"Kiss you" By: LoRa Styles* (Fanfiction Zayn Malik) [Završena/Completed] ✔

58. DIO

Uzela sam telefon i nesigurno ukucala brojeve. Znam da možda rizikujem ali ako je to jedini način da ostanem sa Zaynom onda sam spremna. Samo se nadam da se njemu neće ništa desiti. Dugo je zvonilo...Sigurno spava... Dobro možda ovo ipak može pričekati jutro. Neće se ništa preko noći desiti. U trenutku kada sam pošla da prekinem, javio se. 
#James: Molim?
Glas mu je bio veoma promukao i pospan. U tom trenutku mi je bilo žao što sam ga nazvala. Mogla sam sačekati do ujutru.
#Amy: O-Ovaj...Amy je...Ona Amy..
#James: Haha, znam, znam. Je li sve u redu?
#Amy: Ovaj...Izvini molim te. Znam da je jako kasno i znam da sam te probudila...
#James: Ma u redu je.
#Amy: Znam da nije ali kako god. Danas si mi rekao da te nazovem ako se sjetim bilo čega ili ako pretpostavim ko je ubica.
#James: Da?
#Amy: I...Mislim da znam ko je ubica...Ustvari ne mislim nego znam.
Par trenutaka je ćutao.
#Amy: James?
#James: Tu sam, tu sam. Pa zašto mi to nisi danas rekla?
#Amy: Ne znam...Plašila sam se.
#James: Znam u kom si hotelu, eto me odmah.
#Amy: Odmah?
#James: Da. To je jako važno, ne smijemo čekati.
#Amy: Da li će te pustiti?
#James: Naravno. Ja radim na slučaju.
#Amy: U redu. Hvala ti.
#James: Ma nema na čemu. Eto me za nekih 2o-ak minuta
#Amy: Važi. Baj.
#James: Baj.
Prekinula sam. Osjećala sam se nekako lakše. Trebala sam ovo davno učiniti. Ma da...Mislim da ne bismo trebali to nikome govoriti dok ne nađemo neke dokaze protiv Emily. Kako god, spremna sam čekati koliko god treba samo da spasim moju i Zaynovu vezu.
......................................................................
James: Ona je sve to učinila?
Amy: Daa.
James: Situacija je i gora nego što sam mislio. Mislim da je ona veoma opasna.
Amy: Znam...Strah me je.
James: Ovako...Za sad ću sam raditi na tome i ne govori o ovome više nikome. Jer ako se pročuje, ona će nešto učiniti. Bolje je da znamo samo nas dvoje.
Klimnula sam glavom.
James: Pokušat ću otkriti nešto više o njoj. Kada nađemo dokaze protiv nje, onda nam više ne može ništa. 
Amy: A šta ako ne nađemo ništa?
James: Misliš da je ovo prva loša stvar koju je ikada u životu učinila?
Amy: A naravno da ne.
James: Pa eto. Uvijek joj možemo pronaći neku manu.
Amy: Hvala ti James.
James: Ma nema na čemu.
Amy: Zaista ne znam šta bih da nisam još nekome rekla.
James: Da...Lakše je kad se nekome povjeriš ali je bolje što nisi do sad nikome rekla.
Amy: Misliš?
James: Pa naravno. Onda bi svi saznali za to. Svi bi počeli da je traže, a ona bi znala da si je ti izdala. Onda bi učinila sve da ti se osveti.
Amy: Da...Pa toga sam se i bojala.
James: Ne bojim se ja za tebe. Vidi se da si pametna i znaš šta radiš.
Amy: Hvala ti.
James: Idem ja sad. Odmah ujutru počinjem sa istraživanjem.
Amy: Huh, sretno.
James: Hvala. Čuvaj se.
Amy: Hoću i ti. Laku noć.
James: Laku noć.
Zagrlili smo se i on je izašao iz sobe. Imala sam osjećaj kao da mi je pao kamen sa srca. Bilo je to veliko olakšanje. 
......................................................................
Ujutru me je probudila ogromna vriska. U prvom trenutku sam se uplašila ali sam onda shvatila da ona dolazi od fanovkinja ispred hotela. Stavila sam jastuk preko glave i pokušala da ponovo zaspem ali nije bilo šanse. Pogledala sam na sat. Bilo je 8:ooh. Pa šta zabooga u ta doba rade tu? Ustvari, bolje pitanje je da li su uopšte i išle kući? Nervozno sam ustala i sjela na krevet. Glava mi je pucala. Nisam spavala ni 4h. I na hodniku su se čuli neki glasovi. Polako sam ustala i otišla do prozora. Ispred je bilo više fanova nego jučer ispred bolnice. Da ne moram kod Zayna, najradije ne bih danas nikako ni izlazila iz hotela jer znam šta me čeka. Tada me je neka grupica primijetila na prozoru pa su počele da se deru na francuskom. Sklonila sam se i navukla zavjese. Otišla sam u tolaet i obavila sve što treba. Kada sam se vratila, obula sam se, otključala sobu i izašla na hodnjik. Ispred je bilo mnogo tjelohranitelja.
Xxx: Dobro jutro.
Amy: Dobro jutro.
Krenula sam da izađem ali je jedan od njih stao ispred mene i rukama me zadržao.
Xxx: Gdje ćete?
Amy: Pa valjda smijem maknuti.
Xxx: Naređeno nam je da vas nikuda ne puštamo.
Amy: Pa pobogu nisam kanarinac, smijem valjda izaći iz sobe.
Odmahnuo je glavom.
Amy: Pa dobro smijem li barem otići kod nekog od dečkih?
Xxx: Hajde smijete to.
Amy: Aaa čudo.
Xxx1: Ako tražite momke iz 1D-a, svi su trenutno u ovoj sobi.
Amy: Hvala. 
Prošla sam pored njih i ušla u sobu koju mi je pokazao. Zatekla sam ih kako razgovaraju na krevetu.
Louis: Ooo dobro jutro.
Amy: Dobro jutro, dobro jutro.
Niall: Jesi li se naspavala?
Amy: A i ne baš.
Liam: Ni ja. Nisam svega ukupno 6h odspavao.
Amy: Uh, dobar si ti.
Harry: Kad ćemo kod Zayna?
Amy: Zar će nas ovi balvani pustiti?
Svi su prasnuli u smijeh.
Harry: Misliš na tjelohranitelje?
Amy: Ma da.
Harry: Pa hoće. Moraju to. Uostalom i Zayn dolazi večeras ovamo.
Amy: Da, znam.
Liam: Šta vi ljudi mislite o svemu ovome?
Louis: Ja iskreno ne znam...Mislim da je ono bila nečija neslana šala.
Harry: I ja...Mislim da se više neće ponoviti. Barem se nadam.
Ja sam samo ćutala. Nisam znala šta da kažem...
Niall: Najvažnije je da Zayn bude dobro.
Amy: Da...
Harry: ’Ajde nećemo ljudi sada o tome, samo sebi otežavamo.
Louis: U pravu si.
Niall: Jeste li vi gladni ljudi?
Louis: Mogu ti reći da ja jesam.
Liam: Idemo li onda na doručak?
Harry: Ja sam za.
Tada su svi pogledali u mene.
Amy: Pa ako ste svi za, onda sam i ja.
Niall: Jeej! Idemo!
Izašli smo iz sobe. Pred nas su odjednom izletjela tri tjelohranitelja.
Xxx: Gdje ste krenuli’
Niall: Da jedemo.
Tada je glavom da znak još dvojici tjelohranitelja. Svaki od njih stao uz jedno od nas.
Amy: Je li stvarno ovo potrebno?
Ovaj što je išao uz mene me je samo prostrijelio pogledom pa sam zaključila da je bolje da šutim. Sišli smo u prizemlje i zauzeli svoja mjesta u hotelskom restoranu. Iskreno nisam bila gladna ali sam odlučila jesti zbog dečkiju. Naručili smo jela. Pogledala sam malo oko nas. Kroz stakla sam mogla vidjeti gomilu fanova i novinara koji su tražili načine da uđu u hotel kao i gomilu policajaca koji su ih zaustavljali. Unutra se nalazilo i dosta ljudi iz osiguranja, a za stolom pored našeg su sjedili tjelohranitelji. Hvala Bogu pa nisu sjeli sa nama i da nas hrane. U restoranu nije uopšte bilo gostiju. Zapravo u cijelom hotelu nije bilo gostiju osim nas. Sve je to vjerovatno zbog sigurnosti. Krenula sam da nazovem Zayna ali sam onda shvatila da mi je telefon ostao u sobu. Nije mi se sada dalo ići po njega pogotovo zbog onoga tjelohranitelja. Što je dalje to bolje.
Louis: Meni se tako ide kući.
Harry: I meni. Ovaj boravak u Parizu se zaista pretvorio u noćnu moru.
Niall: Da. Bolje bi bilo da nismo nikako ni dolazili.
Liam: A sad je gotovo. Najvažnije je da sve bude u redu.
Tada nam je prišao konobar i poslužio jela i piće. Meni se nije jelo. Bila sam zamišljena. Emily me od jučer nije nikako zvala. To me pomalo čudi od nje. Zar je moguće da se primirila? Ili čeka da raskinem sa Zaynom? Zar ona zaista misli da ću ja to učiniti? A šta ako budem morala? Šta onda da radim? Odmah sam počela da se tresem...Ne mogu to da zamislim...Ne mogu to da učinim...Sada mi je James jedina nada. Pošto su tjelohranitelji sjedili tačno iza mene, mogla sam da čujem njihov razgovor. Iskreno me nije zanimalo o čemu pričaju ali me je na trenutak zainteresovalo.
Xxx: Ali zaista je šteta.
Xxx2: Da. Bio je zaista mlad ali šta je tu je.
Xxx3: Meni to i dalje nije jasno.
Xxx: Zašto?
Xxx3: Pa kako zašto? Kako se to moglo desiti?
Xxx4: Pa na trenutak izgubiš kontrolu i gotovo.
Xxx3: Pa znam ali opet...On je bio zaista spretan...
Xxx: Svakome se to može desiti.
Xxx5: Našli su mu već zamjenu.
Xxx4: Čuo sam. Sad je neki stariji.
Xxx3: Mogu misliti kako je njegovoj porodici.
Xxx: A teško, kako će biti. Bio je jedinac.
Nije mi bilo jasno o kome pričaju. Okrenula sam se prema njima.
Amy: Izvinite, ali slučajno sam vas čula. O kome pričate?
Xxx: O jednom detektivu.
Dah mi je zastao. Kroz glavu mi je prošla jedna misao ali sam se molila Bogu da nije nije to.
Amy: K-Kom detektivu? Kako se zvao?
Xxx2: Aaa...Kako ono?
Xxx4: James.
Ostala sam u šoku. Po onoj priči sam mogla shvatiti samo jedno.
Amy: J-James?!
Xxx2: Da...
Xxx3: Kada se noćas vraćao kući, doživio je saobraćajnu nesreću. Skrenuo je sa puta i odletio niz stranu.
U tom trenutku sam mislila da sam umrla. Kako je to moguće? Šta mu je bilo? To se desilo kada se vraćao iz hotela...Kada je bio kod mene...
Xxx5: A šta se može...Nesreće se dešavaju...
Nesreće? Da li je moguće da se njemu nešto slučajno desilo čim sam mu ja rekla za Emily? Da li je to moguće? Naravno da ne. Počela sam da plačem.
Harry: Amy, je li sve u redu?
Samo sam ustala sa stola i potrčala na sprat. Tada je tjelohranitelj brzo ustao i potrčao za mnom.
Xxx: Vraćajte se! Hej!
Niall: Amy!?
Ušla sam u lift prije nego što me je uspio stići i krenula naš naš sprat. Ne mogu da vjerujem da mi se ovo dešava. Lift se zaustavio u isto vrijeme kao i onaj drugi u kom je bio tjelohranitelj. Krenuo je da me uhvati ali sam mu se ja izmakla, uletila u svoju sobu i zaključala se.
Xxx: Otvori vrata!
Uzela sam telefon. Imala sam 5 propuštenih poziva koje sam dobila u toku noći. Toliko sam čvrsto spavala da nisam ni čula kada je telefon zvonio. Svi su bili sa istog broja, a sigurno pretpostavljate s koga. Tu se nalazila i jedna poruka. Ruke su mi se tresle. Brzo sam ušla u nju.
Pislao je: "Šta misliš da li je moguće klizati po suvom? E.".
Odmah mi je sve bilo jasno. To se odnosilo na nesreću. Auto nije moglo skliznuti kada jučer cijeli dan nije padala kiša, a zašto bi on tek tako sletio sa puta? Sve je to namještaljka...Emilyina namještaljka...Ovaj put je dokazala da je spremna ubiti čovjeka. Ali kako je znala da ću ja njemu reći? Sigurno je neko od njenih vidjeo da on u ono doba ide u naš hotel...Pretpostavila je...Pametnija je nego što sam mislila. Samo sam ispustila telefon iz ruke i sjela na pod. Nisam više imala ideje šta da radim. Više ne postoji niko ko mi može pomoći. Jako mi je bilo žao Jamesa. Znam da sam ga poznavala samo par sati ali se vidjelo da je dobar dečko. Uostalom, jednim dijelom sam i ja kriva za njegovu smrt. Da mu nisam rekla za Emily, ovo se ne bi desilo. Isto tako da ga nisam zvala u ono doba, možda mu ne bi ništa učinila...Sada je gotovo. Počela sam još više da plačem. 
Liam: Amy, otvori molim te!
Niall: Šta se dešava?!
Louis: Amy brineš nas!
Xxx: Jeste li dobro?!
Nisam imala snage da s bilo kim pričam jer me ne bi razumjeli. Šta sad da radim? Šta će biti sa mnom Zaynom? Šta ako Zaynu nešto učini? Izgleda da sam došla do kraja i nema izlaza.
Harry: Razvalit ćemo vrata ako ne otvoriš!
Ustala sam i polako im otključala. Svi su unutra zabrinuto uletjeli.
Harry: Pa dobro šta je sa tobom?!
Liam: Polako Harry, smiri se.
Harry: Pa zabrinuo sam se za nju!
Niall: Šta ti je bilo?
Amy: Ne znam...James je ubijen...
Louis: Koji James?
Amy: Detektiv.
Xxx: Ali rekli smo vam maloprije da je poginuo.
Amy: To nije bila nesreća! Kako god...Nije bitno...Zaboravite.
Tada mi je Harry prišao.
Harry: Vidi. Svi znamo da ti je jako teško. I nama je svima teško vjeruj mi. Ali zato trebamo da budemo jaki i da se zajedno držimo. Okej?
Lako je to bilo reći. Ali moja situacija je mnogo teža. Samo sam klimnula glavom. Zagrlio me je.
Liam: Hajde sad se smiri. Idemo dole i nastavit ćemo kao da ništa nije bilo.
Amy: Nisam gladna, ostat ću u sobi. Treba mi malo prostora da razmislim.
Niall: Ako ti tako želiš. 
Xxx: Ja ću biti tu ispred vrata.
Amy: Nema potrebe...
Xxx: To mi je posao.
Samo sam uzdahnula i sjela na krevet.
Louis: Ako ti išta bude trebalo, dole smo.
Amy: Važi...Izvinite što vas bespotrebno zabrinjavam.
Liam: Ma u redu je. Za šta služe prijatelji?
Nasmiješila sam im se. Polako su izašli iz sobe. Samo što su zatvorili vrata, nastavila sam da plačem iz sve snage. Šta sad da radim? Tada mi je zazvonio telefon. Bila je to ona. Par trenutaka sam oklijevala. Nisam smjela da se javim...Bojala sam se onoga šta će mi reći. Nesigurno sam uzela telefon i ipak se javila.
#Emily: Dobro jutro. 
Samo sam ćutala. Nisam željela da dajem bilo kakav komentar na njene provokacije.
#Emily: Vidim, nisi jutros baš raspoložena.
#Amy: Šta si to ti? Jesi li ti čovjek uopšte?
#Emily: Eeee, progovorila si napokon.
#Amy: Ti si čudovište.
#Emily: Oh, hvala na komplimentu, nego reci ti meni odgovor na ono pitanje. Da li se može klizati po suvom?
#Amy: Prokleta bila!
#Emily: To je tvoj odgovor?
#Amy: Daj već jednom prestani sa tim nekim okolišanjem!!! Jednom u životu budi direktna!
#Emily: A to hoćeš? E pa dobro onda. Vidi, dokazala sam ti da sam dovoljno opasna i da se ne treba igrati sa mnom i to više puta sam ti dokazala. A sad je na tebi samo da učiniš što sam i tražila od tebe! Prekini sa Malikom i tvoje noćne more će završiti! Ako ne prekineš, njegov život će završiti! Dovoljno?! I znaš šta još?! Rok ti je da to učiniš do večeras!