti. Na svu sreću ne moram ništa izmišljati da bih se izvukla. Pomalo drsko sam odgovorila.
#Amy: Ne Chris. Nemam vremena.
#Chris: Zašto? A da. Sigurno me onaj Malik preduhitrio.
Malo mi je falilo da se izaderem na njega, ali smaam ipak ostala prisebna. Ne želim da pravim paniku sada pred odlazak.
#Amy: Ja odlazim večeras.
Tada je nastala neugodna tišina. Nakon par trenutaka je nesigurno progovorio.
#Chris: K-Kako to misliš?
Promijena u njegovom glasu u odnosu na maloprije je bila zapanjujuća.
#Amy: Baka mi nije dobro. I idem nazad u BiH.
#Chris: Molim?
#Amy: Da...
#Chris: Ja...Idem s tobom.
#Amy: Molim? Chris šta je sa tobom?
#Chris: Neću te pustiti da ideš sama.
#Amy: Chris, urazumi se.
#Chris: Odlučio sam.
#Amy: Kažem ti da nećeš ići! Slušaj, ja ne želim još veće probleme. Zaboga pomiri se već jednom sa činjenicom da imam dečka! Zar je to toliko teško? Zar se ne možeš obuzdati? Idem kod mame i tate i bake i svih mojih prijatelja. Ne idem kod nekih zločinaca pa da mi je potrebna pratnja. Ne znaš šta pokušavaš postići sa tim svojim ponašanjem.
#Chris: Pa da te Malik toliko voli, išao bi on s tobom.
#Amy: Malik mene voli i više nego što msiliš. Samo što on ima obaveza u Londonu.
#Chris: Ah pa da. Posao je u prvom planu.
#Amy: Mislila sam da smo završili s tim.
#Chris: E pa vidiš očito si se prevarila.
#Amy: Ja zaista ne mogu da vjerujem koliko si tvrdoglav. Pa zar moraš uništiti naše prijateljstvo do kraja? Taman sam pomislila da si se promijenio. Zaista si nevjerovatan.
#Chris: U koliko ti je let?
#Amy: Ne želim da ti kažem. Nećeš ići sa mnom.
#Chris: Kako želiš. Ali ja se uvijek mogu raspitati.
#Amy: Nećeš to učiniti zar ne?
#Chris: Misliš? E pa vidjet ćemo.
#Amy: Chris!
Prekinuo mi je vezu. Bila sam toliko iznervirana da sam bacila telefon u zid i sjela na krevet. Šta ako zaista dođe? Šta ako krene samnom? Šta će biti onda samnom i sa Zaynom? To se ne smije desiti. Ne smije krenuti samnom. Ali kako da ga zaustavim? Šta da učinim? Tada je Zayn ušao u sobu.
Zayn: Ljubavi, jesi li dobro? Čuo sam da je nešto udarilo.
Amy: Jesam.
Nabacila sam fake smile. Odlučila sam da mu neću ništa reći. Ne želim stvarati bespotrebno paniku...Barem dok ne vidim šta će se desiti.
Tada je zbunjeno pogledao u rastavljeni telefon na podu.
Amy: Aaaa. Ma malo sam se iznervirala dok sam igrala igricu.
Zayn: Sada igraš igricu?
Amy: Pa da...Ovaj malo pred put.
Kiselo sam mu se nasmiješila, a on me je malo zabrinuto pogledao. Ipak i ja bih se same sebe uplašila. Sjedim u sred gomile stvari koje treba spakovati, a nemam baš puno vremena, i još kao igram igricu i toliko se uživim u nju da na kraju bacim telefon u zid. Pa mislim, slučaj za ludnicu. Zayn mi je prišao i nježno me poljubio u čelo.
Zayn: Trebaš li pomoć oko pakovanja?
Amy: Ma pomoći će mi djevojke.
Zayn: Važi.
Otišao je do telefona i vratio ga u normalno stanje. Na svu sreću nije bio slomljen samo se razmontirao da se tako izrazim, hahaha.
Zayn: Izvoli.
Amy: Hvala ti.
Uzela sam telefon.
Zayn: I nemoj više igrati tu igricu, hahaha.
Amy: Hahah, ma neću. To ću ja u avionu pa ću gađati pilota u glavu.
Zayn: Hahah, that's my girl.
Odvalili smo se smijati i onda smo se jako zagrlili.
Zayn: Nemaš pojma koliko te volim budalice moja.
Amy: I ja tebe. I želim da znaš da bez obtira na to šta se desi, ja volim samo tebe.
Zayn: Kako msiliš bez obzira na to šta se desi?
Iskreno, mislila sam na mogući Chrisov dolazak, ali sam se odlučila izvući.
Amy: Pa mislim uopšteno.
Zayn: Ma znam ja to odavno, hahaha.
Amy: Jao, jao.
Počela sam da mu se igram sa kosom i onda me je on počeo golicati.
Amy: Hahaha, nemoj molim te.
Zayn: Nja, nja.
Amy: Hahahah, ne.
Zayn: Neću ako me poljubiš.
Amy: Pa ne moraš me ucjenjivati radi toga, hahaha.
Uhvatila sam ga za obraze i poljubila. Nasmijšio mi se svojim savršenim osmijehom i uzvratio poljubac.
Xxx: Khm, khm.
Okrenuli smo se prema vratima. Tamo je stajala Janne.
Janne: A da se ti počneš pakovati Amy ili ipak ostaješ?
Amy: Hahha, 'ajde, 'ajde.
Zayn: Idem ja da vi to na miru obavite.
Još smo se jednom na rastanku poljubili. Izašao je iz sobe. Pridružle su nam se i El, Lana i Nicky. Počele smo pakovati 'ono najbitnije'.
......................................................................
2o:15h. U 21:ooh avion polijeće tako da je bilo vrijeme da krenemo jer nam treba jedno pola sata vožnje do aerodroma. Sva ona živahna atmosfera je odjednom nestala. Svi smo bili nekako pokisli ako smo se prvili da nije tako. Cijelu vožnju smo skoro šutili...Tačnije nismo znali šta da kažemo...Gledala sam kroz prozor. Kiša više nije padala, ali je zato sve bilo mokro. Ipak su sve te osvijetljene ulice izgledale nekako čarobno jer su kapi svjetlucale. Nedostajat će mi i ovaj grad. Prolazili smo pored Big Bena. Izgledao je tako ogromno i čarobno. Sve ove zgrade i tipične londonske kuće od cigle...Sva ta zelena trava pa čak i te dosadne kiše...Sve će mi na neki način nedostajati, ali ono zbog čega ću biti najtužnija su moji prijatelji i naravno Zayn.
......................................................................
Napokon smo stigli. Izašli smo iz auta. Zayn i Harry su izvukli dva ogromna kofera. Uglavnom 'najpotrebnije' stvari, ahahah. Krenuli smo prema aerodromu. Trebali smo poletjeti za nekih 15-ak minuta. Nervoza u meni je još više rasla jer sam se plašila da bi Chris mogao doći. Nikome nisam ništa rekla o tome. Nazvala sam mamu kako smo se i dogovorile. Poželjela mi je sretan put u ime svih njih. Sjedili smo i čekali. Zayn je bio vidno nervozan. Grickao je nokte i konstantno tresao nogom. Polako sam mu stavila nogu na koljeno. Zaustavio je i pogledao prema meni. Tiho sam mu rekla,
Amy: Sve će biti u redu.
Na njegovom zabrinutom licu se pojavio neki nestašni osmijeh...Na svu sreću Chris se nije pojavljivao, a nadam se i da neće. Tada su napokon prozvali i putnike za moj let. Polako sam ustala i krenula prema avionu. I naravno svi ostali za mnom. Stali smo ispred ulaza i pogledali se onako suznih očiju. Došlo je vrijeme za ono najteže. Opraštanje. Krenula sam redom da ih sve grlim. Svi su mi poželjeli srećan put i bakin oporavak. Još danas smo se dogovorili da ćemo se svaki dan čuti preko skypea. Svi smo plakali. Željela sam da budem najoptimističnija, ali mi nije baš išlo.
Niall: Nemoj ni slučajno gladovati.
Amy: Hahah, neću Nialler ne brini.
Niall: Nedostajat će mi tvoja hrana.
Amy: A je li? A neću ti ja nedostajati?
Niall: Hahah ma naravno da ćeš i ti.
Zagrlila sam ga i malo čupnula za onu njegovu plavu kosicu.
Sve je izgledalo kako treba. Trenutak na koji ću misliti tokom cijelog putovanja. Puno mi je lakše kada znam da imam podršku...A to su oni. Došlo je vrijeme i da se pozdravim sa Zaynom. Polako sam mu prišla i pogledala ga u one njegove sjajne i krupne oči. Tako će mi nedostajati taj njegov pogled. Krenula sam da ga zagrlim, ali me je trznuo nečiji glas iza mene.
Xxx: Amy!!!
Nisam smjela da se okrenem jer sam se plašila istine. Vidjela sam neku ljutnju u Zaynovim očima. Nesigurno sam se okrenula i vidjela osobu koju sam u tome trenutku najmanje željela da vidim. To je bio Chris...