"Kiss you" By: LoRa Styles* (Fanfiction Zayn Malik) [Završena/Completed] ✔

41. DIO

Više nije bilo onako toplo kao danas...Počeo je da puše neki hladan vjetar, a i nebo je počelo da se mrači...Počeli su stizati oblaci...Obukla sam jaknu...Skoro nikoga nije bilo vani...To je prouzrokovalo da se osjećam još usamljenije. Sjela sam na jednu klupu. Nisam imala koga da zovnem da dođe, sjedne pored mene, zagrli me, kaže mi koju riječ utjehe...Zaista mi je to bilo potrebno...Jedina osoba koja bi mi u ovome trenutku mogla pomoći je bila Helena, ali je trenutno ne mogu uznemiravati zbog tih gostiju. Ali šta ću kada odem odavde? Onda mi Helena neće moći pomoći...Onda ću morati svoje probleme ispričati nekome drugom jer sama više zaista ne mogu izdržati...Počela sam plakati...Zar se svijet okrenuo protiv mene? Moram ostati uz baku. Znam da neće još dugo izdržati...Možda još par dana...Zar to nije dovoljan problem? Izgleda da ne. Mora još tu da se uplete i Chris i Emily i mama i tata ma svi. Zašto mi otežavaju život? Zašto mi ne dopuste da budem srećna? Mislim znam da mama i tata ne znaju šta se sve dogodilo i što se sve dešava, ali su me najviše uvrijedile one mamine riječi od maloprije. Chris nije takav? Pa mislim, otkud njoj taj zaključak kad ga poznaje tek dva dana? Želim biti u Londonu. Želim biti u Zaynovom zagrljaju jednu čitavu noć. Ne moramo ništa ni pričati, ni raditi...Samo biti zagrljeni i voljeti se...Za sad je to samo sanjarenje...Ustvari ja sam već u jednom snu ali bih to radije nazvala noćnom morom. Nisam znala kuda da idem...Da je to bilo prije znala bih, otišla bih kod neke drugarice...Ali sada? Ne znam se više skoro ni sa kim...Da odem kod nekog starog prijatelja, ili me ne bi prepoznao ili bi pomislio da sam skrenula kad tek tako dolazim...Tada mi je zazvonio telefon. Bila je to mama. Nisam znala da li da joj se javim...Maloprije nije stala na moju stranu. Šta sada želi? Ipak se nisam javila. Jednostavno nisam mogla. Polako sam ustala i krenula u jedan kafe bar u koji sam uvijek prije išla. Kada sam tamo stigla sve je nekako izgledalo drugačije. Sve su renovirali. Zar se zaista sve mora mijenjati u životu? Kako ljudi pa tako i kafe barovi. Uzdahnula sam i sjela za jednu stolicu. Samo se nadam da im se i kafa nije promijenila...
......................................................................
Krenula sam kući. Bilo je oko 2o:ooh. Poprilično dugo sam se zadržala. Cijeli dan sam provela šetajući i svraćajući po prodavnicama. Kupila sam i par stvarčica. Malo sam se opustila. Na putu me je uhvatila kiša. I to ne ona sitna već pravi pljusak. To me je do kraja uvjerilo da se svijet urotio protiv mene. Čak me i priroda ne voli...Stigla sam ispred kuće. Ne znam kakva će biti mamina i tatina reakcija s obzirom da im se nisam javila cijeli dan, ali sam bila spremna na sve. Uzdahnula sam i ušla unutra. Nisam uspjela ni da se izujem kada je mama izletjela iz dnevnog.
Mama: Pa dobro gdje si ti do sada?
Amy: Kao što vidiš ovdje sam.
Mama: Jesi sada! Pitam gdje si do sada?
Zakolutala sam očima i skinula patike. Bila sam mokra do gole kože. Mama me je zabrinuto pogledala od glave do pete.
Mama: O moj Bože pa sva si mokra. Prehladit ćeš se.
Amy: Neka ću. Ionako ti to nije bitno.
Mama: Pa kako to možeš reći?
Amy: Pa fino. Danas sam se uvjerila.
Mama: Amy znaš da nisam ništa loše mislila.
Amy: Ma da.
Uzela sam kese i krenula u sobu.
Mama: Amy, vrati se nismo završile!
Amy: Jesmo, danas.
Mama: Amy, stani!
Samo sam ušla u sobu. Skinula sam sa sebe mokru odjeću i ostavila kosu puštenu da se sama suši. Bila sam jako umorna. Skoro cijeli dan sam stalno hodala. Uključila sam lap-top. Vidjela sam da imam propuštenih poziva na skypeu. Bili su dečkih, Janne i El. Tada sam uključila telefon i vidjela da su me i tamo zvali. Ajooj, sad su se sigurno uplašili. Brzo sam ih nazvala odmah na skypeu. Nakon par sekundi je poziv prihvaćen. Na ekranu se pojavio Nialler.
Niall: Pa gdje si ti do sada?
Izgledao je zabrinuto.
Amy: Eee ma evo me.
Niall. Jesi li dobro? Je li ti baka dobro?
Amy: Ma jeste, jeste nego mi je lap-top bio isključen, a i telefon...Mislim bila je ispražnjena baterija, a ja nisam ni primijetila.
Lagala sam za telefon . Ja sam ga isključila, ali ako im to kažem, znat će da nešto nije u redu jer to nikada ne radim. Tada sam čula da doziva ostale. U trenutku su svi utrčali i posjedali ispred kamere. Izgledali su veoma zabrinuto.
Janne: Pa dobro gdje si ti? Imaš li ti pojma koliko smo se mi zabrinuli?
Amy: Znam...Žao mi je...
Zayn: Pa da li je sve u redu?
Amy: Jeste...Samo su mi bili isključeni lap-top i telefon...Mislim, telefon se isključio jer se baterija ispraznila.
Louis: A tamo nemate struje da se to napuni?
Aah...Lou je odmah morao da provali neku šalu.
Amy: Hahha ma naravno da imamo nego nisam vidjela da je prazna baterija...
El: Ajooj. Mi smo se bili uplašili da ti se baki nešto dogodilo.
Amy: Ma nije, ne brinite. Javila bih vam da jeste.
Harry: Ajooj, opet si nas zeznula.
Amy: Kako misliš?
Liam: Pa znaš ono iznenađenje od danas? Bili smo se pripremili za to kad smo te zvali.
Amy: Ajooj...Žao mi je stvarno.
Zayn: Ma nema veze. Možemo to ponoviti sutra.
Amy A kakvi su kostimi?
Louis: Hhaha ma nešto luđačko.
Amy: Hahha, pa šta drugo i očekivati od vas.
Tada sam čula da je neko otvorio vrata. Okrenula sam se ugledal Chrisa. Brzo sam okrenula lap-top tako da kamera ne može uhvatiti vrata. Uhvatila me je panika.
Niall: Šta je bilo?
Amy: Ovaj...Eto me za minut.
Chris je krenuo da nešto kaže ali sam brzo skočila sa kreveta i stavila mu ruku preko usta. Tiho sam mu rekla.
Amy: Izlazi odmah.
Nije ništa mogao reći ali sam mu po očima vidjela da mu je ovo jako simpatično. Brzo sam ga nekako istjerala iz sobe.
Amy: Pa dobro šta je tebi? Imaš li grama mozga u toj glavi? Silazi dole!
Chris: A šta ako neću?!
Amy: Ma znaš šta?! Dosta mi te je! Mama!
Chris: Jao, mamina maza...
Amy: Začepi!
Tada se mama pojavila.
Mama: Šta je sad Amy?
Amy: Tvoj dragi Chris mi ne dopušta da se vidim preko skypea sa dečkom i društvom pa kad ste već tako bliski postali zamolila bih te da ga odvedeš dole i kažeš mu da me više ne uznemirava!
Mama: Ajooj pa zašto ne bi i on sa vama pričao? Pa to bi bilo tako divno.
Tada je Chris počeo da se smije ali nečujno tako da mama nije primijetila.
Amy: Pa dobro šta se tebi desilo mama? Imam osjećaj da ovaj tu tebe i tatu drogira ovih dana? Totalno ste ostali bez mozga.
Mama: Amy, kako to pričaš o svojim roditeljima?
Amy: Kako se to vi ponašate prema meni? On pokušava da mi uništi vezu, a vi mu pomažete? Mislim, ja to u životu nisam vidjela.
Mama: Pa ne nego samo vidim da niste u dobrim odnosima pa vas pokušavam malo zbližiti.
Amy: Ti nemaš ništa s tim. Shvati već jednom. Nemaš me ti šta zbližavati. Ja znam s kime se mogu družiti, a s kim ne. I zato idite molim vas oboje i ne pojavljujte se više. Samo me pustite na miru. Može?
Ušla sam u sobu i zaključala vrata. Ne mogu vjerovati da se u rođenoj kući moram uvijek zaključavati kao da sam neki zločinac koga progone...Ili kao neki taoc...Smirila sam se, vratila lap-top u normalan položaj i nasmiješila im se.
Harry: Sve je u redu?
Amy: Da. Mama me je zvala da joj nešto pomognem. Nego, šta ima kod vas? Jeste li sinoć izlazili?
Liam: A ne. Ja sam im predlagao ali me oni nisu poslušali...
Zayn: Bili smo umorni...Ali znaš, nekoliko narednih nastupa su nam otkazani pa ćemo biti slobodni barem sedam dana.
Amy: Aaa pa to je divno.
Zayn: A još bi bolje bilo da si ti ovdje. Onda bismo mogli biti zajedno.
Amy: Da...Ali šta je tu je...
Niall: A meni bi mogla praviti palačinke...
Amy: Pa samo zato ti nedostajem?
Napravila sam ljutu facu. Tada se nasmijao onako kako samo on zna. Mislim da sam prava srećnica jer imam tu čast da nasmijem Niallera.
Niall: Hhahaha, naravno da ne.
Amy: Hahah, a dobro je onda.
......................................................................
Bilo je već kasno. Negdje oko 23:ooh. Bila sam jako pospana. Ležala sam na krevetu i čitala neku knjigu. Sa njima sam završila razgovor prije nekih 4o-ak minuta. Čula sam se i sa Helenom. Gosti su joj otišli ali je kasno da se sada vidimo. Odložila sam knjigu, namjestila krevet i krenula da spavam. Tada sam začula nekakvu buku. Brzo sam otključala vrata. Čula sam da mama i tata nešto pričaju. Brzo sam sišla. Ugledala sam mamu kako zabrinuto trči kroz hodnjik.
Amy: Mama? Šta se dešava?
Mama: Baki je pozlilo!
Amy: Molim?!
Brzo sam strčala niz stepenice i krenula da uđem u sobu ali me je tata zaustavio.
Tata: Nemoj sada ulaziti.
Amy: Ali tata moram je vidjeti.
Tata: Bolje nemoj. Sada ćemo je odvesti u hitnu.
Mama: Zovnula sam ih.
Bila sam jako uplašena. Tada se odjednom pojavio i Chris.
Chris: Šta se dešava?
Tata: Mami je pozlilo.
Tada se napolju začula hitna. Uzela sam patike i počela da se obuvam.
Mama: Gdje ćeš?
Amy: Pa idem sa vama.
Mama: Bolje ostani.
Amy: Molim?
Mama: Znaš da ne voliš te bolnice. Mislim ne voli ih nitko ali ne moraš ići. Bolje nemoj...
Amy: Ali kako?
Tata: Amy poslušaj nas!
Tada su u kuću ušli doktori noseći nosila. Ušli su u sobu i iznijeli baku. Izgledala je jako loše. Počela sam plakati. Chris je krenuo da me zagrli ali sam se izmaknula. Nisam imala snage da se sada svađam sa njim ali ne želim ni da se grlim sa njim...Mama i tata su me poljubili u glavu i istrčali napolje i ušli u auto. Ostala sam nepomično na vratima. I hitna kola i tatino auto su otišli u daljinu. Nisam uspjela ni da se pozdravim sa bakom, ni da im kažem da mi jave šta se dešava...Ma ništa. Sjela sam na prag i počela još više plakati.
Chris: 'Ajde uđi u kuću. Nemoj plakati...
Amy: Nemoj me ti molim te tješiti. Dovoljno si me namučio. Pusti me sada.
Vidjela sam da neko trči prema nama. Bila je to Helena. Na sebi je imala pidžamu i kućne papuče. Ustala sam i potrčala joj u zagrljaj.
Amy: Hel!
Helena: Baka zar ne?
Amy: Daa...
Helena: Čula sam auto i odmah sam znala...Nemoj plakati...Bit će dobro...
Osjećala sam se jako loše. Koljena su mi klecala...Imala sam osjećaj da ću se srušiti...Tada mi je Helena šapnula na uho.
Helena: Neka te tu. Idem ja da se javim svojima pa ću doći kod tebe da prespavam. Neću te ostaviti u ovom trenutku samu, a posebno ne sa ovim manijakom.
Samo sam joj klimnula glavom. Otrčala je prema kući.
Chris: To ti je nešto govorila za mene?
Amy: Pa zar ti zaista misliš da si ti u ovome trenutku glavna tema? Zar misliš da se sve vrti oko tebe? E pa nije dragi moj. Nije.
Ušla sam u kuću i sjela na stepenice da sačekam Helenu.
Chris: Ako te je strah mogu spavati sa tobom.
Samo sam ga pogledala u šoku.
Amy: Ako me je strah pa da spavam sa tobom? Mene jedino tebe može biti strah Chris. Tebe.
Tada je ušla Helena.
Chris: Šta ćeš ti ovdje?
Helena: Došla sam da spavam sa Amy.
Chris: Ma da. Ništa ne može proći bez tebe.
Helena mu je uputila jedan ljutiti pogled i uhvatila me za ruku.
Helena: Hajde idemo, pusti ovu budalu.
Otišle smo u sobu i zaključale se. Meni su i dalje oči bile pune suza. Nisam željela odmah da zovem mamu i tatu. Ne mogu sada ništa znati. Sjele smo na krevet. Gledala sam samo u jednu tačku. Helena mi je sklanjala kosu sa lica.
Helena: Bit će dobro vidjet ćeš...
Amy: A nadam se...Ali jako je loše...
Zagrlila me je. Ako mi je trebao nečiji zagrljaj...
......................................................................
Nakon nekih 2o-ak minuta sam odlučila nazvati mamu i tatu. Ubrzo mi se tata javio.
#Tata: Molim?
#Amy: Eee tata, Amy je...
#Tata: Eee...
#Amy: K-Kako je baka?
#Tata: Pa sada je bolje ali ćemo mama i ja ostati noćas ovdje.
Odahnula sam. Bilo mi je puno lakše.
#Tata: Šta ti radiš?
#Amy: Ništa...Evo me sa Helenom..
#Tata: Ona je kod tebe?
#Amy: Mhm...
#Tata: Super...
#Amy: 'Ajde neću te više zadržavati... Vidimo se i pozdravi mamu i baku od mene.
#Tata: Važi dušo. Vidimo se...
Prekinula sam.
Helena: Bolje je?
Amy: Mhm...
Helena: Super. Eto vidiš.
Amy: Ali tata je nekako pokisao. Mislim da nije baš sve u redu...
Uzdahnula sam i legla na krevet...Bila sam jako umorna ali nisam zakunjala...
......................................................................
Ujutru sam se jako kasno probudila...Vjerovatno zato što sam i kasno zaspala...Helena je još uvijek spavala...Polako sam se ustala, otključala vrata i otišla u toalet da se umijem i obavim sve potrebno. Kad sam se vratila, nazvala sam mamu.
#Mama: Molim?
#Amy: Eee.
#Mama: Eee dušo. Jesi li se naspavala?
#Amy: Jesam...Vi?
#Mama: Pa i ne baš...
#Amy: Pretpostavila sam...Kako je baka?
#Mama: Isto kao i sinoć...
#Amy: Mhm...Svratit ću kasnije...
#Mama: Važi.
#Amy: Čujemo se.
#Mama: Čujemo se...
......................................................................
Helena: Doći ću kasnije.
Amy: Ma važi. Rekla si mi to barem 1o puta.
Helena: 'Ajde vidimo se.
Zagrlile smo se i ona je otišla. Mora da ide kući da se presvuče i dogovori sa roditeljima pa će se vratiti. Ušla sam nazad u kuću. Chris je sjedio u kuhinji i jeo.
Chris: Hoćeš li ti jesti?
Amy: Ne.
Otišla sam odmah u sobu. Nisam željela da pričam sa njim. Ljepše mi je samoj. Pošto sam bila u pidžami, počela sam tražiti nešto da obučem. Odlučila sam otići u bolnicu. Uzela sam nešto prvo s reda. Taman kada sam počela da se oblačim neko je pozvonio na vrata. Ajooj. Morala sam požuriti. Nije mi bilo u planu da otvaram vrata u gaćicama. Napokon sam obukla ono najnužnije. Čula sam da se vrata otvaraju. Sigurno je Chris otvorio. Ah...Toliko se udomaćio da sada i dočekuje goste. Brzo sam strčala u prizemlje.
Amy: Ko je t...
Tada su mi riječi zastale u grlu...Pogled mi se susreo sa krupnim smeđim očima koje vrlo dobro znam...Stajala sam nepomično i nadala se da je ovo samo san...Chris je držao vrata i gledao u njega...Preda mnom je bio ni manje ni više nego Zayn...