Mama: Važi dušo.
Polako sam otvorila vrata koja vode u zadnji dio kuće. Vidjela sam tatu i Amandu na klupi. Razgovarali su. Bili su mi okrenuti leđima pa me nisu ni primijetili. Nisam željela da ih prekidam. Razmišljala sam o tome kako se oni osjećaju u tome trenutku. Amanda je pronašla svog izgubljenog oca kog' traži već godinama, a tata razgovara sa kćerkom za koju nije znao i da je ima. Da li je to sudbina? Šta je to zapravo? Ne znam ni sama ali je nevjerojatno. Da se ja onda nisam razboljela, nikada ne bih upoznala Alfreda. Da nisam njega upoznala, nikada ne bih upoznala ni Amandu, a da nisam Amandu upoznala nikada se ovo ne bi desilo. Tačnije da me onaj dečko nije sinoć gurnuo, da piće nije završilo na Amandi i da nismo otišle njenoj kući. Vjerovatno je ovo trebalo da se desi i bolje je što jeste. Nisam im mogla vidjeti lica ali je izgledalo kao da plaču. Na kraju su se čvrsto zagrlili. I ja sam počela plakati. Bilo je jednostavno nekako lijepo, dirljivo...Taj osjećaj se ne može ni opisati. Ne mogu zamisliti kako su se onda tek oni osjećali. Shvatila sam da je bolje da se vratim u kuću jer je to ipak njihov trenutak. Potrebno je da budu sami. Krenula sam da uđem ali sam zapela za nekakve saksije i nekoliko njih srušila. Neprijatan zvuk je odjeknuo dovoljno jako da su me mogli čuti i oni unutra. Tata i Amanda su se rastavili i uplašeno se okrenuli. Napravila sam neku nevinu fačicu.
Amy: Ovaj...Ups?
Oboje su se nasmijali.
Tata: A ko bi drugi mogao rušiti nego Amy?
Amy: Hahah, samo vi nastavite idem ja unutra.
Amanda: Pa čekaj. Zar nećeš napraviti grupni zagrljaj sa nama.
Amy: Pa...Ipak mislim da biste sada trebali biti sami.
Tata: Ne pričaj gluposti nego dolazi ovamo.
Nasmijala sam se i prišla im. Sve troje smo se zagrlili. Osjećaj je bio nevjerovatan. Ne mogu da vjerujem da sam zagrljena sa tatom i sestrom. Sestrom! Pa zar je to moguće?
Tata: O ovome sam oduvijek maštao.
Amy i Amanda u isto vrijeme: I ja.
Tada smo se svi počeli smijati.
Amanda: Pa zar nam se to uvijek mora desiti?
Amy: Hahah, a ne znam. Pa valjda zato što smo sestre.
Tada smo se još čvršće zagrlili. Nadam se da ćemo svi iz ovoga izvući samo najbolje...
......................................................................
Harry: A da ipak ne idemo na to čudo?
Zayn: Just close your eyes and enjoj the roller coaster. That's life.
Harry: Možda za tebe Zayn. Možda za tebe...
Harry je već uspaničeno govorio dok smo zauzimali svoja mjesta na roller coasteru. Iskreno do sad nisam nikada bila na tome ali nas je sve Zayn natjerao da idemo. Inače, već sat vremena dečki, El, Janne, Amanda, Stella i ja ludujemo po Londonu, a sad je došao red i na luna park. Stella i Liam su se sada baš sprijateljili, a Liam je zaljubljeniji nego ikada. Mislim da je i Stella to primijetila ali još uvijek ništa ne poduzima. Nisam sasvim sigurna u njene osjećaje prema Liamu. Prvo su sjeli Lou i El, onda Harry i Janne, zatim Stella i Liam pa Niall i Amanda i na kraju Zayn i ja. Inače bi me bilo strah ali kada je pored mene Zayn, taj osjećaj jednostavno ne postoji. Iza nas je bilo još mnogo ljudi, a ponajviše fanova koji su čak i plakali jer se voze zajedno sa dečkima. Harry se najviše plašio jer mu se uvijek zamanta nakon vožnje. Ja se samo bojim da usput ne počnem da povraćam, hahaha.
Janne: A daj šta si kukavica?
Harry: Ja kukavica?
Janne: Da, ti gospodine Styles.
Harry: Nisam uopšte.
Janne: Pa koliko ja znam kukavice kukaju.
Harry: Pa jesi li ti čula da ja kukam?
Janne: Ma nee. Nikako.
Niall: 'Ajde ne svađajte se sada. Bolje vam je da se zavežete da ne biste ispali negdje usput.
Amy: Znaš Zayn ni meni nije baš svejedno...
Zayn: Sve je u redu. Vidjet ćeš kako je zabavno...
Amy: Huu...Ako povratim po tebi, ja nisam kriva.
Zayn: Hahah, dogovoreno.
Vožnja je polako počela. U početku je bilo jako sporo ali smo onda došli do svih onih navoja i prevoja, brzina se itekako povećala. Samo sam stisnula oči i Zaynovu ruku i molila se Bogu da ostanem u komadu. Zayn je očito uživao i počeo je da se smije kad sam ga uhvatila za ruku.
Amy: Zaayn!
Zayn: Samo se opusti!
Amy: Ti mene zezaš ili šta?!
Zayn: Najozbiljniji sam!
Malo sam otvorila oči. Uspjela sam samo vidjeti Hazzinu kosu kako leti vamo-tamo. Ni on izgleda nije baš uživao. Ponovo sam zatvorila oči.
......................................................................
Kada je vožnja napokon završila, imala sam osjećaj kao da sam se vratila živa iz nekog rata. Prvo sam sačekala da malo dođem sebi, a onda sam se brzo otkopčala i izašla napolje. Bilo je predivno osjetiti čvrsto tlo pod nogama. Tada sam pogledala uvis i ostala zaprepaštena kada sam vidjela šta smo sve zapravo prešli.
Zayn: Hoćemo ponovo?
Svi smo ga samo pogledali u smilu "WTF? 😲" . Primijetila sam da nema Harrya.
Amy: Gdje je Hazza?
Janne: A eno ga povraća. Otkopčao se prije nego što smo se uopšte i zaustavili i izletio ko da ga jure neki đavoli.
Amy: Hahaha, jaooo.
Sjela sam na jednu klupu da dođem sebi.
Zayn: Je li bilo lijepo?
Amy: Ma divno.
Zayn: Hahah, a ozbiljno te pitam.
Amy: Zar ti zaista izgledam kao da sam uživala?
Nasmijao se i sjeo pored mene.
Zayn: Ni mojoj ruci nije ništa bolje.
Pogledala sam mu u ruku. Bila je sva crvena.
Amy: Auuu. Hahah, izvini, nisam znala da sam te baš tako stisnula.
Napravio je puppy face.
Amy: Hahaha.
Poljubila sam ga.
Amy: Bolje?
Zayn: Aham, hahaha.
Neko vrijeme smo sjedili tako i razgovarali. Prišlo nam je i par
fanova da im damo autograme i da se slikamo sa njima. Svaki put iznova onaj čudan osjećaj kada dajem autogram. To mi je nekako smiješno i samo se pitam hoću li se ikada navići na to. Na klupi preko puta nas su sjedila neka dvojica koja nisu skidala pogled sa nas. Nije mi baš bilo svejedno ali pretpostavljam da je to zbog Zayna...Vjerovatno su čuli za njega.
Pogledala sam okolo da vidim gdje su ostali. Lou i El su se slikali sa nekim fanovima, Liam i Stella su sjedili na drugoj klupi i jeli kokice, Niall je kupovao nekakva peciva, Janne se ljuljala na nekakvim ljuljaškama, a Harry je samo smušeno sjedio pored nje. Amande nije nigdje bilo.
Amy: Idem potražiti Amandu.
Zayn: Važi. Čekat ću te ovdje.
Ustala sam i pogledala malo okolo. Nigdje je nisam vidjela. Prišla sam Nialleru koji je sjedio na jednom zidiću i jeo.
Amy: Eeej.
Niall: Eeej.
Amy: Ovaj, jesi li igdje vidjeo Amandu?
Niall: Um...Pa zadnji put sam je vidio kad smo silazili sa roller coastera.
Amy: Aham...Ništa onda idem je potražiti.
Niall: Hoćeš da idem s tobom?
Amy: Ma nema potrebe, hvala. I prijatno.
Niall: Hvala.
Progovorio je jedva nekako između zalogaja, hahaha. Otišla sam iza nekakvog ringišpila i onih šatora gdje se gađaju žabe da osvojiš medu. Napokon sam je ugledala. Krenula sam da je zovnem ali sam tada primijetila da je u društvu nekog dečka. Kada sam im se bolje približila vidjela sam da je to Chris. Na trenutak sam ostala u šoku jer mi nije bilo jasno otkud njih dvoje skupa. Razgovarali su. Polako sam im prišla.
Amy: Khm!
Nakašljala sam se par puta. Okrenuli su se prema meni.
Amanda: Eeej.
Chris: Eee, otkud ti?
Malo sam ih zbunjeno pogledala.
Amy: Ovaj...Tražim Amandu...
Chris: Vas dvije se poznajete?
Amanda: Da. Amy je moja sestra.
Tada nas je Chris obe pogledao u šoku.
Chris: Molim?! Amy, pa ja nisam znao da ti imaš sestru!
Amanda: Vas dvoje se poznajete?
Amy: Oke, oke malo previše komplikacija. Da poznajem se sa oboje. Chris je moj...Moj prijatelj...A Amanda je moja izgubljena sestra. Eto ukratko.
Chris: Meni ništa nije jasno.
Amy: Drugom prilikom Chris. Previše je komplikovano da bih ti ovako to ispričala. Nego kako se vas dvoje znate?
Amanda: Pa sasvim slučajno smo se maloprije upoznali. Chris je gađao one žabe tamo i uspio je da pogodi svaku za razliku od mene. I onda mi je poklonio meda kojeg je osvojio.
Sva srećna mi ga je pokazala.
Amy: Aha, lijepo.
Tada sam iza njih ponovo primijetila onu dvojicu. Gledali su u našem pravcu.
Amanda: Malo si blijeda.
Amy: A još nisam baš došla sebi nakon one vožnje. Mislim da bih trebala do toaleta.
Amanda: Hoćeš da idem s tobom?
Amy: Ma ne treba. Idem ja, bye.
Chris: Bye.
Amanda: Naći ćemo se kasnije kod onih klupica.
Amy: Važi.
Ugledala sam jedan WC i krenula prema njemu. Nije izgledao baš privlačno ali sam morala da se umijem. Ušla sam unutra i umila se. Na trenutak sam se zagledala u ogledalo i zamislila. Nije mi jasno koja je to slučajnost da se Amanda i Chris upoznaju. Možda samo umišljam, ali Amanda mi je djelovala nekako srećna i drugačija nego inače. Postoji li mogućnost da se zaljubi u Chrisa? Šta ako se to desi? Da li da joj spominjem sve ono što je Chris radio? Bila sam jako zbunjena. U isto vrijeme su mi kroz glavu proletjela i ona dvojica. Da li je slučajnost da ih dva puta vidim da gledaju u mom pravcu. Prvi put sam mislila da je zbog Zayna li me je drugi put uvjerio da ipak nije. Ma možda su samo novinari. Ušla sam u kabinu i obavila sve što sam trebala. Izašla sam iz nje i ponovo došla do ogledala i oprala ruke. Nisam ih brisala od peškir jer mi je izgledao nekako prljavo nego sam ih malo obrisala od farmerke i krenula da izađem. Uhvatila sam šteku i pokušala otvoriti ali nije išlo. Vukla sam iz sve snage ali ipak nisam uspjela. Ne bi me čudilo da se i zaglavilo jer je WC star najmanje 15 godina.
Amy. Heej! Heej!
Pokušala sam nekoga dozvati ali nema šanse da me itko čuje. Na sasvim sam drugoj strani od ostalih, a i u blizini nema ništa čemu bi iko od posjetilaca mogao prići. Krenula sam da uzmem telefon ali sam se onda sjetila da je kod El jer je ona nosila torbicu, a ja ne pa sam ga radi sigurnosti stavila kod nje. Ma divno. Udarila sam jednom nogom u vrata ali nije bilo šanse da se otvori.
Amy: Heeej!
Tada sam začula glas iza sebe.
Xxx: Ne može te niko čuti. Same smo...
VOCÊ ESTÁ LENDO
"Kiss you" By: LoRa Styles* (Fanfiction Zayn Malik) [Završena/Completed] ✔
FanficOvo je moja druga priča (prva je bila "I wish" ). Nadam se da će vam se svidjeti :3 ♥ Love ya LoRa Styles* Ovo NIJE moja priča. Tu priču je napisala *LoRa Styles*, sve zasluge za priču idu njoj. Ja sam ju prepisala ovdje jer je nekim ljudima jednost...