"Kiss you" By: LoRa Styles* (Fanfiction Zayn Malik) [Završena/Completed] ✔

29. DIO

Izašao je...Znam da nisam trebala ono reći, ali svejedno i on se glupo ponaša...Ustvari oboje se ponašamo kao djeca...Kao da prkosimo jedno drugome, a ustvari samo gore pravimo...Sjela sam na krevet...Zayn mi užasno nedostaje...Nedostaju mi njegovi poljupci i zagrljaji i želim da se pomirim sa njim, ali to očito nije moguće. Prvo sam ja bila ljuta pa kad smo krenuli da se poljubimo, pojavio se Chris, pa se onda Zayn naljutio... Ma super. Šta je sad na redu? U tom trenutku su počela da se otvaraju vrata. Mislila sam da je to Zayn pa sam krenula prema njima, ali umjesto njega, ispred mene je izletio Louis.
Louis: Eee.
Amy: Eee, vi ste.
Zagrlila sam se sa svima.
El: Kako si mi?
Amy: Ma dobro. Bolje nego noćas.
Harry: Očekivala si nekog' drugog'?
Amy: Haha, ma ne.
Janne: Gdje je Zayn?
Amy: Pa tu je negdje...Valjda.
Tada me je Janne zabrinuto pogledala.
Janne: Nije baš najbolja situacija, zar ne?
Amy: Pa...Šta ja znam...
Janne: Vidim po tebi da nije...
El: Kanije ćeš nam sve ispričati. Nego, mi smo sada došli da vidimo kako si.
Amy: Bilo je i boljih dana, haha, ali dobro sam. Ide mi se užasno kući...Nedostajete mi.
Napravila sam puppy face, hahaha.
Liam: A i ti nama.
Napravili smo grupni zagrljaj.
Amy: Hvala vam što ste došli. Barem se malo bolje osjećam u ovoj dosadnoj bolnici.
Harry: Ma nema na čemu. Naravno da ćemo doći.
Niall: Ali brzo ćeš ti nama nazad, haha. Ujutru čim otvorimo oči, dolazimo po tebe.
Amy: Hahaha, dogovoreno.
Pokušavala sam da djelujem veselo i opušteno, ali mi iz nekog' razloga to nije uspijevalo. Brinem se...Šta ako je sada Zayn otišao ponovo kod Emily meni u inat? Kako da mu onda više ikada vjerujem? Šta če onda biti sa nama? Ne. To se ne smije dogoditi...Sigurno je tu negdje.
El: Jesi li dobro? Čudno mi izgledaš.
Amy: Stvarno? Malo mi je muka... Idem sekund do toaleta samo da se umijem.
Janne: Važi. Hoćeš da idem s tobom?
Amy: Ne treba, ne treba. Hvala.
Izašla sam iz sobe. Zapravo mi uopšte nije muka. Želim da nađem Zayna i da mu se izvinem. Znam da sam ja zadnji put oretjerala. Mislim...Nikada ne bih bila s njim radi poklona ili nečeg sličnog...S njim sam samo iz ljubavi...Mislim nije sad da ne bi trebao ponekad da pokaže neki mali znak pažnje kao što je cvijeće, ali to uopšte sada nije ni bitno. On je dovoljno pokazao koliko me voli ostavši sa mnom cijelu noć...Ali....I opet kao i svaki put...Uvijek kada pomislim kako je on pažljiv jer je proveo noć u bolnici, pazeći na mene, sjetim se Emily i toga kako me je napustio da bi otišao kod nje...Zašto? Zašto mi se to stalno dešava? Zar jednostavno ne mogu taj događaj izbrisati iz glave? Moram samu sebe uvjeriti da je on tamo otišao jer je želio da joj spasi život i to je to. Zar je to toliko teško? Pa za mene izgleda da. Ponekad jednostavno mrzim sebe na neki način jer sam tako tvrdoglava, komplikovana i sumnjičava. Želim da se promijenim, ali ne mogu. To je jače od mene. Ugledala sam ga. Bio je naslonjen uza zid na kraju jednog hodnika. Bilo mi je tako drago što nije otišao...Nije kod Emily...Iako je ljut, ostao je uz mene...Možda sam ja cijelo vrijeme u krivu...Možda sam ja ta koja samo otežava situaciju...Ne znam šta da mu kažem...Odjednom imam neku grižnju savjest koje moram da se što prije riješim...Nije mi Zayn ništa kriv...Sama sam sebi kriva za sve...Uvijek nešto komplikujem iako su stvari i same od sebe komplikovane...Polako sam mu prišla. Nije me primijetio.
Amy: Eee.
Glas mi je drhtao. Par puta sam se nakašljala pokušavajući da ga vratim u normalu. Bio je pomalo iznenađen što me vidi.
Zayn: Eee...Trebala bi se vratiti u sobu.
Amy: Znam...
Naslonila sam se do njega.
Amy: Došla sam da razgovaram sa tobom.
Zayn: O čemu?
Amy: Pa zar nemamo o čemu?
Zayn: Pa zavisi...Ne znam kako ti posmatraš cijlu situaciju.
Amy: Ovako...Kao prvo želim da ti se izvinem za ono maloprije...Meni nije stalo do poklona i skupih stvari... Nikada mi to nije bilo bitno pa ni sada. Ono za cvijeće i Chrisa sam rekla samo u ljutnji...Ali...Meni nije potrbno ni cvijeće ni Chris ni pokloni...Ni bilo šta drugo...Meni je samo...Meni si samo potreban ti Zayn...I nitko drugi i ništa drugo.
Pogledao je prema meni. Ja sam i dalje glavu držala spuštenu. Suza mi je polako skliznula niz lice. I prije nego što je uspjela da stigne do dna, obrisala sam je rukavom. Ne želim da plačem...Nije vrijeme za to.
Amy: Žao mi je što ti nisam vjerovala što se tiče Emily...Mislim ne mogu reći da me nije povrijedilo i da me još uvijek ne vrijeđa to što nisi bio samnom kada mi je bilo najteže, ali...Pokušavam to da shvatim na najbolji mgući način i da se stavim u tvoju poziciju...Samo zbog toga što te volim...I žao mi je zbog svih izgovorenih riječi...Ti si brižan i osjećajan...Otišao si da pomogneš djevojci...Mislim ja i dalje ostajem pri svome mišljenju da ona sve to petlja i glumi...Ali pokazao si da si čovjek i ipak nisi rizikovao...A ja? Da li bih ja ikada takvo nešto učinila? Vjerovatno ne. Jer sam ja bezosjećajna i ljubomorna glupača. Eto šta sam ja...I žao mi je zbog svega...Žao mi je što te tako patim i iskušavam i govorim svašta...Zbog svega mi je žao. I ne zaslužujem da mi oprostiš i ne moraš...Imaš pravo da mi ne oprostiš...Jer ni ja samoj sebi ne opraštam...Samo hoću da ti kažem da šta god da se desi...Uvijek ću te voljeti bez obzira na sve...I da sto puta kažem da te mrzim ili ne volim...Ni jedno to "mrzim te" se ne može porediti sa samo jednim "volim te".I hvala ti što si mi uljepšao život iako sam ja tvoj samo zakomplikovala...Sve ovo što sam ti rekla Zayn, je iz dubine moga srca... Nisam smišljala nikakve govore niti bilo šta slično...Krenula sam s namjerom da te tražim i da se možda ponovo posvađam sa tobom, ali završilo je kao jedno izvinjenje i nije mi krivo zbog toga. Drago mi je što sam ti sve ovo rekla jer je to ono što ja zaista osjećam...
Tada nam je prišla medicinska sestra.
M: Gospođice Wood, morate se vratiti u svoju sobu. Doktor je rekao da ne smijete puno izlaziti.
Amy: U redu.
Amy: Vidimo se Zayn.
Krenula sam prema sobi, ali me je Zayn iznenada uhvatio za ruku.
Zayn: Još samo pet minuta. Onda će se vratiti u sobu. Obećavam.
M: Ali samo pet minuta.
Zayn: U redu.
Na trenutak sam ga pogledala, ali sam odmah zatim spustila glavu jer iz nekog razloga nisam mogla da ga pogledam u oči.
Zayn: Vidi...Sve ovo što si do sada rekla...Ne slažem se skoro ni sa jednim od toga.
Zbunjeno sam ga pogledala.
Zayn: Ti nisi bezosjećajna...Vjeruj mi. Dobro, ljubomorna možda jesi malo, ali to je normalno. I ja sam...Mnogo puta mi dođe da prebijem Chrisa, ali onda kada bolje razmislim...Nemam razloga. Možda jeste zaljubljen u tebe, ali zato znam da me ti nikada ne bi prevarila...To je dovoljan razlog da ne budem ljubomoran. A ti si veoma pažljiva i osjetljiva osoba samo što skrivaš. Ali nemaš razloga...Ponekad se čovjek jedostavno treba opustiti i izbaciti sve iz sebe. I to si ti upravo uradila. I vjeruj mi, nijedna bezosjećajna osoba ne bi mogla izgovoriti ono što si ti upravo rekla meni. I da, ti stvarno misliš da si mi zakomplikovala život? Nemoj biti tako sigurna. Ja mislim da je baš suprotno...Život mi je mnogo jednostavniji i ljepši otkad sam s tobom...Svako večer liježem sa željom da što prije dođe jutro, da mogu da ugledam tvoje anđeosko lice. Nemaš pojma koliko mi je bilo krivo što sam bio kod Emily kada ti je bilo loše i znam da am se ponio kao kreten i žao mi je. I ja sam taj koji je unio nemir u tvoj život. Bila si obična djevojka koja je maštala o tome da upozna dečke iz svog omiljenog benda...I onda preko noći postala si djevojka jednog' od njih i okružena novinarima sa svih strana...Ja sam taj koji je zakomplikovao tvoj život.
Amy: Ali...Meni to ne smeta Zayn.
Zayn: Znam. Jer si ti jaka i hrabra...
Amy: Ne nego zato što te volim. I sprema sam sve izdržati samo zbog tebe.
Zayn: I ja zbog tebe i više nego što misliš...Volim te Amy.
I ponovo one moje glupe suze koje toliko pokušavam da zaustavim i prikrijem. Krenula sam da ih obrišem, ali me je Zayn preduhitrio. Nježno mi je obrisao suzu.
Amy: Znači li to da mi opraštaš?
Zayn: Pa budalice jedna, ti trebaš meni oprostiti.
Amy: Haha, a kao da ja nisam ništa kriva.
Zayn: Ali u ovome slučaju ja preuzimam krivicu na sebe jer sam bio nepromišljen...I obećavam ti da se neće ponoviti.
Amy: I ja obećavam.
Polako smo se primakli jednom drugome i krenula da se poljubimo, ali su nas spriječili Lousi i Janne. Trčali su prema nama kao neki ludaci.
Louis: Pa gdje ste vas dvoje? Mislili smo više da je Amy mrtva. Ode, kaže muka joj i nema je pola sata.
Ja i Zayn smo se samo smješkali.
Janne: Aii pa vidiš da su se pomirili. Golupčići moji, ali to vam ne daje za pravo da nas ovdje traumirate.
Tada se pojavila i medicinska sestra.
M: Mislim da je prošlo i više od pet minuta. Vrijeme je da se vratite u sobu.
Amy: Mislim Zayn da ćemo ih morati poslušati.
Zayn: Haha, sve su prilike.
Zagrlio me je i krenuli smo prema sobi. Bila sam tako srećna jer smo se pomirili. Mislim da smo ovga puta oboje pretjerali sa ljubomorom i nepovjerenjem. Mislim da ćemo ako želimo da veza uspije morati malo poraditi na tome. Ipak...Emily nije mogla da mi izađe iz glave. Dokazala je da je spremna na sve. Zar bi sada tek tako osdustala? Naravno da ne. Ušli smo u sobu.
Harry: Pa gdje ste vi?
Louis: Aaa pa oni se tamo ljubakaju dok se mi ovdje brinemo za njih.
Liam: Ccc. Sram vas bilo.
El: Ma pustite vi njih. Nego znači pomirili ste se vas dvoje?
Amy: Mhm.
El: Ajooj. Stvarno mi je drago zbog vas.
Janne: I meni. Ali sljedeći put nas obavijestite, haha.
Amy: Haha, hoćemo ne brinite.
Morala sam da legnem jer mi je medicinska sestra tako rekla. Pošto su dečki imali slobodan dan, odlučili su ostati cijeli dan u bolnici iako sam ih pokušala ubijediti da idu kući. To sam govorila zbog njih, ali mi je iskreno bilo mnogo zabavnije dok su oni tu. Cijelo vrijeme smo nešto pričali i zabavljali se. Glava me je uz njih odmah preboljela. Bilo nam je zaista zabavno...Jedina stvar koja je narušila moje raspoloženje je bilo Zaynovo stalno motanje oko telefona. Mislim da ga je Emily zvala...Prekidao je pozive i pokušavao da ostane neprimijetan, ali ne može se sakriti od mene. Nisam željela da mu kažem...Obećala sam da neću biti ljubomorna...Ali zar ona mora zaista da kvari svaki naš zajednički trenutak? Šta ona zapravo hoće? Ovo njeno ponašanje prelazi u neku vrstu opsesije i to me jako brine...