"Kiss you" By: LoRa Styles* (Fanfiction Zayn Malik) [Završena/Completed] ✔

27. DIO

Voli me? Iskreno ne znam više ni šta da mislim...Sve je u meni izmiješano i uzburkano...Tako bih željela da mu vjerujem i odmah sada oprostim, ali ne. Ovaj put ne...
Niall: Ako je tako, drago mi je. I nadam se da ćete se pomiriti.
Zayn: I ja.
Niall: A ako se pomirite, a nadam se da hoćete, malo više se potrudi oko nje. Amy je savršena djevojka i mislim da ne bi trebao da se igraš sa njenim osjećajima.
Zayn: To je nešto što najmanje želim Niall, ali stvari se odvijaju naopako...
Niall: Idem ja sad. Bit ću ispred.
Zayn: Važi.
Niall je izašao. Zayn je ostao sjediti pored mene. Da li da mu se javim? Ne znam...Ako to učinim odmah ću početi plakati i on će početi da me uvjerava da voli samo mene i počet će da daje objašnjenja...Ne znam...Bojim se svega toga...Ne znam ni šta da mu kažem...Počeo je da pjevuši "Over again". Suze su počele da teku niz moje lice jer je pjesma na neki način opisivala nas dvoje. Primijetio je da plačem.
Zayn: Amy? Budna si?
Brzo sam obrisala suze.
Amy: Mhm.
Zayn: Kako si?
Amy: Super. Nikada nisam bila bolje.
Zayn: Ozbiljno te pitam.
Amy: Aha, a to te kao zanima.
Zayn: Naravno da me zanima...I mogu ti sve objasniti.
Amy: A stvarno? Ne zanimaju me objašnjenja. Misliš da ću ponovo povjerovati u svaku tvoju riječ i samo ti pasti u zagrljaj? E pa neću Zayn... Previše si me povrijedio.
Zayn: Znam...Žao mi je...
Amy: I meni Zayn, ali šta je tu je.
Zayn: Prvo dopusti da ti objasnim.
Amy: Uvijek ista priča...Uvijek repriza svake naše prepirke. Sada dolazi onaj dio kada ti meni sve objasniš i onda se ja rasplačem i kažem da ti opraštam i onda se poljubimo, bla, bla, bla. Ali ništa pod toga. Ovaj put ne dajemo reprizu Zayn.
Samo je sageo glavu i šutio. Ne znam šta da radim...Samoj sebi ne dopuštam da ga saslušam, ali ne želim da me tako olako shvaća i misli da ću svaki put da mu odmah povjerujem i oprostim.
Amy: Možeš ići kući Zayn. Tu su Niall i Liam.
Zayn: Nema šanse. Ostajem sa tobom.
Amy: Ne trebaš mi Zayn. Ako sam danas sve izdržala bez tebe, mogu sigurno i jednu noć. Kada si mi bio najpotrebniji nisi bio tu. Onda nema razloga da sada budeš samnom. Uostalom idi svojoj Emily sigurno te čeka.
Zayn: Ja nemam ništa sa Emily.
Amy: Ma da. Samo provodiš dane sa njom i tako to. S vremena na vrijeme se sjetiš i svoje djevojke...Ustvari bivše djevojke.
Zayn: Amy!
Amy: Šta?
Zayn: Ti si moja djevojka. Ne bivša nego sadašnja.
Amy: E pa to ti tako misliš.
Zayn: Mislim i tako će i biti.
Amy: A ja? Ja nemam pravo da donesem odluku?
Zayn: Za takve gluposti ne.
Amy: E pa odluka je već donešena. Možda si je i mogao spriječiti da si došao prije. Ali nisi i sada je gotovo.
Ne mogu vjerovati da ovo govorim. Jesam li ja upravo njemu rekla da prekidamo? Jesam li ja uopšte spremna na to? Naravno da nisam jer ga volim...
Zayn: E pa kad mi ti ne dopuštaš, onda ću ja sam ispričati šta je bilo.
Amy: Slobodno.
Samo sam okrenula glavu na stranu i pravila se da ga ne slušam iako sam jedva čekala da ispriča šta je bilo...Ali sam samoj sebi obećala da šta god da je bilo i koji god da je razlog zbog kog' je otišao kod Emily ne smije da me smekša i natjera da mu odmah oprostim.
Zayn: Dobio sam poruku od Emily da se nađemo u pola 8. I ja sam joj odgovorio da neću, da moram biti sa tobom. Ali mi je onda stigla poruka od nje u kojoj je pisalo da joj je dosta svega i da ne želi više da živi. To sam mogao shvatiti na samo jedan način, a to je da će sebi oduzeti život. I onda sam otišao kod nje, jer mi je jučer rekla adresu, i zatekao je da pije neke tablete. Uspio sam je spriječiti i onda sam morao ostati sa njom da bih se uvjerio da neće ništa učiniti sebi. Zaspala je i onda sam krenuo kući. Usput sam se čuo sa Liamom i on mi je rekao da si u bolnici. Da sam znao da si tako loše, odmah bih došao.
Amy: Ima li još?
Zayn: Amy zašto si takva?
Amy: A kakva molim te? Pa zar ne vidiš kakva je ona vještica? Zna da imaš djevojku, ali ona te uporno zove sebi. Kad je odbiješ, osim ako mi ne lažeš, ona kao hoće da se ubije. Pa zar ti stvarno vjeruješ u to da bi se ubila? I baš je jadna bila u pokušaju kad si ti došao? OMG znači. Za nepovjerovati zaista. I ti onda njoj povjeruješ i odmah joj dotrčiš. A ono kao nisi znao da sam toliko bolesna. Hej. A kada ste danas otišli, znao si koliko sam bila loše. I još se nijednom nisi sjetio da nazoveš i pitaš kako sam. Pa svaka ti čast.
Zayn: Kako nisam? Zvao sam nekoliko puta. Rekli su mi da spavaš.
Amy: Pa eto i neka jesi.
Zayn: Znam da se možda pretvarala, ali nisam smio rizikovati. Zar bi ti samo tako sjedila prekrštenih ruku da ti neko napiše u poruci da će se ubiti.
Amy: Ne bih, ali svejedno...Mogao si se barem javiti. Neodgovorno se ponašaš. Uvijek se pojavljuješ odnekud i svi trebaju da se pitaju gdje si ti. Telefon svaki put izgasiš...Ne znam stvarno.
Zayn: Zar mi je izgašen telefon?
Amy: Evo ga opet. Uvijek on jadan ne zna šta mu se dešava sa telefonom. Jučer mi nije on prekidao, danas nije on izgasio telefon pa daj skontaj čovječe. Ili ti se neki duh igra sa njim ili te jednostavno Emily sabotira. To je tako teško shvatiti.
Zayn: Pa možda si i u pravu.
Amy: Možda? Pa Zayn ona te mota oko malog prsta. A ti? Ti se ponašaš kao neko naivno dijete. Ja mislim da je stvarno vrijeme Zayn da odrasteš.
Zayn: Znam...Molim te oprosti mi. Od sada će sve biti drugačije. Reći ću Emily da ja volim tebe i da ne želim da te izgubim i da ne možemo biti ni prijatelji.
Amy: I šta misliš da će ti ona na to reći "Oh, važi. Baay."? Ma kako da ne. Onda će se napraviti još veća paćenica.
Zayn: Ako je zaista takva kao što misliš onda ću joj sve reći u lice. Zauvijek ćemo je izbrisati iz naših života jer to zajedno možemo.
Uhvatio me je za ruku.
Zayn: Vjeruj mi.
Tada je u sobu ušao doktor.
D: Ovaj, izvinite što vas prekidam, ali mislim da biste gospodine trebali izaći. Amy se sada mora malo odmoriti.
Zayn: U redu. Mogu li je ponovo kasnije vidjeti?
D: Naravno. Samo bi prvo trebala malo odspavati.
Poljubio me je u kosu.
Zayn: Vidimo se. Bit ću ispred.
Izašao je iz sobe. Bila sam tako zbunjena...Tako želim da ga zagrlim i poljubim i sve mu oprostim, ali nešto me spriječava...Ne mogu...Ne shvaćam kako ga takva jedna osoba poput Emily može zavarati.
D: I kako si Amy?
Amy: Pa bolje, hvala.
D: Danas sam zaboravio i da se pretstavim. Ja sam Alfred.
Amy: Drago mi je.
D: Nadam se da ti ne smeta što ti govorim "ti".
Amy: Ma ne. Ne volim kada me neko persira. Nekako se osjećam staro, hahaha.
D: Koliko imaš godina?
Amy: Brzo ću 18.
D: Velika si djevojka.
Amy: Koliko vaša kćer ima? Mislim, spominjali ste je danas.
D: Da, znam. Ona je dvije godine starija od tebe.
Amy: Moja imenjakinja, haha.
D: Hahaha, da. Mislim nije joj pravo ime Amy. Ime joj je Amanda ali se njoj ne sviđa to ime pa nas je sve natjerala da je zovemo Amy.
Amy: Hahah, ali meni je zaista predivno ime Amanda. Kada se čujete ili vidite sa njom, recite da joj je jedna Amy poručila da ima prelijepo ime i da joj nije potreban nadimak.
D: Haha, hoću obavezno. Ona je sada u Americi, studira...Trebala bi doći za par dana.
Amy: Sigurno ste je se poželjeli.
D: Itekako...Ona mi je sve u životu... Naravno i moja žena, ali ona mi je jedino dijete.
Amy: A znam kako joj je. I ja sam jedinica.
D: Da...Volio bih da se vas dvije družite. Znaš, otkako sam te vidio danas, ne mogu da vjerujem kako joj ličiš. Mislim da biste imale dosta toga zajedničkog.
Amy: Pa eto super. I ja bih rado upoznala nju.
D: Super onda. Možemo se dogovoriti.
Amy: Da.
D: Idem ja sada. Ostavit ću tebe da se odmaraš.
Amy: Važi.
D: Ako ti bude nešto trebalo, zovi.
Amy: Hoću, ne brinite.
D: Laku noć.
Amy: Laku noć.
Izašao je. Bilo je već dosta kasno, ali nisam mogla da spavam. Bila sam jako zbunjena...Zayn...Zašto ga tako volim da ne mogu pomoći sebi? Zašto? Život bi bio mnogo jednostavniji...Ali opet, toliko je ljepši kada ste sa nekim koga volite...Kao što ja volim Zayna...Zašto uvijek neko mora stati između nas? Prvo je to bila Dianna. Sada Emily...Uvijek neko. Otkako me je Gorge prevario da Diannom izgubila sam vjeru u muškarce. Uvijek se bojim...Sada se bojim da bi me Zayn mogao prevariti sa Emily. Mislim, znam da on nije kao George, on to nikada ne bi učinio, ali...Emily je izgleda i gora od Dianne, ako je to uopšte i moguće. Polako je san počeo da me savlađuje. Na kraju sam zaspala.
......................................................................
Probudio me je neki znoj...Nisam znala šta mi je, ali sam se sasvim loše osjećala. Užasno mi se mantalo. Tada sam vidjela da Zayn spava na stolici pored kreveta. U prvom trenutku sam se uplašila jer ga nisam očekivala tu. Tada je otvorio oči.
Zayn: Eeej.
Kada me je vidio, odmah je brzo prišao krevetu.
Zayn: Jesi li dobro? Zašto si tako blijeda?
Amy: Ne znam...Loše se osjećam..
Popipao mi je čelo.
Zayn: Pa ti goriš.
Brzo je istrčao iz sobe. Bilo mi je užasno muka, ali sam se uspjela nekako suzdržati. Za par minuta u sobu su uletjeli doktor, Zayn, Niall i Liam.
Liam: Šta je sada bilo?
Doktor mi je popipao čelo.
D: Temperatura joj je ponovo skočila.
Dao mi je neke tablete.
D: Izgleda da je ovo baš jak virus. Mislim da ćeš morati ostati još jedan dan ovdje.
Amy: Molim? A nemojte doktore.
D: Žao mi je, ali to je za tvoje dobro.
Niall: Moraš poslušati doktora.
Amy: A znam...
D: Mislim da neko mora ostati u sobi sa tobom da ne bi bila sama u slučaju da ti se stanje pogorša.
Zayn: Ja ću.
D: Eto super. Amy moram ti reći da bi trebala biti ponosna što imaš dečka poput Zayna. Nikada nisam vidio da se neki dečko ovako trudi oko djevojke kao on oko tebe.
Amy: Hm...
Samo sam pogledala prema Zaynu na trenutak i brzo skrenula pogled. Da li je zaista savršen? Mislim da jeste samo što ponekad nepromišljeno radi neke stvari.
D: Je li ti bolje?
Amy: Pa onako...Glava mi puca, a i muka mi je.
D: To je normalno. Najbolje je da pokušaš ponovo zaspati. Zayn će te za to vrijeme čuvati, hahaha.
Zayn: Haha, naravno.
Amy: Vi dečki možete ići kući. Nemojte se više iscrpljivati.
D: Upravu je. Dovoljno je da jedno ostane.
Niall: Ali nama nije problem.
Amy: Znam, ali kada nema potrebe, bolje je da idete i odmorite se.
Liam: Ako ti tako želiš...
Obojica su imali ogromne podočnjake. Vidjelo se da su iscrpljeni.
Niall: Ništa, idemo onda mi.
D: Treba li vam prevoz?
Liam: Ne treba. Niall će nas odesti.
Niall: Hahah, da. I ja sada znam voziti.
Amy: Hahaha pa naravno.
Pravio se malo važan jer je nedavno položio vozački.
Amy: Laku noć dečki.
Oni: Laku noć. Zayn, javljaj nam kako je.
Zayn: Važi, laku noć.
D: Idem i ja. Znači, zovite ako bude nešto trebalo. Ja sam tu dežurni.
Amy: Važi.
Svi su izašli. Ostali smo Zayn i ja. Nisam znala šta sada da radim. Ne mogu više da budem bezobrazna prema njemu, a opet ne znam ni da li da mu oprostim. Popipao mi je čelo.
Zayn: Goriš manje nego maloprije.
Amy: Pomogla mi je tableta.
Zayn: Mhm. 'Ajde sada lezi i spavaj. Bit ću tu pored tebe pa mi odmah reci ako ti bude loše.
Amy: Važi.
Ja sam legla, a on me je pokrio.
Zayn: Tako.
Amy: Hvala ti...
Zayn: Na čemu?
Amy: Pa što si ostao i što se brineš...
Zayn: To je najmanje što mogu učiniti Amy. I učinit ću i mnogo više samo da mi oprostiš.
Samo sam se nasmiješila. Poljubio me je u obraz.
Zayn: Hajde spavaj.
Amy: Laku noć.
Zayn: Laku noć.
......................................................................
Ujutru sam se probudila sa još većom glavoboljom. Odmah mi je bilo lakše čim sam vidjela sunčeve zrake. Napokon je prošla ona naporna noć. Izgleda da nisam imala temperaturu, ali to je tako obično ujutru. Zayn je i dalje bio pored mene. Zaspao je na stolici. Izgledao je tako slatko. Bilo mi ga je žao jer mu je sigurno jako nezgodno, a opet mi je bilo žao i da ga budim. U sobu je ušao doktor. Tada se i Zayn probudio.
Alfred: Dobro jutro.
Amy: Dobro jutro.
Zayn još uvijek nije mogao doći sebi.
Alfred: Kako si jutros?
Amy: Pa bolje osim što me glava boli još više.
Alfred: A dobro. Glavno je da nema temperature.
Amy: Znači, mogu danas kući?
Alfred: Hahaha, ipak ne.
Amy: Ajooj.
Alfred: Jeste li se naspavali?
Amy: Pa tu i tamo.
Zayn: Pa onako.
Alfred: Nezgodno je na toj stolici.
Zayn: Hahaha, da.
Počeo je da se proteže.
Zayn: Leđa me bole, ali proći će.
Amy: Idi sada kući. Nema potrebe da ostaješ preko dana.
Zayn: Nema šanse. Ostajem koliko god treba.
Alfred: I ja se slažem sa Amy. Ima mnogo doktora tu. Doduše, ja brzo idem kući, ali doći će neki drugi doktor. U svakom slučaju neće biti sama.
Zayn: Znam, ali ja ipak ostajem..
Alfred: Haha, važi. Ako si tako odlučio onda je u redu. Moram obići još pacijenata pa idem. Svratit ću još jednom pije nego što odem kući.
Amy: Važi.
Alfred: Vidimo se.
Zayn: Vidimo se.
......................................................................
Zayn: Jesi li gladna?
Amy: Ma nisam...Užasno mi je muka, ne bih sada mogla jesti.
Zayn: Hoćeš li onda popiti nešto?
Amy: Haha, neću. Nego hoćeš li da ja tebe izmasiram?
Zayn: Ma ne treba.
Amy: Naravno da treba. S obzirom da te leđa bole zbog mene, onda sam ja dužna i da pomognem. 'Ajde okreni se.
Polako sam se uspravila i sjela iza njega. Polako sam ga počela masirati.
Amy: Prija li ti?
Zayn: Aha. Imaš čarobne ruke.
Amy: Haha, ma dašta sam.
Zayn: Ozbiljno ti kažem.
Amy: Hahaha.
Zayn: Taj tvoj osmijeh...
Amy: Šta s njim?
Zayn: Znači li to da si mi oprostila?
Okrenuo se pema meni.
Amy: Okreni se. Ne mogu te tako masirati.
Pokušala sam da izbjegnem odgovor na to pitanje, ali jednostavno nisam mogla.
Zayn: Neću dok mi ne odgovoriš.
Amy: Pa to je sad malo teže pitanje.
Zayn: Pa zar ne vidiš da te volim? Da mi je stalo do tebe?
Amy: Pa vidim, ali isto tako ne mogu da zaboravim ono od jučer...
Zayn: Ali pokušaj...Kunem ti se da te nikada ne bih namjerno povrijedio.
Počeo je da mi se približava. Mislim da ću samoj sebi prekršiti obećanje, ali šta je tu je. Krenuli smo da se poljubimo, ali je tada neko pokucao na vrata. Razdvojili smo se. U sobu je ušla medicindska sestra.
M: Dobro jutro.
Mi: Dobro jutro.
M: Gospođice Wood, imate posjetu.
Amy: Od koga?
Tada se na vratima pojavio Chris. Nosio je buket cvijeća...