"Kiss you" By: LoRa Styles* (Fanfiction Zayn Malik) [Završena/Completed] ✔

32. DIO

Neko vrijeme sam tako stajala i gledala kroz prozor. Bila sam jako tužna...I zbog bake i zbog toga što moram ostaviti ovdje sve...I još zbog Emily...Bila sam veoma zbunjena. U svoj toj zamišljenosti nisam primijetila da se Zayn probudio, ustao i zagrlio me s leđa oko struka pa sam se na trenutak uplašila.
Zayn: Dobro jutro ljubavi.
Nježno me je poljubio u vrat.
Amy: Eee. Dobro jutro. Kada si se probudio?
Zayn: Evo upravo.
Amy: Mhm.
Zayn: Jesi li dobro?
Amy: Pa i ne baš...
Zayn: Šta je bilo?
Amy: Pa mama me je zvala...Mislim mi smo tada spavali. I onda mi je poslala poruku...Baka je jako loše i izgleda da moram ići u BiH.
U očima su počele da mi se nakupljaju suze. Zayn mi ih je nježno obrisao rukavom i pogledao me onim svojim krupnim i pitomim očima.
Zayn: Heej, nemoj plakati...
Amy: Ali kako ću ja bez tebe? Bez svih vas?
Zayn: Prebrodit ćemo to. Nije problem...Najvažnije je da tvoja baka bude dobro.
Želio je da me utješi i da djeluje uvjerljivo, ali mu nije baš uspijevalo.
Amy: A ne znam...Nekako se bojim...Plašim se te naše udaljenosti...I još je i baka jako loše...Vjerovatno neće preživjeti...
Čvrsto me je zagrlio i pribio uz svoje tijelo. Osjećala sam se nekako ljepše i sigurnije, ali i dalje nekako uplašeno i zabrinuto.
Zayn: Volim te. To moraš znati. I ništa, ali ama baš ništa ne može stati između nas.
Amy: A znam... Ali nedostajat ćeš mi...Još nijednom otkako smo zajedno nismo bili dugo razdvojeni...A i svi ostali će mi jako nedostajati...
Zayn: Gledaj to s vedrije strane. Vidjet ćeš svoje roditelje, a znam koliko ti nedostaju jer mi često govoriš o tome. Vratit ćeš se nakon dugo vremena malo u svoj rodni kraj...Vidjet ćeš svoje stare drugare...Vidjet ćeš svoju baku i pomoći joj da ozdravi...
Samo sam mu se blago nasmijala i ponovo ga zagrlila. Suze su same tekle niz moje lice ma koliko ih pokušavala zaustaviti. Vidjela sam da su i njemu suzne oči, ali je to vješto prikrivao.
Zayn: I kada misliš krenuti?
Amy: Pa ne znam...Mislim da s obzirom na bakino stanje nemam baš još mnogo vremena. Krenut ću prvim letom.
Zayn: Upravu si. Tako je najbolje.
Amy: Hvala ti Zayn.
Zayn: Ma na čemu budalice moja?
Amy: Haha, pa na tome što si uz mene i što me podržavaš...
Zayn: Jednom do sada nisam bio uz tebe i ne mislim ponoviti istu grešku...
Amy: Nećemo se prisjećati onoga što je iza nas...
Zayn: Da...Znaš...Volio bih ići sa tobom, ali ovih dana imamo neke intervjue i zaista ne bih mogao stići.
Amy: Ma u redu je...Mogu ja to sama.
Par trenutaka smo samo onako gledali jedno u drugo. Kao da smo željeli da se nagledamo prije mog odlaska...Prije našeg rastanka...Tada me je zagrlio i strasno poljubio.
Zayn: Hajde nazovi mamu da se ne bi brinula.
Amy: Mhm.
Uzela sam telefon i nazvala. Nakon par trenutaka, javila se.
#Mama: Molim?
#Amy: E mama.
#Mama: Eee, Amy dušo, ustala si se.
#Amy: Da...Pročitala sam tvoju poruku...
#Mama: Da...Ti zaista nisi obavezna doći. Mi smo ti to samo javili, a i baka je rekla da ne m...
#Amy: Mama, dolazim.
#Mama: Dolaziš?
#Amy: Da...Danas ću se spakovati i stižem prvim letom. Želim da vidim baku...
#Mama: Baki će biti jako drago što te vidi. A i tati i meni naravno. Samo...Kako ćeš bez Zayna?
Pogledala sam prma Zaynu.
#Amy: Pa razgovarali smo o tome... U redu je...Brzo ću se vratiti. Možemo mi to izdržati.
#Mama: Drago mi je što to čujem.
#Amy: Hah, da.
#Mama: Ništa onda. Uživajte zajedno. I javi nam kada kreneš.
#Amy: Važi, hoću. Pozdravi sve tamo i poljubi baku za mene.
#Mama: Hoću dušo, nemoj se brinuti.
#Amy: Baaj mama.
#Mama: Baaj dušo.
Prekinula sam. Bilo mi je drago što ću ih sve vidjeti jer mi zaista nedostaju. Sjela sam na krevet i Zayn pored mene. Stavio je ruku preko moje i nježno je mazio. Nismo ništa govorili jer bi riječi bile suvišne...Mislim znam da to nije neko dugo vrijeme...Mislim ne znam ni koliko ću se zadržati, ali će mi svakako nedostajati. Naslonila sam glavu na Zaynovo rame i on me je zagrlio. Bilo mi je nekako lijepo i željela sam tako ostati cijeli dan...Ali ipak ne može sve ići onako kako ti želiš. Čuli smo u hodniku glasove. Sigurno su i ostali počeli da ustaju. Tada je neko otvorio vrata. To je bio Harry.
Harry: Eee, jeste li vi živi?
Amy: Ee, evo jesmo. Vi?
Harry: A evo izgleda da smo mi ostali zadnji, hahaha. Janne i ja smo se tek probudili, a ostali su izgleda već odavno budni.
Zayn: Idemo onda i mi dole.
Harry: Što ste mi to nekako pokisli? Nešto se dogodilo?
Zayn: Pa...Amyina baka nije baš najbolje.
Harry: Stvarno? Jaoo, baš mi je žao.
Amy: Da...I ja idem večeras u BiH.
Harry: Molim?
Amy: Mhm.
Harry: Pa zar već?
Amy: Pa da jer...Izgleda da baka neće još dugo i moram otići na vrijeme.
Harry: Razumijem te...Ali jako ćeš nam nedostajati.
Amy: I vi meni...Jako.
Harry: Ali nema veze. Nemoj sada razmišljati o tome. Najvažnije je to što ćeš sada vidjeti svoju porodicu...
Amy: Pa da, ali opet...
Zayn: Hajde idemo dole ljudi pa da svi na miru razgovaramo.
Otišli smo u prizemlje gdje su već svi sjedili za trpezarjskim stolom, jeli i razgovarali. Pridružili smo im se i onda ispričali cjelokupnu situaciju. Bili su jako zabrinuti zbog moje bake, ali i mog' odlaska.
El: Samo želim da znaš da smo uz tebe i da ćemo biti uz tebe ma šta god da se desi.
Amy: Hvala vam. Ne znam šta bih bez vas.
Niall: Ni mi bez tebe.
Amy. I love you guys.
Oni: We love you too.
Ustali smo i napravili jedan grupni zagrljaj. Jednostavno ne znam šta bih bez njih i njihove podrške. Par treutaka smo ostali tako zagrljeni dok se nismo razdvojili. Vidjela sam da su svima bile malo suzne oči. Nismo znali šta da kažemo, ali je Nialler brzo pronašao nači da započne temu.
Niall: Nego, hajdemo mi završiti sa ovim doručkom.
Mi: Hahaha.
Jela sam na silu. Uopšte mi nije bilo do jela, ali sam to učinila zbog njih. Ne želim da se brinu. Razmišljala sam i o baki...Skoro cijelo djetinjstvo sam provela s njom. Ona je bila ta koja me je uvijek tješila, pomagala mi, nasmijavala me, pričala mi neke priče koje nikdada prije u životu nisam čula. Zaista će mi biti teško ako umre. Brzo smo završili sa doručkom. Vani je počelo da se oblači...Spremala se velika oluja.
Amy: Mislim da bih trebala otići da kupim kartu prije nevremena.
Harry: Ma nema veze. Otići ću ja sa autom.
Janne: Idem i ja sa tobom.
Harry: Eto. A ti Amy ostani...Budi malo sa Zaynom.
Louis: Jao, jao. Kako će golupčići jedno bez drugoga.
El ga je po običaju malo udarila laktom.
Liam: Jao, jao. A tebi kao ne nedostaje tvoja El kad smo na turneji?
El: Ma pusti ti ovu budaletinu.
Louis: Sram te bilo. Tako me nazivaš.
El: Nja, nja.
Zayn: Idemo nas dvoje onda malo u sobu dok se vi tu raspravljate.
Louis: Opa. A šta ćete gore?
El: Louis!
Louis: Pa šta? Samo pitam...
Nastavili su da se raspravljaju, hahha. Zayn je mene uzeo za ruku i odveo na sprat. Ušli smo u sobu i sjeli na krevet. Zagrlili smo se i šutili. Vidjeli smo kako po prozoru polako počinju da klize kapi kiše. Po limu se čulo lupkanje. Počela je dosadna kiša...To je svakodnevna pojava u Londonu, ali je ova nekako loše uticala na mene. Samo me je još više rastuživala. Čula sam da Zayn nešto pjevuši. Nemam pojma koja je pjesma u pitanju, ali me je na neki način opustila. Naslonila sam se na njegovo rame i slušala. Prestao je.
Amy: Zašto si prestao?
Zayn: Šta?
Amy: Pa pjevušiti.
Zayn: Zar sam pjevušio?
Amy: A daj Zayn.
Zayn: Haha, ozbiljno ti kažem. To ja tako iz navike. Nesvjesno.
Amy: Hahah, pa dobro nema veze. Samo ti nastavi.
Zayn: A ne znam koju sam pjesmu pjevao.
Amy: Ajooj. A baš mi je prijala.
Zayn: Pa hajde mi otpjevuši malo pa ću se sjetiti.
Amy: Ma dašta ću.
Zayn: A što?
Amy: Nema šanse. Da kriještim ovuda i blamiram se.
Zayn: Ma daj. Imaš predivan glas.
Amy: Otkud ti znaš?
Zayn: Pa čujem te kad pod tušem pjevušiš.
Amy: Aaa! Zayn bezobrazan si.
Pogodila sam ga jastukom. Bilo me je malo sram.
Zayn: Hahaha, pa nema tu ništa strašno.
Amy: Jao pa kako nema. I što je najgore od svega prisluškuješ me!
Zayn: Hahha, ne prisluškujem te. Slučajno sam te čuo neki dan.
Amy: Nja.
Napravila sam neku ljutu facu i onda me je on pogodio jastukom.
Amy: Auuč!
Tada smo se počeli po krevetu gađati kao neka mala dječica. Uspjela sam da se opustim i zaboravim na sve. Odlučila sam barem još danas zaboraviti na probleme i ono što nas čeka sljedećih nekoliko dana i dati sebi slobodu. Trčali smo po sobi kao neki luđaci. Tada me je Zayn uhvatio i počeo škakljati, a inače to mrzim. Dok sam pokušala da se otmem primijetila sam da nas jedna susjeda gleda kroz prozor, haha. Ono u smislu da li smo normalni.
Amy: Hahah, Zayn stani, hahaa. Imamo promatrača.
Zayn: Kakvvog promatrača?
Amy: Hahha, eno pogledaj.
Tada je primijetila da je gledamo pa se sklonila sa prozora.
Zayn: Haha, najbolje je da mi navučemo ove zavjese prije nego što nas proglase ludima.
Dok je on to uradio, ja sam mu se izmakla i pobjegla.
Zayn: Ma sad ću ja tebe ponovo uhvatiti.
Amy: Hahah, sanjaj.
Tada je ponovo počela jurnjava po kući. Na kraju je uspio da me uhvati, ali smo pali sasvim preko kreveta. Mogu vam reći da je to boljelo. On je ležao preko mene. Par trenutaka smo se samo onako gledali rasčupani i zadihani. Zatim smo počeli da se smijemo jedno drugome, ali i sami sebi.
Zayn: Znaš li ti da ja tebe volim?
Amy: Hmmm...Čekaj da razmislim...
Napravio je ljutu fačicu i stavio je jastuk kao da će mi ga priljepiti na glavu.
Amy: Hahha, ma makni to.
Zayn: Neću dok mi ne odgovoriš.
Amy: Neću ti ni ja odgovoriti dok ne makneš jastuk.
Zayn: Dobro, dobro.
Sklonio je jastuk nastranu.
Zayn: Hajde mi sada reci.
Amy: Aaaa...Pa znam.
Zayn: Aha. A voliš li ti mene?
Gledao me je tako slatko onim svojim savršenim okicama. Bio je presladak i neodoljiv. Bili smo tako blizu jedno drugome da nam je usne odvajalo samo par milimetara.
Zayn: Govori.
Amy: Haha, a šta ako neću.
Zayn: Ima da hoćeš.
AmY: A možda neću.
Zayn: Hoćeš.
Usne su nam se na kraju spojile u savršeni poljubac. Prvo me je ljubio tako nježno, ali je onda to postajalo sve strasnije i strasnije. Napolju je počeo pravi pljusak. Čula se i grmljavina. Sve to je stvorilo neku posebnu atmosferu.
Zayn: Voliš li?
Amy: Hahah, da.
Nastavili smo se ljubiti. Bilo je zaista savršeno. Kao nikada do sada.
Zayn: Da li želiš da ovaj naš sastanak učinimo posebnim?
Amy: Hmm...Nemam ništa protiv...
Slatko se nasmijao, onako kako samo on zna, i nastavio me ljubiti...