"Kiss you" By: LoRa Styles* (Fanfiction Zayn Malik) [Završena/Completed] ✔

35. DIO

Nisam imala pojma u kom je koferu. Ugh! Tako želim da ih vidim, a meni sada nema lap-topa. Počela sam da vadim svu odjeću. I na kraju sam uspjela da ga nađem. Ali na dnu drugog kofera. Dakle sva moja odjeća koju sam ponijela se sada nalazila na jednoj ogromnoj gomili na podu. Samo sam dahnula sva srećna što sam našla lap-top, ali sam zabrinuto pogledala prema gomili. Ma nema veze kasnije ću ja to posložiti. Hahah, ma više sam ja samu sebe tješila, ali eto. Uključila sam lap-top. Bila sam tako nestrpljiva. Sav onaj proces dok se uključi mi se činio kao godina. Čim se na ekranu pojavila slika na kojoj smo svi mi zajedno (to mi je pozadina) kao neki luđak sam brže-bolje ušla na skype. Bili su online. Legla sam potrbuške na krevet, stavila lap-top ispred sebe i nazvala ih. Nakon par minuta su se javili. Čulo se nekakvo krčenje ali još nije bilo slike, hahaha. Budaletine moje. Čula sam ih da se oko nečega prepiru, ali nisam mogla razumjeti oko čega.
Amy: Hej?
Nisu me čuli. Očito su nešto poremetili. Napokon se nešto pojavilo. Na prvi trenutak sam se uplašila, ali sam onda shvatila da je to Niallerovo plavo oko. Da mi je znati kakvi su to u njih kvarovi pa je morao toliko da se približi kameri. Glasno sam se nasmijala.
Janne: Čuješ li nas?
Amy: Hahah, čujem, čujem. I vidim Niallera. Tačnije njegovo oko, hahaha.
Tada se odmaknuo i napokon su se pojavili. Sjedili su Janne, Zayn i Nialler.
Oni: Eeeej.
Amy: Eeee pa gdje ste mi vi?
Bilo mi je tako drago što ih vidim. Mislim znam da ih nisam vidjela samo nekoliko sati, ali i to je previše.
Zayn: A evo nas. Nismo mogli da dočekamo da ustanemo i da te vidimo.
Sve troje su zijevali. Očito se nisu još razbudili.
Amy: Aww mice moje. Ma i ja vas. Kako ste mi? Gdje su ostali?
Janne: Dobro smo. Ostali još uvijek spavaju. Ajoooj kako mi nedostaješ.
Amy: A i vi meni.
Niall: Kako ti je baka?
Amy: Pa i ne baš najbolje...
Sva ona radost u meni je odjednom nestala...To mi jako teško pada... Mislim da su i oni to primijetili.
Zayn: Ma bit će to dobro ljubavi.
Samo sam im se nasmiješila...Mislim da se njeno stanje više ne može popraviti...Ali nisam željela da kvarim ovaj trenutak.
Amy: Nego, šta ćete raditi danas? Kakvo je vrijeme?
Janne: A vrijeme je za divno čudo lijepo. Vjerovatno ćemo izaći u neku šetnjicu.
Zayn: Da, a nama od sutra počinju nekakvi fotošutinzi i intervjui, a imamo za tri dana i nastup na X-Factoru tako da će ovo biti naporna sedmica.
Amy: Ajooj.
Amy: Ali ne brini se ti za nas. Samo ti uživaj.
Tada je Nialler ustao i otišao negdje.
Amy: Gdje ode?
Janne: A sigurno da jede.
Amy: Aha, hahaha.
Zayn: Baš čudno.
Čula sam da od tamo Niall nešto gunđa, hahaha. Pričali smo nekih 20-ak minuta o svemu pomalo, hahaha. Mislim da se ne bismo toliko ispričali da se sada vidimo ovako uživo. Tada im se pridružila i El. Bila je sva čupava, ahha. Dalo se primijetiti da je tek ustala.
El: Amyyy!!!
Amy: Eeel!!!
El. Hhahaha. Pa gdje si bona? Jao kako si mi se promijenila nekako.
Amy: Ma dašta sam. Noćas sam uradila plastičnu operaciju, hahaha.
El: Hhaha, stvarno?
Amy: Daa. Jedva čekam da me vidite, hahaha.
El: Hahaha, ajooj. Nego dosta šele, pričaj kakav je bio put.
Amy: A moram ti reći da sam se umorila, ali bilo je oke.
El: Jooj. Ja sinoć nisam mogla nikako zaspati. Nekako mi je bilo teško što si otišla...I onda jadnom Louisu nisam dala da spava.
Amy: A duša moja. Brzo ću se ja vratiti. Hahah pa zato jadni Lou jutros ovoliko spava.
El: Hahaha, ma da.
Tada je moja mama ušla u sobu noseći palačinke.
Mama: Izvini ako smetam.
Pogledala je začuđeno prema onoj gomili odjeće.
Amy: Ma nisi, nisi. Uđi slobodno. Pričam sa drugarima preko skypea.
Zayn: Šta kažeš?
Amy: Ma kažem mami. Donijela mi je doručak.
Niall: Doručak?
Amy: Mhm.
Niall: Šta je za doručak?
Amy: Hahaha, nećeš vjerovati.
Niall: Govori.
Amy: Palačinke!!!
Tada se pravio kao da se unesvijestio, hahaha.
Niall: Aaa što mi to radiš?
Amy: Još da vidiš kako dobre moja mama pravi.
Niall: Nemoj ih donositi tu pred ekran.
Amy: Hahah, važi neću.
Janne: Aj šta si se raspekmezio, napravit ću ti ih ja kasnije.
Niall: A ne znaš ti ko Amy i njena mama.
Janne: Jao, jao. A otkud ti znaš kakve su u Amyine mame kad nikad nisi probao?
Niall: Pa dobro...Pretpostavljam, hahaha.
Tada ga je Janne malo udarila jer se uvrijedila što je podcijenio njene palačinke, hahaha.
Mama: O čemu pričate?
(inače mama ne zna engleski, tako da nije razumjela)
Amy: Ma o palačinkama, hahaha.
Mama: Aaa to se Nialleru jedu?
Pogledalda sam je onako začuđeno. Pa otkud ona...Ah, očito se mama malo više raspitala o dečkima nego što sam mislila. Ne bih se čudila ni da je postala Directioner, hahaha.
El: Neka dođe i tvoja mama da priča sa nama.
Amy: Ali ona ne zna engleski.
El: Ma nema veze, haha. Zato imamo tebe da nam budeš prevodilac.
Amy: Ma ja, hahaha. 'Ajde dođi mama da te vide.
Ona kao da je jedva dočekala. Odložila je palačinke na noćni ormarić i počela malo da namiješta frizuru.
Mama: Hajde stavi to u normalan položaj. Neću lijegati tuda po krevetu sa tobom.
Amy: 'Ajde, 'ajde.
Lijeno sam ustala i stavila lap-top na krilo.
Amy: Hade sada.
Mama je obavila i zadnje popravke i napokon sjela samnom. Svi su joj se osmijehnuli i mahnuli joj. Tada mi je tiho rekla...Mislim ionako je oni ne bi razumjeli.
Mama: Jao pa Zayn je još ljepši nego na slikama.
Ja sam samo zakolutala očima.
Mama: A ova smeđokosa je Louisova djevojka je li tako?
Ponovo sam je začuđeno pogledala, ali ona se samo njima smiješkala ignorišući moju začuđenost. Razgovarali su sa njom (tačnije prevodila sam im) jedno 10-ak minuta.
Mama: 'Ajde idem ja sada da vas više ne zadržavam. Bye guys!
Hahaha OMG. Gdje li je to naučila? Šta još da očekujem od nje? Samo sam joj se nasmijala kao i oni. Mahnuli su joj.
Mama: Nemoj da ne pojedeš ove palačinke.
Amy: U redu mama.
Nismo još mnogo razgovarali jer su oni morali da idu. Dogovorili smo se da ćemo se večeras ponovo vidjeti kada svi budu tu.
Zayn: 'Ajde ljubavi. Pozdravi baku i sve svoje tamo puno!
Amy: Hoću. I vi te vaše spavalice.
Niall: Duguješ mi palačinke kada dođeš.
Amy: Haha, naravno.
Janne: Vidimo se seki.
Amy: Ljubim vas.
El: Nemoj zaboraviti na večeras.
Amy: Ma ne bih ni u ludilu. Hajde vidimo se ljudi.
Oni: Vidimo se.
Zayn: Volim te.
Amy: I ja tebe.
Poslala sam mu poljubac i prekinuli smo poziv. Samo sam se prevalila nazad na krevet i uzdahnula. Mogu reći da me je ovo umorilo. Ipak vrijedilo je. Ostavila sam lap-top na krevetu i odjurila do onoga tanjira sa palačinkama. Počela sam da jedem. Bile su tako ukusne. Poželjela sam se maminih palačinki. Morala mi ih je praviti svaki dan dok sam živjela ovdje pa bilo to za doručak, ručak ili večeru ili užinu, hahaha. Tada sam čula zvono na vratima. Samo se nadam da nije niko za mene. Barem dok ne pojedem, ahaha.
Mama: Amy!
Ugh, ipak mislim da će palačinke morati sačekati malo. Mrzovoljno sam ostavila tanjir i ponijela još jednu sa sobom. Onako punih usta sam otišla do dnevnog.
Amy: Ko je?
Mama: Eee, iznenađenje.
Kakvo sad iznenađenje? Nije valjda Chris...Komad palačinke mi se zaustavio u grlu kad sam pomislila na to pa sam se počela daviti.
Tata: Amy dušo šta ti je?
Amy: Ma ništa, ništa.
Mama: Jesi li ti tamo u Londonu išta jela? Izgledaš kao da si došla iz gladnih.
Nisam na to dala nikakav komentar iako inače bih sigurno. Ali trenutno me je nešto drugo više brinulo. Uspjela sam nekako da to progutam i bojažljivo sam otišla do vrata. Obrisala sam ruke prije nego što sam uhvatila šteku i onako kao neki luđak provirila samo malo kroz vrata. Tada me je u trenutku obasula sreća. Jednim dijelom jer to nije bio Chris, a drugim zato što je to bila moja najbolja drugarica dok sam ovdje živjela. Njena je kuća odmah uz našu. Pa kako mi nije palo na pamet da je ona? Širom sam otvorila vrata i bacila joj se u zagrljaj.
Amy: Helena!
Helena: Amy!!! Pa je li se meni čini ili si ti zaboravila na mene?
Amy: Ma kako bih zaboravila? Samo sam malo smantana još uvijek od putovanja. Hajde ulazi.
U očima su mi se pojavile suze radosnice. Tako dugo je nisam vidjela. Mnogo se promijenila...Toliko trenutaka smo provele zajedno. Ona je inače crnokosa djevojka, ne baš visoka i zbog toga je oduvijek imala komplekse. Ima crne oči kao ugalj i nenormalno crvene usne. Zato sam je ja uvijek zvala Snježana, hahaha. I to je užasno nervira. U početku, kada sam se tek odselila u London, stalno smo zvale jedna drugu i gledale se preko skypea, ali u zadnje vrijeme i nismo baš često.
Helena: Ma šta ću ulaziti. Došla sam da idemo vani.
To me podsjetilo na naše djetinjstvo. Svaki dan bi dolazila po mene da idemo vani. I onda bismo cijeli dan tako provele i mama me je uvijek morala tjerati u kuću. Nasmijala sam se na to.
Helena: Haha, šta je bilo?
Amy: Ma ništa sjetila sam se nečega. Pa daj barem uđi dok se obučem.
Helena: Jao. To ćeš se sada sređivati?
Amy: Haha, pa znaš moram malo.
Helena: Jao, jao. Pa da, ti si sada poznata.
Pogledala sam je onako ljutito dok sam zatvarala vanjska vrata za nama.
Amy: Nisam poznata.
Helena: Ma ne. Samo ti je dečko član najpoznatijeg benda na svijetu, haha.
Amy: Pa on. Nisam ja budalo.
Helena: Pa nisi, ali zato svaki dan čitam o tebi u novinama i gledam tvoje slike.
Amy: A pa dobro to. Odvukla sam je u moju sobu. I ona je pogledala zaprepašteno prema onoj gomili odjeće. Pogledala me je upitno, a ja sam joj samo odmahnula rukom i počela brbati po gomili tražeći nešto da obučem.
Helena: Njamiii.
Uzela je jednu palačinku i počela gledati po mojim zidovima.
Helena: Još uvijek stoje ovi posteri i natpis, hahaha.
Amy: Haha, da. Zauvijek će i ostati.
Helena: Jooj budalice moja. Sjećam se kako si mi pričala da ćeš ih jednog dana upoznati i da ćeš biti žena jednog od njih.
Amy: Hahah, jooj da.
Stavila sam ruku preko čela kao da sam se postidila.
Helena: A pa dobro, već se pola sna ostvarilo.
Amy: Hahah, ma da.
Helena: Pa da. Upoznala si ih. Postala si Zaynova djevojka i sad još samo čekamo da se vjenčate.
Amy: Zar ti stvarno misliš da ćemo se vjenčati?
Helena: Pa da. Mislim što da ne?
Amy: A vidi. Još uvijek smo mladi...I on je poznat i sve to...Ne funkcijoniše baš sve tako jednostavno kao što izgleda...
Helena: A znam...
Amy: Nego, nećemo sada o tome. Pričaj mi malo o sebi.
Helena: Hahah. 'Ajde malo.
Tako mi je ona malo pričala o sebi i njenom životu otkako sam otišla dok sam se ja nabrzinu presvukla.
Helena: Hajde napokon. Idemo.
Izašle smo iz sobe i odjurile do dnevnog.
Amy: Mama, tata idem ja sa Helenom vani.
Helena: Dobro jutro.
Tata: Dobro jutro.
Mama: Dobro jutro Helena dušo. A Amy ko će složiti onu gomilu odjeće u sobi?
Amy: Ja ću mama ne brini. Kad se vratim.
Mama: 'Ajde, 'ajde. Samo se vi zabavite.
Amy: Haha, hoćemo.
Helena: To uvijek.
Amy: Haha, 'ajde vidimo se. Bye guys!
Pogledala sam značajno prema mami. Ona se nasmijala, a tata nas je pogledao onako začuđeno preko novina. Izletjele smo vani. Helena me je uhvatila za ruku.
Helena: E hajde sada idemo u provod, hahaha.
Bila sam jako uzbuđena zbog tog izlaska...Nakon toliko vremena ću vidjeti ponovo grad u kome sam provela cijelo djetinjstvo...A jednim dijelom sam uzbuđena i zbog mogućih susreta sa nekim osobama iz moje prošlosti...