"Kiss you" By: LoRa Styles* (Fanfiction Zayn Malik) [Završena/Completed] ✔

61. DIO

Prošlo je dvadeset dana. Bliži se i fakultet. Malo sam uspjela dovesti život u normalu ali opet to nije to. Još uvijek sam slomljena iako pokušavam da izgledam čvrsto i raspoloženo. Amanda se svim snagama trudi da mi pomogne da krenem iz početka. Inače, ispričala sam joj sve što se izdešavalo i ona me razumije, a to je ono najvažnije. Svakodnevno se čujem sa Janne, El, mamom, tatom, Lanom, Nicky, Rickom i ostalima...Osim sa Zaynom. U razgovorima uvijek izbjegavamo da ga spomenemo iako je to ponekad neizbježno. Kažu da stalno priča o meni i da me još uvijek nije prebolio. Iskreno ne vjerujem u to. Mislim da me je itekako prebolio. Skoro svako veče ga viđaju po klubovima...Sa nepoznatim djevojkama...Zabavlja se...Neka. I treba. Nije mi ni bila namjera da pati za mnom. Ali ipak ne mogu reći da mi je svejedno kada gledam slike na kojima je s tim djevojkama. Baš naprotiv. Srce mi puca i izjedam se iznutra iako pred Amandom glumim da mi je svejedno. Ona još uvijek misli da bih trebala da razgovaram sa njim ali ne želim. Točnije ne smijem. Emily nas je napokon ostavila na miru i želim da tako i ostane. Ne želim riskirati njegov život. Situacija oko onog’ ranjavanja se malo primirila i svi misle kako je to učinio neki fan. Policija još uvijek istražuje ali zaštita nije onako velika kao onda.
Promijenila sam i svoj izgled zbog fanova i novinara koji bi me mogli prepoznati. Kao što sam već rekla, želim započeti novi život i pokušati zaboraviti na sve kako bih lakše preboljela Zayna. Amanda kaže da sam sada neprepoznatljiva. Prefarbala sam se u plavo, promijenila sam stil oblačenja i šminkanja, promijenila sam i frizuru...Ma tačnije sve. Samo ne želim da više dolazim u neugodnosti jer se situacija oko našeg prekida još uvijek nije smirila. Napravila sam novi profil na twitteru pod sasvim drugim imenom kako me niko ne bi pronašao, a stari sam izbrisala jer je jednostavno bio prepun hejterskih poruka koje su me itekako provrijeđivale. Kad bi samo svi oni znali pravi razlog zbog kog’ sam ostavila Zayna ne bi se tako ponašali prema meni ali šta je tu je...Što se tiče ljubavi...Ništa posebno...Zapravo upoznala sam jednog dečka. Zove se Ed. Živi tu preko puta nas i zaista je divan dečko. Hahaha i da sladak je. Ali opet...Ne znam. Mislim da za sad imam samo prijateljske osjećaje prema njemu. Amanda mi stalno govori da ako već neću da pokušam ispraviti situaciju sa Zaynom, da bih trebala dati priliku Edu jer se ona misli da se ja njemu sviđam. Ipak još uvijek nisam spremna za takvo nešto. Još uvijek nisam preboljela Zayna, a mislim da ne bi bilo u redu da to pokušam iskorištavajući nekog drugog dečka. 
Polako pronalazim i prijatelje ali za sad najviše radim na tome da što prije zaboravim na uspomene i krenem dalje sa životom. 
Amanda: Amy! Amy!
Dotrčala sam u kuhinju.
Amy: Šta je?
Amanda: Ponovo si ovdje zaboravila telefon.
Amy: Ah, da.
Amanda: Stigla ti je poruka.
Uzela sam telefon, usput odgrizla komad sendviča koji je Amanda napravila i sjela za stol. Poruka je bila od Eda.
Pisalo je: "Eeej, šta radiš? Mislio sam ako si slobodna da malo prošetamo? Xxx".
Amanda: Od koga je ako se smije znati?
Amy: Od Eda.
Amanda: Haha kao što sam i pretpostvila. Šta hoće?
Amy: Da prošetamo.
Amanda: I?
Amy: Šta i?
Amanda: Pa ideš lli?
Amy: A ne znam...
Tada je Boo skočio na stol i uzeo mi sendvič iz ruke.
Amy: Boo!
Amanda: Ma pusti sada njega. Nego ideš li?
Amy: Pa ne znam...I jučer smo bili u šetnji. I prekjučer...Da to nije malo previše?
Amanda: A zašto bi bilo?
Amy: Pa eto tako...To rade samo parovi...
Amanda: Nikada nisi vidjela da prijatelji šetaju?
Amy: Naravno da šetaju ali ne svaki dan. Uostalom on mi nije najbolji prijatelj da bismo to radili. Znamo se vrlo kratko.
Amanda: Ali dovoljno da znaš skoro sve o njemu.
Amy: Pa da ali opet...
Amanda: I? Amy bolje je da malo šetaš, izlaziš i zabavljaš se. Vjeruj mi osjećaćeš se ljepše.
Amy: Pa da ali...Nisam sigurna u njegove osjećaje prema meni.
Amanda: E pa to je već druga priča. Već sam ti rekla da se ti njemu sviđaš.
Amy: I šta sad? Kako onda da budem sa njim na drugarski način ako on osjeća nešto više?
Amanda: A da li ti osjećaš nešto više?
Na trenutak sam zastala...Mislim meni je Ed zaista i drag i sladak i zgodan i veoma je pažljiv i mislim da bi bio dečko iz snova ali opet...Mislim da nije to to. Ali da li je moguće da još uvijek volim Zayna? Jako sam zbunjena...
Amy: Pa i ne baš...
Amanda: Jooj Amy...
Amy: A šta sad očekuješ od mene?
Amanda: Pa ne znam... a samo pokušavam da ti pomognem da zaboraviš Zayna...
Amy: Ali šta ako je to nemoguće?
Amanda: Ništa nije nemoguće...Mislim znaš i sama da sam ja bila za to da mu kažeš pravu istinu ali...Time što si učinila si dokazala da ga zaista voliš i to je nešto što bi malo ko učinio. I sada kad je sve to gotovo...Zašto se vraćati u prošlost? Nastavi dalje. Pokušaj okrenuti novi list.
Amy: Pa zar ne vidiš da pokušavam? Evo kreni prvo od mog’ izgleda. Sve sam promijenila. Sve pokušavam izbrisati.
Tada je sjela pored mene i uhvatila me za ruku.
Amanda: Vidi Amy. Ti možda jesi promijenila svoj vanjski izgled. Ti možda jesi izbrisala stari profil na twitteru. Ti možda jesi promijenila broj telefona...Ali...Problem je ono unutra. Svoje osjećaje koje imaš u sebi ne možeš niti izbrisati, niti promijeniti. S njima je potrebno malo duže vremena. Zato trebaš da učiniš nešto kako bi to barem malo postalo brže.
Amy: Tvoj prijedlog je da budem sa Edom da bih preboljela Zayna? Ali to je jadno.
Amanda: Ne. Ali...Možeš barem pokušati.
Amy: Ne znam...Vidjet ću.
Amanda: E tako. Sada ga lijepo nazovi i dogovori se sa njim.
Amy: Okej.
Uzela sam telefon i okrenula njegov broj. Bila sam pomalo nervozna.
#Ed: Molim?
#Amy: Eee Amy je.
#Ed: Eee Amy. Kako si?
#Amy: Ovaj...Super, hvala. Ti?
#Ed: Haha također.
#Amy: Lijepo...Umm...Zovem te zbog one poruke...
Tada sam pogledala Amandu u smislu kao da ja to ne mogu, a ona mi je počela pokazivati rukama da će me zadaviti ako odbijem.
#Ed: Aa i?
#Amy: Pa...Slobodna sam. Mogli bismo prošetati.
Tada je Amanda počela da se raduje. Nisam mogla izdržati, a da se ne nasmijem.
#Ed: Pa ako tebi odgovara, mogu doći po tebe odmah.
#Amy: Pa...Nisam obučena. Dođi za jedno 15-ak minuta dok se spremim.
#Ed: Važi. Vidimo se.
#Amy: Baaj.
Prekinula sam.
Amy: Eto. Zadovoljna?
Amanda: Jao, a kao tebi je mrsko?
Amy: Pa nije..
Amanda: Uostalom i sama si rekla da svaki dan skoro šetate. Ne znam u čemu je danas problem.
Amy: Pa eto u tome što se bojim da smo počeli pretjerivati. Nisam tako često izlazila ni sa...
Tada sam se zaustavila. Malo sam se zanijela...U sebi sam samo probudila uspmene i osjećaje. Počele su da mi se nakupljaju suze u očima. Amanda me je tužno pogledala.
Amanda: Ajoj...
Prišla mi je i zagrlila me.
Amanda: Preboljet ćeš ti sve to vjeruj mi. Vrijeme će pokazati svoje. Možda sada jeste bolno prisjećati se toga ali ćeš jednoga dana o tome razgovarati sa velikom radošću i prisjećat ćeš se Zayna kao jednog lijepog dijela svog’ života.
Amy: Znam Amanda ali...Nismo trebali još uvijek da prekinemo...Trebali smo da budemo zajedno...
Amanda: Ali ti si to učinila zbog njega. Učinila si jedno predivno djelo. Možda jesi sebe rastužila i povrijedila i odvojila od dečka koga zaista voliš ali zamisli samo koliko djevojčica na svijetu si ti na neki način spasila život. Šta da se desilo nešto Zaynu? Svi mi bismo bili shrvani. I ne samo njegovi bližnji nego sve fanovkinje u svijetu...Zahvaljujući tebi on sada nastupa, pjeva, upoznaje nove fanove, zabavlja se...Poznati 1D još uvijek postoji. Sve zahvaljujući tebi. Živi zahvaljujući tebi. Da li si ikada o tome razmišljala na taj način.
Nasmiješila sam joj se i čvrsto je zagrlila.
Amy: Hvala ti.
Amanda: Pa za to služe sestre. Hajde sada obriši suze i idemo da te sredimo.
Amy: Amanda neću se sređivati.
Amanda: Moraš malo.
Povukla me je za ruku i odvukla u sobu. Tada je nastala cijela rasprava oko toga šta ću obući. Na kraju sam ipak pobijedila ja, ahhaha. Obukla sam se, malo sredila kosu, popravila šminku i to je bilo to. Tada mi je Amanda dotrčala sa nekakvim parfemom i počela da ga prska svukuda po meni pa ga je na kraju završilo i u mojim očima.
Amy: Amanda!
Stresla sam glavu pokušavajući da dođem sebi.
Amy: Pa ti si cijelu bočicu isprskala na meni.
Amanda: Amy kao prvo nisam cijelu, a kao drugo moraš lijepo mirisati.
Tada sam počela da osjećam mučninu od tog’ mirisa. Napravila sam zgrožen izraz lica.
Amanda: Šta ti je Amy?
Amy: Ne znam...Muka mi je od toga...
Amanda: Od parfema?
Amy: Da...Mislim da ću...
Tada sam brzo otrčala u toalet i povratila. Za mnom je dotrčala i Amada.
Amanda: O moj Bože! Jesi li dobro Amy?
Obrisala sam se i naslonila uza zid.
Amy: Dobro sam sad ne brini.
Amanda: Joj, tako mi je žao. Nisam znala da će ti smetati.
Amy: Ma nema veze sad.
Amanda: Da nisi alergična?
Amy: Na parfem?
Amanda: Pa može biti.
Tada je neko pozvonio na vrata. To je bio Ed. Brzo sam se pogledala u ogledalo.
Amanda: Jesi li sigurno dobro? Nemoj ići ako nisi.
Amy: Ma jesam, ne brini.
Amadna: Sretno, držim ti fige.
Amy: Hvala. 
Krenula sam da otvorim vrata ali je Boo krenuo za mnom. 
Amy: Bježi tamo Boo.
Amanda: Boo! Dolazi ovamo.
Kada ga je Amanda odvela, otvorila sam vrata. To je bio Ed. Bio je prelijep kao i uvijek. Inače ima crnu kosu ali oči zelene poput trave. Iskreno po meni je to na neki način savršena kombinacija. Nasmiješila sam mu se i zagrlila ga.
Amy: Eeej.
Ed: Eeej. Šta ima?
Amy: Ma evo ništa.
Ed: Jesi li spremna?
Amy: Mhm.
Izašli smo iz kuće. Dan je bio prelijep. Bilo je negdje oko 11h ujutru. To je trebala da bude jedna jutarnja šetnjica.
Ed: Hvala ti.
Pogledala sam ga zbunjeno.
Amy: Na čemu?
Ed: Haha pa na tome što si izašla u šetnju.
Amy: Hahah, jao pa šetamo skoro svaki dan.
Ed: Pa znam ali svaki put se iznova obradujem kada pristaneš.
Nisam ništa odgovorila na to. Samo sam se nasmiješila. Šta bi sada to trebalo tačno da znači? Nastavili smo šetati. Skrenuli smo na neku drugu temu pa je atmosfera odmah postala ugodna. Hodali smo nekih 2o-ak minuta dok nismo stigli do parka u koji obično šetamo.
Ed: Eh, kuda ćemo sada?
Amy: Pa ne znam...Idemo po sladoled?
Ed: Može. Baš bi mi prijao jedan.
Amy: Super.
Prošetali smo do čovjeka koji je prodavao sladolede. Ja sam sjela na jednu obližnju klupu i sačekala Eda. Ubrzo mi se pridružio noseći dva sladoleda. Meni je kupio od lješnjika, a sebi od jagode.
Amy: Hvala ti.
Ed: Ma ništa. Sjeo je pored mene. Ispred nas se nalazio ogroman park. Iako je još rano, već je bilo puno ljudi. Razgovarali smo o svačemu pomalo. Za ovo vrijeme za koje se poznajemo smo našli dosta zajedničkih tema. Mislim da je Ed veoma zanimljiv dečko. Ponekad me podsjeti na Zayna iako ni sama ne znam zašto. Tačnije...Imaju istu naviku da grizu usnice. To mi je tako slatko i uvijek mi je Zayn bio naprosto neodoljiv dok je to radio. Baš sada je Ed to radio. Par trenutak sam se zagledala u njega. Na neki način sam imala osjećaj kao da gledam u Zayna.
Ed: Pazi.
Pokazao mi je prema ruci. Pogledala sam i shvatila da mi je sladoled počeo kliziti po ruci.
Amy: Auu!
Brzo sam pokušala očistiti i preusmjeriti sladoled da teče prema dole ali je bilo bezuspješno. Ne mogu vjerovati da sam se toliko zamislila.
Ed: Čekaj. Idem po maramicu. 
Otrčao je do obližnje prodavnice, a ja sam ostala kao neki manijak sva uljepljena od sladoleda. Otišla sam do kante i bacila ga, Tada je Ed dotrčao i dodao mi maramicu.
Amy: Jooj hvala.
Počela sam da se brišem. I Ed je izvadio jednu i pomogao mi.
Amy: Haha pa ne mogu vjerovati da mi se ovo desilo.
Ed: Ma nije ništa strašno. Veoma je vruće. Normalno je da se sladoledi tope.
Amy: Hahaha da ali bi onda svi hodali uljepljeni ovako kao ja.
Ed: Hahah pa da ali ti si se zamislila...Mislim zagledala.
Jaooo. Znači da me je skontao kada sam se zagledala u njega? Sada će to sigurno protumačiti na neki svoj način...Na pogrešan način...Mislim da sam se u tom trenutku zacrvenila poput paprike. Pogledao me je ravno u oči.
Ed: Heej, ma u redu je.
Amy: Ovaj...Ed...Ja...
Nisam znala šta da kažem. U šta sam se to uvalila? Zašto sam se uopšte zagledala u njega? Zbog Zayna? Jer mi liči na Zayna? Ili ipak zato što me možda privlači? Polako je počeo da mi se približava. Nisam znala šta da učinim...Da li da se izmaknem? Ili da se možda ipak prepustim. Jedna ruka mu je polako uhvatila moju dok je druga otišla iza mog vrata. Polako je počeo da približava svoje usne mojima. Možda bih trebala da se prepustim i dam mu šansu. Možda je on onaj pravi? Možda budem sa njim srećna? Možda mi pomogne da zaboravim na Zayna? Možda bi to bilo najpametnije. Usne su nam se polako spojile. Učinila sam to...Ne znam zašto ali jesam možda to i jeste najpametnije. Polako sam se prepustila poljupcu. Lagano sam stavila ruke oko njegovog vrata. Poljubac mi se sviđao...I Ed mi se sviđa...Mislim da je to ispravno ali...Ne znam zašto ali u tom trenutku su kroz misli počele da mi prolaze moji prvi trenutci sa Zaynom...Sjetila sam se onoga trenutka kada sam ga prvi put ugledala...Kada mi se prvi put nasmiješio...Sjetila sam se onoga trenutka kada je pao sa bicikla jer je gledao u mene pa sam otišla sa njim u toalet da očisti ranu. Tada smo trebali da se poljubimo ali nas je Niall prekinuo jer je bio gladan...Onda smo se napokon poljubili u liftu kada sam ja mislila da se njemu zapravo sviđa Dianna. Tada mi je prvi put rekao da nešto osjeća prema meni. Prisjetila sam svih tih naših zajedničkih trenutaka. I ne samo mene i njega nego i cijelog onoga našeg društva koje mi tako nedostaje. Da li zaista postoji nešto što njih može zamijeniti u potpunosti? Da li zaista postoji neko ko Zayna može zamijeniti u potpunosti...U mom srcu? Tek tada sam shvatila da prema Edu ne osjećam ono što sam osjetila kada sam se prvi put poljubila sa Zaynom...To nije to...Ed nije taj...Bojim se da ja to ne mogu. U tom trenutku sam ga odgurnula od sebe. Pogledao me je zbunjeno.
Ed: Amy? Šta nije u redu?
Amy: Ed ja...
Oči su mi bile suzne. Ne znam šta me je spopalo. Šta to ja radim?
Amy: Ja...Žao mi je.
Ed: Pa čekaj. Šta nije u redu? Jesam li ja nešto učinio?
Amy: Ne nije do tebe nego do mene...Ja jednostavno...Nisam spremna za ovo.
Ed: Ali...Mislio sam da osjećaš nešto prema meni...
Amy: Pa i ja sam...Mislim nisam...
Duboko sam uzdahnula.
Amy: Ne znam ni ja šta pričam...
Ed: Vidi. U redu je. Dat ću ti vremena koliko god ti je potrebno jer mi se zaista sviđaš...
Pogledala sam ga u oči. Bio je iskren i bilo mi je jako žao što sve ovo radim ali...Ne mogu. Jednostavno ne mogu.
Amy: Stvarno mi je žao Ed. Najbolje je da sada odem kući.
Ed: Ali u redu je. Ne moraš ići.
Amy: Sada je najbolje tako vjeruj mi.
Nasmiješila sam mu se i krenula kući. Znam da nije od mene fer što sam ga tek tako ostavila ali jednostavno se nisam osjećala dobro. Ne znam šta radim. Izgubljena sam...Imala sam savršenu priliku za novog dečka ali sam je propustila...Zbog Zayna...Zašto to radim? Zašto ga jednostavno ne zaboravim? Zašto ga još uvijek prokleto volim?! Zašto?! Osjećala sam se tako izgubljeno. Sve ovo što sam do sada uspjela da učinim i sav moj trud oko toga da ga zaboravim je sada pao u vodu. Ponovo sam na samom početku. Krenula sam niz ulicu. Suze su mi se samo nakupljale u očima i samo sam željela da dođem kući i isplačem se. Tada mi je u jednom trenutku za oko zapeo jedan časopis na čijoj naslovnoj strani je bio Zayn i neka djevojka. Polako sam prišla i uzela časopis. Ogromnim slovima je pisalo: "Nova ljubav na pomolu?! Slavni pjevač Zayn Malik već treću večer za redom uhvaćen sa nepoznatom djevojkom".
U grudima me je nešto jako presijeklo. Mislila sam da će mi srce otkazati. Jedva sam došla do daha. Ispod je pisalo još o tome ali nisam imala snage da čitam. Samo sam vratila časopis i potrčala plačući. On je mene sasvim prebolio...Zauvijek sam ga izgubila...