"Kiss you" By: LoRa Styles* (Fanfiction Zayn Malik) [Završena/Completed] ✔

16. DIO

Zayn: Amy dušo, ustani molim te...
Amy: Ali Zayn ona nama ne vjeruje. Misli da je cijela njena veza sa Harryem namještaljka, ali nije. Harry nju voli, a ja joj nisam lagala da bih se osvetila Valentini i Dianni već za njeno dobro.
Zayn: Znam ja to sve...Ne moraš mi objašnjavati.
Tada su nam i ostali pritrčali.
El: Šta se desilo?!
Liam: Jeste li dobro?!
Zayn: Ma ispričat ćemo vam sve...Moramo prvo ući u hotel...
Lana: Amy dušo...Hajde ustani.
Polako sam ustala. Nema smisla da tu sjedimo na ulici kao neki luđaci. Na taj način samo novinarima dajemo materijala za nove tračeve. Oko nas su se skupili fanovi i počeli nas pitati šta se dešava. Mi smo samo prošli kraj njih. Louis i Niall su ostali da ih nagovore da idu kućama jer je kiša postajala sve jača. Bili smo svi mokri od glave do pete. Ušli smo u lift i otišli do naših soba. Prvo smo otišli da se presvučemo da se ne bi prehladili.
Amy: Ali ja nemam ništa stvari sa sobom...
Zayn: Nema veze, obuci moj duks.
Amy: Hvala ti.
Dodao mi je onaj njegov duks koji najčešće nosi na koncertima, sa slovom M. Tako je predivno mirisao na njega. Otišla sam u toalet, skinula majicu i farmerke sa sebe i obukla preko duks. Bio mi je dug tako da nisam dole morala ništa oblačiti. Malo sam prosušila kosu, ali ne sasvim jer nije bilo puno hladno i pustila je da se sama suši. Janne mi nije izlazila iz misli...Šta je sada sa njom? Gdje je? Da li će mi ikada oprostiti. Trgnuo me je Zaynov glas.
Zayn: Amy, jesi gotova?
Amy: Eto me.
Izašla sam iz toaleta. Zayn me je samo pogledao onim svojim savršenim okicama, nasmiješio i se i čvrsto me zagrlio.
Zayn: Bit će sve u redu.
Amy: Nadam se.
Zayn: Vidjet ćeš.
Nježno me je poljubio u čelo.
Zayn: Hajde idemo sada kod ostalih da razriješimo ovo.
Amy: Važi.
Dogovorili smo se da ćemo se svi sastati u Liamovoj sobi. Svi su nas već tamo čekali...Osim Harrya...
Amy: Eee.
Oni: Eeej.
Louis: 'Ajde sjedite.
Zayn: Gdje je Hazza?
Niall: Ne znam, otišao je negdje sa autom.
Amy: Sigurno kod Janne...
El: 'Ajde sada nam ispričajte šta se desilo. Meni ovdje ništa nije jasno.
Tada smo im mi sve ispričali onako kako jeste...Nismo ništa sakrivali, ali smo isto tako ispričali i na koji su način Dianna i Valentina to rekle Janne.
Liam: Pa ja ne mogu vjerovati. One su stvarno spremne na sve.
Louis: Znao sam da su bezobrazne i podle, ali toliko...
Niall: I šta sada?
Zayn: A nemam pojma...Bojim se da nam neće oprostiti.
El: Vidi, vi tu niste ništa krivi. Dobro možda Harry jeste jednim dijelom...
Zayn: Da, ali bio je pijan, a nije znao da Janne osjeća nešto prema njemu.
El: Samo treba da razgovarate sa njom.
Amy: Pa u tome i jeste problem. Ne želi da nas vidi...
Liam: Ma proći će nju to do ujutru...Mislim ne sasvim, ali će se barem sabrati i smiriti i onda će sve biti bolje.
Amy: Nadam se.
Tada je u sobu ušao Harry onako sav mokar i crvenih očiju. Vidjelo se da je plakao. A kosa mu je bila sasvim sljepljena.
Harry: Pa gdje ste svi? Tražim vas po svim sobama.
Zayn: A evo svi smo ovdje. Gdje si ti bio?
Harry: A išao sam kod Janne.
Amy: I šta kaže?
Harry: Ma nisam je ni vidjeo ni čuo... Zaključala je vrata od stana i ne otvara. Na telefon se ne javlja.
Stao je kraj prozora i zabrinuto gledao napolje.
Louis: Kad ćeš se već jednom opametiti? Ako si već zaljubljen u jednu djevojku onda se bori za nju, a nemoj utjehu tražiti u drugim.
Samo je ćutao jer je znao da je ono sa Valentinom bila velika greška...Ali opet nije on kriv...Desilo se i sada je gotovo. Vrijeme ne možemo vratiti, to je prošlost, ali zato se moramo potruditi da u sadašnjosti popravimo budućnost...
Niall: Hoćeš li ti Amy ujutru u školu?
Amy: A moram...
Niall: Pa šta ćeš onda za stvari?
Amy: Ma nema veze...Ovo će se do ujutru osušiti, a sutra skoro imam sve iste časove kao i danas, možda dva predmeta razlike.
El: Pokušaj s njom razgovarati u školi...Ako ništa otići ćemo onda zajedno sutra kod nje...Mislim kod vas...
Zayn: Da, a noćas te neka ovdje.
Amy: Hvala vam ljudi. Ne znam šta bih bez vas...
Louis: Pa sve za prijatelje.
Harry: Isto tako da mene nije bilo do ovoga ne bi ni došlo.
Amy: Harry nisi ti kriv...To je sad gotovo i ne treba nikoga osuđivati.
Liam: Osim one dvije.
Amy: Pa da.
Louis: A da. Zaboravili smo potpuno da te pitao šta je sa Chrisom?
Amy: Pa ne znam ni ja...Depresivan je...A valjda će ga proći.
El: Ma naravno da hoće.
Zayn: Najbolje je da sada svi legnemo i naspavamo se. Sutra je novi dan i svi ćemo biti odmorniji i pametniji nego i sada pa tako i Janne.
Louis: Upravu si.
Niall: Idemo onda.
Harry: Ja nema šanse da zaspem.
El: Ma ima...Samo se pokušaj opustiti i razmišljaj na pozitivan način. Kao što kaže Zayn sutra će sve biti bolje...Mora...
Niall: Poslije kiše uvijek dolazi sunce.
Amy: Haha u ovome slučaju u bukvalnom smislu.
Niall: Hahaha, da.
Napolju je i dalje pljuštalo. Nadamo se da će se zaista pojaviti sunce. Kako u prirodi tako i u našim životima.
Polako smo svi ustali i krenuli vani. Samo je ostao Liam jer je to njegova soba.
Liam: Laku noć ljudi.
Mi: Laku noć.
Svi smo poželjeli jedni drugima laku noć i razišli se u svoje sobe. Bila sam jako umorna i trebao mi je odmor iako mislim da će biti teško zaspati poslije današnjeg dana.
Zayn: Kako si sada?
Amy: Pa malo bolje, ali se i dalje jako brinem...Svaka izgovorena riječ mi stalno odzvanja u glavi.
Zayn: Vidjet ćeš da će to biti dobro. Vjeruj meni.
Amy: Vjerujem ti, ali...
Stavio mi je prst na usne.
Zayn: Nema ali...Sve ima svoje rješenje pa tako ovo.
Amy: A nadam se...
Zayn: Eto. Sada lijepo lezi i naspavaj se. Ujutru se moraš rano ustati.
Amy: A znam...
Legli smo jedno pored drugoga. Zayn me je nježno zagrlio oko struka i lagano ljubio po vratu.
Zayn: Lijepo spavaj ljubavi.
Amy: Hoću i ti.
Trebalo mi je malo duže da zaspem jer sam bila nervozna, ali me je na kraju san ipak savladao.
......................................................................
Ujutru me je probudi Zaynov glas.
Zayn: Amy...Amy...Probudi se.
Polako sam otvorila oči i vidjela ono njegovo anđeosko lice.
Zayn: Dobro jutro ljubavi.
Još uvijek nisam mogla doći sebi.
Amy: Ee...Dobro jutro...Pa k-koliko je sati?
Zayn: Sedam i petnaest.
Amy: Već? Ali ja sam navila sat u 7.
Zayn: Znam, ali si tako čvrsto spavala da te uopšte nije probudio.
Amy: Aaa. Ne mogu vjerovati...Nikad mi se to nije desilo.
Zayn: To je zato što si bila umorna. Srećom mene je probudilo zvono.
Amy: Jooj hvala ti.
Zayn: Ma daj ne glupiraj se.
Polako sam se ustala. Svaki djelić tijela me je bolio, a posebno glava.
Amy: Imam osjećaj da će mi glava pući.
Zayn: To je zato što si puno plakala. Mislim da ja nemam nijednu tabletu.
Amy: Ma nema veze proći ćeme valjda.
Ustala sam i otišla po odjeću. Bila je suha. Pogledala sam kroz prozor. Kiša je prestala i bilo je zaista sunčano, ali je sve bilo puno vode. Vidjelo se da je zaista puno padala. Ptičice su cvrkutale i to me je na neki način opustilo. Tada sam primijetila da se Zayn počeo presvlačiti.
Amy: Gdje ćeš to ti ovako rano?
Zayn: Idem s tobom?
Amy: Sa mnom?
Zayn: Aham.
Amy: Zayn nemoj. Pa ostani. Spavaj.
Zayn: Nema šanse.
Amy: Ali...
Zayn: Zar ne želiš da ideš samnom u školu?
Napravio je tužnu fačicu.
Amy: Haha, pa naravno da želim, ali to govorim zbog tebe. Kad ja već moram ovako rano ustati i ići u školu ti ne moraš. Bolje je da se naspavaš.
Zayn: Ne spava mi se.
Znala sam da laže jer je zijevao kao da nije spavao ima godinu dana i imao je ogromne podočnjake. Ja sam se samo nasmijala i otišla da se presvlačim. Užasno sam izgledala. Za Zayna nešto kažem, a imala sam duplo veće podočnjake od njega. Obavila sam sve što treba i vratila se u sobu. Tada se pojavila El.
El: Ee ljudi smetam li.
Amy: El? Ma kakvi, ali otkud tebe?
El: Idem sa vama da te otpratim u školu. Tačnije ja i Hazza.
Amy: I on ide?
El: Pa da. Nismo mogli da spavamo pa smo odlučili ići sa vama. A i želimo da razgovaramo sa Janne.
Amy: Mislite da ćete uspjeti?
El: Vrijedi pokušati. Nego kako si mi ti?
Amy: Pa onako. Glava me užasno boli...
El: Evo sad ću ti ja donijeti tabletu.
Amy: Važi, hvala ti.
Tada je u sobu ušao Harry.
Harry: Ee jeste li spremni?
Zayn: Evo sad ćemo samo dok Amy popije tabletu.
Harry: Šta ti je?
Amy: Ma boli me glava...Ništa strašno...
Po Hazzi se vidjelo da je jako nervozan zbog mogućeg susreta sa Janne. Ipak mu nisam željela ništa govoriti. Ubrzo se vratila El sa tabletom. Popila sam je i onda smo krenuli. Razmišljala sam o tome šta da uradim kada vidim Janne. Šta da joj kažem? Kako da se ponašam? Iskreno da vam kažem...Nemam pojma. Pozdravila sam se sa Routh, sjeli smo u auto i krenuli. Nismo mnogo razgovarali. Imala sam osjećaj da svi u glavi smišljaju neki tekst koji bi joj trebali reći. Napokon smo stigli. Izašli smo iz auta i krenuli prema školi. Kada su djevojke ugledale Harrya i Zayna počele su trčati prema nama i tražiti autograme i da se slikamo. Ja i El smo za to vrijeme pogledom tražile Janne. Nigdje je nije bilo. Kada su dečki napokon završili, pridružili su nam se.
Harry: Eee, vidite li je igdje?
Amy: Ja ne.
El: Ni ja...
Zayn: Samo se nadam da je dobro...
Tada sam ugledala Marka.
Amy: Eno Marka. On ju je sigurno vidio, ako je tu.
Harry: Hajde idemo do njega.
Amy: Eee Mark.
Mark: Eee ćao.
Amy: Jesi li možda vidjeo negdje Janne?
Mark: Ne...Pa zar nije sa tobom?
Amy: Ma nije.
Mark: Je li sve u redu?
Amy: Pa i ne baš...
Mark: Šta je bilo?
Amy: Ma ništa...Ne mogu ti sada pričati o tome.
Mark: Ok...Nadam se da će biti dobro.
Amy: A i ja.
Mark: Nego kako si ti Amy? Razgovarao sam sa Chrisom, ali mislim da nema koristi od toga...Samo ne razumijem zašto nam to prije nije rekao.
Tada sam se sva zaledila. Došlo mi je da šakom onako malo jače udarim Marka. Pa zar on stvarno misli da sam ja to rekla Zaynu?
Zayn: Šta vam nije rekao?
Mark: Pa da je zaljubljen u....
Amy: Ma ništa.
Marku sam uputila pogled da shvati da Zayn ne zna za to. Tada je stavio ruku preko usta.
Zayn: U koga da je zaljubljen?
Xxx: U Amy.
Svi smo se okrenuli. Iza nas je stajao Chris. Pa ne mogu da vjerujem da je to rekao. Zayn je zbunjeno pogledao u mene. Ja sam samo ukočeno stajala i gledala čas u jednog, a čas u drugog. Bojim se da će ovo loše završiti...