"Kiss you" By: LoRa Styles* (Fanfiction Zayn Malik) [Završena/Completed] ✔

53. DIO

Bila sam bijesna. Nije me bilo ničega strah. Otišla sam u sobu, presvukla se i sišla u prizemlje.
Janne: Eeej Amy gdje ćeš?
Amy: Idem malo da prošetam.
Janne: Tek tako?
Amy: Pa da...
Počela sam da se obuvam.
Janne: Oke...Nekako si mi čudna. Kriješ nešto?
Amy: Ne sve je u redu vjeruj mi. Idem sad baj.
Janne: Ali Amy...
Izašla sam iz kuće. Srce me boli kad ovako moram da im lažem i izbjegavam pitanja i potpitanja ali ovo moram riješiti sama. Ne znam šta ću reći Emily ni zašto sam joj rekla da se nađemo ali želim da napokon nešto učinim jer mi se ova igra nimalo ne sviđa. Uvijek neke poruke šalje, kada nisu poruke onda mi prijeti zaključava me u WC. To je toliko jadno. Krenula sam pješke s obzirom da je još bilo dosta vremena do 13:ooh. Par puta sam željela da se vratim jer sam ono rekla u ljutnji, a zapravo ne znam gdje sam krenula ni zašto sam krenula. Možda bi bilo bolje da sam ostala kući uz Amandu i ispričala joj sve oko Chirsa, ali sada je gotovo. Ne želim da ispadnem kukavica. Kada sam stigla ispred Big Bena, bilo je 5 minuta do 1. Sjela sam na neki zidić i čekala. Počela je da me hvala neka jeza koja se javlja svaki put kada se sretnem sa njom. Nekako je prozirna i blijeda...A još ima crnu kosu...Podsjeća me na nekog vampira. Prišlo mi je par fanova koji su željeli da se slikaju sa mnom i daju mi njihova twitter imena da ih follujem. Rado sam to učinila. Kada su oni otišli, bilo je tačno 13:ooh. Tada sam osjetila nečiju ruku na ramenu. Pretpostavila sam da je to ona. Okrenula sam se i ostala u šoku. Umjesto nje je iza mene stajao George (za one koji su zaboravili, to je Amyin bivši dečko koji je prevario sa Diannom).
George: Eee Amy.
Amy: G-George? Otkud ti?
George: Zašto otkud ja?
Sjeo je pored mene. Okrenula sam se par puta da vidim ima li igdje Emily. Bilo je prepuno ljudi tako da je bilo uzaludno.
George: Šta ima?
Amy: Stani malo, stani. Kao prvo ti dobro znaš da ja tebe više ne želim ni vidjeti, a kamoli komunicirati s tobom. Kao drugo, šta ti radiš ovdje?
George: Očekivala si nekog drugog?
Sada mi tek ništa nije jasno. Ovo sve se jednostavno pretvorilo u nekakvu noćnu moru iz koje nema izlaza.
Amy: Čekam jednu poznanicu.
George: Aham...
Okrenula sam se još par puta ali Emily nije nigdje bilo. Polako sam ustala. Tada me je George uhvatio za ruku.
George: Heej gdje ćeš?
Amy: Šta ti imaš s tim?
George: Pa sjedi da malo porazgovaramo.
Amy: Rado ali nemamo o čemu.
Krenula sam ali me on nije puštao.
Amy: George pusti me.
Ustao je.
George: Pa zar me toliko mrziš?
Amy: A trebala bih te voljeti?
George: Ali ono je bilo davno...
Amy: I šta misliš da sam zaboravila to ako je bilo davno? Ne, nisam George i neću nikada zaboraviti, a sada me pusti.
Krenula sam da se otrgnem ali me je on naglo privukao sebi i poljubio. U prvom trenutku nisam uspjela da se snađem pa sam kasno reagovala i odgurnula ga.
Amy: Budalo jedna!
Ošamarila sam ga i obrisala usta. On se samo cerekao.
Amy: Pa dobro jesi li ti normalan?!
Tada sam kod jednog zida primijetila neku osobu sa fotoaparatom. Slikao nas je. Kada je shvatio da sam ga primijetila, počeo je da trči.
Amy: Heej!!!
Potrčala sam za njim. Tek sada mi je jasno. Sve ovo je bilo smišljeno. I George je upleten u sve ovo u dogovoru sa Emily. Onaj koji nas je slikao isto tako ima veze sa Emily i sada će one slike izaći u javnost. To je njen plan? Na taj način želi da rastavi mene i Zayna? Morala sam da požurim. Trčala sam iz sve snage. Ljudi su me čudno gledali ali me nije bilo briga. Otišao je iza jednog ugla. Skrenula sam kuda i on ali sam tada izbila na jedan ogromni trg koji je vrvio od ljudi tako da nije bilo šanse da ga pronađem. Nisam znala šta da radim. Počela je da me hvata panika. Šta sada da radim? Sigurno neće u javnost dati one fotografije na kojima sam ga odgurnula i ošamarila nego samo onu na kojoj me poljubio...Tada mi je zazvonio telefon. To je bila ona gadura. Javila sam se.
#Emily: Stara ljubav zaborava nema...
#Amy: Prokleta bila!
#Emily: Šta je bilo Amy? Uplašila si se? Pa ja sam mislila da tebi Zayn vjeruje...
#Amy: Naravno da vjeruje!
#Emily: Pa u čemu je onda problem?
#Amy: Pa kakva si to ti osoba?! Šta hoćeš?! Toliko si jadna da ponovo nisi sama smjela da dođeš!
#Emily: Nisam došla jer trenutno nisam u Londonu.
#Amy: Hahah ma da. Kako da ne.
#Emily: Ne moraš mi vjerovati ako ne želiš. Izvini ali sada moram ići.
#Amy: Čekaj! Emily! Em...
Prekinula je. Došlo mi je da se ubijem...Pa moj život je uništen...Šta sada da radim? Moram pothitno sve ispričati Zaynu. Brzo sam potrčala. Tada mi je zazvonio mobilni.
#Amy: Molim?
#Zayn: Eeej ljubavi, gdje si?
#Amy: Ovajj...Evo upravo idem kući... Gdje si ti?
#Zayn: Evo me na aerodromu.
#Amy: Molim? K-Kako na aerodromu?
#Zayn: Pa ne znam ni ja...Neko snimanje koje je trebalo da bude u Parizu tek za 15-ak dana su pomjerili za sutra...Zato moramo sada da krenemo.
#Amy: O-Odmah sad?
#Zayn: Da...Za par minuta polijećemo privatnim avionom. Stvari će nam naknadno poslati.
#Amy: Jaooo...Pa mogu li ikako stići na aerodrom?
#Zayn: Bojim se da ne...A što se tiče onog' razgovora...
#Amy: Da Zayn moramo hitno razgovarati.
#Zayn: Nazvat ću te večeras preko skypea. Važi?
#Amy: Može li ikako prije?
#Zayn: Bojim se da ne...
#Amy: Okej...
#Zayn: Jesi li dobro?
#Amy: Jesam ne brini. Pozdravi dečke i sretan put.
#Zayn: Hvala. Volim te.
#Amy: I ja tebe.
Prekinula sam. Suza mi je skliznula niz obraz. Bojim se da je sve gotovo...Previše se nekakvih slučajnosti dešava zadnjih dana. Mislim da je sudbina promijenila planove...Krenula sam bezvoljno naprijed. Ni sama ne znam gdje idem...Uopšte mi se ne ide kući...Potpuno sam izgubljena...Sjela sam na jedan zidić i počela plakati. Nije me bilo briga što me ljudi gledaju...Ni za šta me nije bila briga. Samo sam gledala negdje u daljinu bez ikakvog cilja. Pa da. Tako mi i treba. Sama sam kriva za ovo. Uvijek želim nešto sama da riješim pa na kraju sama i ostanem. Nemam pojma ni gdje će slike prvo da izađu ni šta da kažem Zaynu...Odakle da krenem? Naljutit će se na mene jer sam prekršila dogovor...Ma sve sam upropastila...A mogla sam imati savršen život...
......................................................................
Polako sam ušla u kuću. U gradu sam bila skoro sat vremena. Samo sam šetala po parkovima i razmišljala. Došla sam do trenutka kada mislim da nema izlaza. U dnevnom su sjedile mama, Janne i El i gledale nekakvu seriju.
One: Eeeej.
Amy: Eee...
Janne: Pa gdje si ti do sada?
Amy: Malo sam šetala...
El: Zayn te je zvao?
Amy: Mhm...
El: A nemoj biti tužna zbog toga. Vratit će se oni brzo.
Samo sam se nasmiješila i sjela pored njih.
Amy: Gdje su tata i Amanda?
Mama: Otišli su da prošetaju. Čekali su tebe ali te nije bilo.
Amy: Aha, nema veze.
Janne: Je li se meni čini ili si ti plakala?
Amy: Po običaju ti se čini...
El: Ne bih baš rekla. I meni tako djeluješ.
Mama: Da...Oči su ti crvene.
Samo sam udahnula.
Janne: Pa dobro plakala je zbog Zayna pa šta sad? Nećemo je dirati. I ja sam plakala zbog Hazze.
El: A i ja zbog Louisa....
Mama: A ne budite tužne cure. Brzo će to proći.
Janne: Znam ali najgore što nismo uspjele da se pozdravimo sa njima...
Amy: Da...
Mama: Za tri dana se tata i ja vraćamo nazad.
Amy: Ajooj. Nedostajat će te mi.
Mama: I ti nama.
Poljubila me je u kosu. Tada mi je zazvonio mobilni. To je bila Helena. Inače, ona se jučer popodne vratila u BiH jer je imala nekakvih porodičnih obaveza.
Amy: Helena je. Idem da se javim.
El: Važi.
Ustala sam i otišla u sobu.
#Amy: Molim?
#Helena: Eee pa gdje si ti meni?
#Amy: A evo me. Ti?
#Helena: A bezveze. Malo švrljam po internetu.
#Amy: Aaa, hahaha.
#Helena: Šta ima?
#Amy: Ma ništa posebno...Trenutno se dosađujem u sobi...
#Helena: Ima dosta slika na internetu i nekakvih vijesti da su dečki otišli u Francusku.
#Amy: A da...Nešto je iskrsnulo...
#Helena: Jaoo kako bih voljela da sam još mogla ostati sa vama. Šta ste jučer radili?
#Amy: Pa nakon što smo tebe ispratili na aerodromu, otišli smo u luna park.
#Helena: Aaa pa sad ću da plačem.
#Amy: Hahah, nemoj.
#Helena: Nego jesi li nešto ljuta?
#Amy: Ma kakvi. Samo sam malo neraspoložena zbog Zayna i to.
#Helena: Aham...Razumijem. Ništa onda, nazvat ću te opet. Ustvari mogla bi se i ti mene sjetiti nekada, ahahah.
#Amy: Hahah pa naravno.
#Helena: Ljubim te puno. Čujemo se.
#Amy: I ja tebe. Baj.
Prekinula sam. Uzela sam lap-top i pomalo nervozno ušla na twitter. Bilo me je strah da su možda slike već izašle. Malo sam prelistala poruke i neke tweetove. Na sreću nije ničega bilo. Samo se nadam da ću se prije čuti sa Zaynom nego što one izađu. Legla sam. Bila sam jako umorna. Nešto me je jako stiskalo u prsima...Osjećam se tako usamljeno...Ostavljena sam na milost i nemilost glupoj Emily. Ne može biti bolje. Boo je počeo da se mota oko mene i da laje.
Amy: Nemoj Boo molim te. Nije mi zaista do igre.
Tada sam začula vanjska vrata. To su sigurno Amanda i tata. Brzo sam ustala i izašla iz sobe.
Mama: I kako vam je bilo?
Amanda: Super.
Tata: Šetali smo po Londonu, pričali i tako to.
Mama: Aaa pa divno.
Tata: Eee Amy dušo.
Amy: Eeii.
Tata: Mi smo te čekali ali te nije bilo pa smo otišli bez tebe.
Amy: Ma u redu je...
Amanda mi se nasmiješila. To valjda znači da više nije ljuta na mene.
Amy: Amanda možemo li razgovarati?
Amanda: Naravno.
Mama: Što si ti danas Amy tajnovita. Samo odvlačiš jedno po jedno i nešto im pričaš.
Samo sam prevrnula očima i pokazala Amandi da idemo u moju sobu. Ušle smo unutra i sjele na krevet.
Amy: Nadam se da nisi ljuta.
Amanda: Naravno da nisam. Kako bih se mogla ljutit na svoju sestru?
Amy: Haha, a ne znam...
Amanda: Gdje su dečki?
Amy: A otišli su u Francusku?
Amanda: U Francusku?!
Amy: Mhm...Iskrsnulo je nekakvo snimanje, ne znam ni ja...
Amanda: Ajooj, a nismo se ni pozdravili...
Amy: Znam...
Amdan: Nego šta je bilo?
Amy: Ovako, moramo ozbiljno razgovarati.
Amanda: Reci.
Amy: Ovako...Chris...
Amanda: Jaoo. Opet se ona njega spopala.
Amy: Amanda saslušaj me. Važno je.
Amadna: Dobro, 'ajde pričaj.
Ispričala sam joj sve od samog početka kada me je izbjegavao i kada mi je priznao da je u mene zaljubljen pa sve ono što se izdešavalo u BiH. Nije mogla da vjeruje.
Amanda: On je to zaista napravio?!
Amy: Da. Pa ne bih se sa takvim stvarima šalila.
Stavila je ruku preko usta.
Amanda: Pa ja ne mogu da vjerujem!
Amy: Vjeruj, vjeruj...
Amadna: Pa dobro možda se promijenio.
Amy: Pa to bi bilo moguće ali ima još nešto što ti nisam ispričala.
Amanda: Šta?
Amy: Ali obećaj da nećeš nikome reći.
Amanda: Pa zar mi ne vjeruješ?
Amy: Dobro, dobro. Pa ovako...
Onda sam joj ispričala sve za Emily i ono što se jučer desilo.
Amanda: O moj Bože!
Amy: Nadam se da sad razumiješ zašto sam sinoć onako reagovala.
Amadan: Jooj Amy oprosti mi molim te.
Amy: Ma u redu je. Nije to sad bitno...Šta je bilo sinoć?
Amanda: Pa ništa posebno...Samo smo bili u nekom klubu i to je to.
Amy: Jesi li primjetila išta sumnjivo?
Amadan: Ne...U stvari pri kraju sam bila pijana tako da se baš i ne sjećam.
Tada je u sobu ušla mama.
Mama: Eeej cure.
Amy: Pa dobro jesi li ti mama ikad čula za kucanje?
Mama: Ma tako se ja zaletim, ahaha. Nego ručak je gotov. 'Ajde da jedete.
Amanda: Može li pričekati?
Mama: Naravno da ne. Još niste ništa ni doručkovale. 'Ajde dolazite.
Amy: 'Ajde pa ćemo nastaviti kasnije.
Amanda: Važi.
......................................................................
Nakon ručka sam još malo pričala sa Amandom ali nisam joj spominjala ovo zadnje što se desilo. Moram se prvo čuti sa Zaynom. Odlučila sam ga nazvati. Zvonilo je malo duže ali se na kraju ipak javio.
#Zayn: Molim?
#Amy: Eee ljubavi. Jeste li stigli?
#Zayn: Da. Upravo smo u hotelu.
#Amy: Aham. Ovaj, možemo li se čuti preko skypea?
#Zayn: Nažalost ne...Odmah idemo da se dogovorimo nešto sa Paulom i još nekim ljudima. Bit ćemo slobodni tek večeras nekad.
Duboko sam uzdahnula.
#Zayn: Je li sve u redu Amy?
#Amy: Pa ne bi se moglo reći...
#Zayn: Možeš li mi reći preko telefona?
#Amy: Previše je komplikovano...Sve što ću ti reći je...Šta god se desi vjeruj u našu ljubav.
#Zayn: Kako to misliš?
#Amy: Samo se sjeti ovoga ako nešto saznaš prije našeg razgovora preko skypea.
#Zayn: U redu ali...Brineš me malo Amy...
#Amy: Znam... Sve ću ti večeras objasniti samo mi vjeruj.O kej?
#Zayn: Oh... Okej.
#Amy: Volim te puno. Čujemo se večeras.
#Zayn: Važi. Volim i ja tebe.
Prekinula sam. Pa zar zaista ništa ne može da krene onako kako meni odgovara? A možda Emily i ne objavi slike...Ko zna. Možda samo želi da me zaplaši.
......................................................................
Mama: Pa gdje ideš nisi ništa pojela?
Amy: Nisam gladna mama. Moram nazvati Zayna.
Mama: Kako hoćeš.
Janne: Kasnije ćemo i mi doći pa da se svi zajedno čujemo.
Amy: Važi.
Otišla sam u sobu. Nadam se samo da se nije ništa desilo. Upalila sam lap-top i ušla na skype. Nije bio online kao ni bilo ko od dečkih. Pa zar je moguće da se još nisu vratili? Pogledala sam na sat. Bilo je 22:ooh. Morali su se do sada vratiti. Samo se nadam da je sve u redu. Odlučila sam ga nazvati na mobilni. Međutim, bio je nedostupan. Sad mi ništa nije jasno. Krenula sam nazvati Liama da pitam šta je sa Zaynom ali mi je tada zazvonio telefon. Nisam ni gledala broj, već sam se samo javila misleći da je to Zayn.
#Amy: Pa što se ne javljaš?
#Emily: Pa nisi me ni zvala, ahahha.
Odmah sam se naježila čim sam joj čula glas.
#Amy: Hhh...Ti si...
#Emily: Pa ko bi drugi bio, ahhaha.
#Amy: Šta sad hoćeš?
#Emily: Ma ništa. Bezveze te zovem da pitam šta radiš i jesi li bila na Twitteru?
Srce mi je na trenutak stalo jer sam pretpostavila o čemu se radi...