"Kiss you" By: LoRa Styles* (Fanfiction Zayn Malik) [Završena/Completed] ✔

13. DIO

Na trenutke sam i zaboravila da kasnim u školu, hahaha. Bilo nam je predivno. Imate osjećaj kao da ste najslobodniji na svijetu. Pogotovo kada se vozite sa voljenom osobom, držite se čvrsto za nju i osjećate onaj posebni miris koji nema niko osim nje. A da ne spominjemo leptiriće koji već igraju kolo u stomaku, hahaha. Opis nema šta.
Zayn: Vidiš da znam voziti?
Amy: Haha, vidim ljubavi.
Zayn: Pa čuj. I još sumnjaš u mene.
Pravio se ono kao malo važan.
Amy: Hahaha, bolje ti je gledaj kuda voziš da ja ne bih ponovo posumnjala.
Zayn: Hahahah.
Ubrzo smo stigli. Sve je bilo prazno ispred škole jer je čas već odavno počeo, haha. A što je najgore od svega prvi čas nam je Millerica. Lele meni. Sišla sam sa motora.
Amy: Zakasnila sam totalno.
Zayn: Hahaa, hoćeš da idem sa tobom?
Amy: Ma daj. Ko da sam prvi razred, hahaha. Ma meni se to stalno dešava, ništa čudno samo je problem u tome što mi je prvi čas najstroža nastavnica u školu.
Zayn: Auu. Držim ti onda fige.
Amy: Haha, hvala ma da sumnjam da će mi pomoći.
Tada sam primijetila da cijela škola viri kroz prozor i bulji u nas.
Amy: Diskretni su nema šta.
Zayn: Ko?
Tada sam mu glavom pokazala prema njima. Kada su to vidjeli svi su se brže bolje makli sa prozora.
Zayn: A to, haahhaa. Ma briga nas. 'Ajde moram ja sad ići, Paul će me ubiti pa se vidimo.
Amy: Važi.
Skinuo je kacigu i onda smo se onako poljubili. Uživala sam u svakome trnutku. Samo mi nije jasno kako može biti tako savršen. Izgledao je kao pravi 'bad boy'. Nisam mogla skinuti pogled sa njega. Tako je zgodan, sladak, savršen. Još pogotovo sada sjedi na motoru, a sunce koje izlazi oslikava se u njegovim savršenim smeđim čima koje su sada postale žužkaste. Nasmijao mi se onim svojim bisernim osmijehom zbog kojeg jednostavno gubite tlo pod nogama. A tek kad gricka usnicu...E to je ono što me dokrajči.
Zayn: Pa vidimo se onda ljubavi.
Amy: Naravno. Bay.
Namignuo mi je, stavio kacigu, upalio motor i otišao. Tako bih voljela da mogu cijeli dan provesti sa njim, ali nažalost ne mogu. Moram u školuu. Ušla sam u nutra. Hodnici su bili prazni i bila je potpuna tišina jer su svi bili u učionicama na časovima. Jedino su čistačice bile u portirnici i tračale svakoga ko bi prošao hodnikom tako da ni ja nisam bila izuzetak. Došla sam do učionice, pokucala i zatim ušla. I sada onaj najgori osjećaj kada nastane totalna i tišina i sve oči su uperene u tebe. Jooj. Millerica me je pogledala onako preko svojih naočara iako se ponekad zapitam čemu joj služe kad ih uvijek drži na pola nosa.
Amy: Doar dan. Izvinjavam se što kasnim.
Millerica: A zašto kasniš?
Amy: Pa...Ispraznila mi se baterija pa me alarm nije probudio.
Millerica: A je li? E pa ja ipak mislim da je uzrok tome onaj Malik.
Amy: Izvinite, ali to se vas ne tiče.
Millerica: Pa ja ipak mislim da tiče.
Amy: To su moje privatne stvari.
Millerica: Možda, ali su i uzrok toga da kasniš na moj čas.
Amy: Mama i tata će mi kao i uvijek opravdati razrednici i to je to.
Millerica: Kako će ti opravdati kada ne žive ovdje već tamo na Balkanu.
Amy: Tako što nazovu telefonom razrednicu.
Millerica: E pa to mene ovoga puta ne zanima jer ću ti ja dati neopravdani.
Amy: Krasno.
Millerica: Nešto si rekla?
Amy: Nisam.
Millerica: Meni se baš učinilo da jesi. I gdje ti je torba?
Pokazala sam joj rukom na Janne.
Millerica: Drugarica ti nosi torbu?
Amy: Ne.
Millerica: Pa otkud onda kod nje?
Amy: Šta vi imate s tim?
Millerica: Moraš mi dati objašnjenje ili ću još i zatražiti da ti se smanji vladanje, a to ti nikako ne bi trebalo jer je kraj školske godine, a ujedno i srednje škole. Baš će ti to lijepo odgovarati kad se budeš upisivala na fakultet.
Ne mogu vjerovati da ovo radi. Gora je od bilo kakve radoznale babe. Da za ovo sazna direktor, mogla bi dobiti i otkaz. Ona nema pravo da se petlja u privatni život učenika. Nažalost u ovome slučaju nisam imala izbora.
Amy: Jooj. Pa nisam bila kući.
Millerica: Aha, pa tu sam te čekala. Zar ne misliš da je to malo prerano za tvoje godine?
Amy: O čemu vi pričate?
Millerica: Znaš ti vrlo dobro. Možemo pretpostaviti da si bila sa onim Malikom cijelu noć.
Amy: Pa sve i da jesam nije u pitanju uopšte ono na šta vi mislite. Uostalom malo previše dajete sebi za pravo.
Millerica: Molim? Jesi li ti to bezobrazna prema meni ili mi se čini?
Tada se javila njena miljenicca.
Dianna: Ne čini vam se. Ona je toliko neodgojena da to nije normalno. Evo vidite.
Tada joj je pokazala one ogrebotine koje sam joj jučer zadala.
Dianna: Ovo mi je ta prostakuša učinila!
Millerica: Molim?!
Dianna: Tako je.
Millerica: Da li je to istina Amy?!
Amy: Istina je pa šta? To su naši privatni odnosi sa kojima vi nemate ama baš nikakve veze.
Millerica: E pa vidiš ja Diannu znam otkako se rodila i znam kakva je ona djevojka. Tebe nikada nisam voljela, a evo sada i dokaza kakva si nasilnica. Još si se i umislila nešto zato što si sa onim...
Amy: Ma dajte prestanite više njega dirati! Vi nemate nikakve veze sa našim odnosima! Ni vi ni Dianna ni bilo ko i pustite me na miru! Prijetite mi sa čime god hoćete, ali i ja se uvijek mogu žaliti direktoru za vaše neprimjereno ponašanje za jednu nastavnicu! I pristrasnost kao na primjer prema Dianni!
Millerica: Otkud ti pravo da povisiš ton na mene?!
Amy: Otkud vama pravo da se petljate u moj privatni život?! Na vama je samo da me zapišete ili mi date neopravdani, ali ne i da ulazite u moju intimnost i razloge zašto kanim.
Milerica: E pa lijepo! Sada možeš slobodno napustiti učionicu.
Amy: Da znate i da hoću.
Izašla sam i snažno zalupila vratima. Ovo je stvarno previše. Ja mislim da sam ja prva koja se usudila da se suprotstavi njoj, ali ko je ona da me onoliko pripitkuje o mom životu? Još me napada zbog Dianne kao da joj je rođena kćer. A opet sve i da jeste ona se mora ponašati u skladu sa svojim zanimanjem. Bila sam užasno iznervirana. Pogledala sam na sat. Bilo je još 35 minuta do kraja časa. Naslonila sam se uza zid i sjela na pod. Bilo mi je užasno dosadano. Svako malo bi se začulo kako se Millerica dere na nekoga. Nenormalna žena totalno. Tada mi je stigla poruka na telefon. Bila je od Harry. To me je pomalo začudilo. Otvorila sam poruku.
Pisalo je: "Eee, sinoć nismo uspjeli da razgovaramo. Kada budeš imala vremena javi mi. Moramo nasamo razgovarati. xxx"
To je upravo stiglo kao naručeno jer svakako ne znam šta da radim do kraja ovoga časa. Odlučila sam ga nazvati.
#Harry: Eee kad prije?
#Amy: Haha, ma evo izbačena sam sa časa.
#Harry: Opa, hahaha.
#Amy: Ma čuti. Nego imam još pola sata do kraja časa pa ako želiš možemo odmah razgovarati.
#Harry: E super onda. Reci mi naziv škole. Čekam ću te iza u autu.
Rekla sam mu naziv.
#Harry: E super. Eto me za deset minuta. Vidimo se.
#Amy: Baay.
Ovo će biti od velike važnosti. Moram mu na neki način otvoriti oči i dati mu do znanja da je Janne zaljubljena u njega. Sigurno se i on pokajao zbog Valentine. Nadam se da će ovo uspjeti. Lagano sam krenula iz škole. Dan je bio neuobičajeno predivan. Malo za promjenu nakon onih kiša. Krenula sam iza škole. Bila sam jako pažljiva jer nisam željela da nas neki novinari vide. Mogle bi onda nastati svakakve priče. Sjela sam na jedan zidić i čekala. Ubrzo se pojavio Hazzin luksuzni auto. Svirnuo mi je i mahnuo kroz prozor. Kao i uvijek savršen i moderan. Crne Ray banke, uska bijela majica i crne pantalone i naravno njegova savršena frčkava kosa. Ušla sam u auto.
Harry: Eeeey.
Amy: Eeej, šta ima?
Harry: Evo ništa. Od tebe?
Amy: Ma evo. Divno mi je počeo školski dan.
Harry: Haha, može se pretpostaviti. Šta je bilo?
Amy: Ma zakasnila sam malo, ahahaha.
Harry: Jesam li ja pogrešno shvatio ili si ti prespavala kod Zayna?
Am:y Hmm...Pa dobro si shvatio.
Harry: Haaha, opa.
Amy: Ma daj. Ne razumijem zašto svi msilite da se nešto dogodilo?
Harry: Pa obično je tako, ahaha.
Amy: Ahhh, hahaha. Možda kod tebe Harry.
Harry: Pa...Hahaha. Nego, da mi odmah pređemo na stvar da ti ne bi zakasnila i na drugi čas.
Amy: Haha, nemoj molim te.
Harry: Ovako.
Uozbiljio se. Došlo je vrijeme za malo ozbiljniji razgovor.
Harry: I sama znaš šta se sinoć desilo. Mislim vidjela si svojim očima.
Amy: Da, nažalost.
Bilo mu je malo neprijatno razgovarati o tome pa je počeo zamuckivati onim svojim promuklim glasom.
Harry: Jako mi je žao zbog toga. Ja...
Amy: Harry...Vidi nemaš se šta meni izvinjavati. To je tvoj život, a ja ti nisam ni djevojka ni majka samo...Ja ti samo želim dati savjet kao prijateljica. Ništa više. Želim najbolje za tebe, a Valentina vjeruj mi to sigurno nije.
Harry: Znam, znam. Shvatio sam i ja to, ali nažalost kasno...
Amy: Da...Ali još uvijek se može sve promijeniti. Jednostavno, kloni se nje i sve će biti bolje. Ona ionako ne osjeća ništa prema tebi. Ona samo želi slavu, novac, osvetu i to je to. Mislim čak da je to više učinila zato što joj je Dianna to rekla.
Harry: Ma znam, ali jdnostavno...Obmamila me je nekako...Ne znam ni ja...Donijela je piće i u početku sam bio hladan prema njoj ali onda je započeo razgovor i ja sam se opustio i piće po piće...A moram priznati i da je zgodna.
Tada mu se pojavio onaj njegov vragolasti osmijeh.
Amy: Joj Harry, Harry šta ćemo mi s tobom?
Harry: Hahaha, a ne znam...
Amy: Slušaj sve što trebaš je da otvoriš oči i ugledat ćeš onu pravu. Kani se tih za jednu noć i pronađi sebi pravu djevojku. Ona ti je cijelo vrijeme tu pred očima.
Harry: Misliš na Janne, zar ne?
Tada sam se u trenutku zaledila. Nisam očekivala da će to reći.
Amy: Umm...Pa...
Harry: Znam...Ali Janne...Ona je jednostavno predobra djevojka za nekoga poput mene.
Amy: Poput tebe? Pa tebe bi Harry svaka djevojka poželjela.
Harry: Da zbog slave i novca i auta i karijere i...
Amy: Ne Harry. Nije uopšte stvar u tome...Poželjele bi te zato što si zgodan, sladak, privlačan i ono najvažnije dobar u duši i pažljiv samo što to ne pokazuješ dovoljno. Držiš stil nekog zavodnika i frajera i to je u redu, ali nekada i nekome poput tebe je potrebna djevojka uz koju će se probuditi svako jutro i koja će tu biti uz tebe i kada ti je najteže, a ne samo onda kada si u pripitom stanju. Vjeruj mi Harry...
Harry: Misliš?
Amy: Ne mislim već znam.
Harry: U redu, razgovarat ću sa Janne.
Amy: Ali čekaj...
Harry: Šta je?
Amy: Ja ne želim da ti sad pomoću nje pokušaš da se primiriš ili da nešto na silu pokušavaš...Stvar je u tome da...Voliš li ti nju Harry? Mislim voliš li je prevelika riječ, ali da li si barem zaljubljen u nju? Ona je moja najbolja prijateljica i ne želim da pati. Ne želim da joj daješ lažnu nadu i...
Harry: Znam o čemu govoriš...Da, sviđa mi se i mislim da sam se zaljubio u nju.
Amy: Stvarno?
Harry: Da.
Izgledao je odlučno sa onim svojim polusmiješkom na licu.
Harry: Razgovarat ću danas sa njom samo mi moraš pomoći da nekako ostanemo nasamo.
Amy: Važi. Reći ću joj ja da dođe tamo kod toaleta. Tamo rijetko ko prolazi i onda ćeš se umjesto mene pojaviti ti.
Harry: Dogovoreno.
Amy: Eto ga. Jaoo nemaš pojma kako sam srećan.
Harry: I ja...Mislim nisam bio siguran u njene osjećaje jer je čas bila dobra prema meni, čas hladna.
Amy: Hahaha, ma to je zato što je bila i ona malo zbunjena.
Harry: Hahaha, pa pretpostavljam.
Amy: Hajde moram ja sad ići da ne bih zakasnila i na ovaj sad čas pa se vidimo poslije.
Harry: Važi. Hvala ti puno na ovome razgovoru.
Amy: Ma ništa i drugi put. I da, hvala i tebi.
Harry: Na čemu?
Amy: Pa na tome što ćeš usrećiti Janne.
Harry: Ti si stvarno prijateljica iz snova.
Amy: Haha, ma nisam.
Harry: Jesi. Pa ko bi se tako radovao za svoju prijateljicu? Ima onih koje jedva dočekaju da im se drugarici desi nešto loše.
Amy: Pa dobro, to jeste. Ali vidiš i tebi sam prijateljica.
Harry: I znaš, veoma mi je drago zbog toga.
Amy: I meni što si mi ti prijatelj.
Tada se začulo zvono.
Amy: Auuu. Sada stvarno moram ići.
Harry: Hahahaha, 'ajde vidimo se.
Poljubila sam ga u obraz i izašla.
Amy: Baaay.
Mahnuo mi je, svirnuo i otišao. Jooj tako sam srećna zbog njega i Janne. Tako će biti srećna. Znala sam da se i ona njemu sviđa! Napokon će sve ići po planu. Barem se nadam. Brzo sam potrčala prema školi i utrčala u nju. Svi su buljili u mene kao da sam s Marsa pala. Neko bi sada da je na mom mjestu i da ga je Millerica kao mene izbacila sa časa bio u dubokoj depresiji, a ja skačem okolo kao crvenkapica. Napokon sam naletjela na Janne.
Janne: Pa gdje si ti?
Amy: Evo me bona.
Janne: Jesi li ti na nekakvi drogama ili šta?
Amy: Hahah, nisam što?
Janne: Pa šta si tako vesela?
Amy: Vidjet ćeš?
Janne: Kako?
Amy: E pa fino. Strpi se.
Janne: A daj recii. Znaš da ja ne volim ta iznenađenja.
Amy: Ovo će ti se svidjeti vjeruj mi.
Jane: A nisi fer.
Amy: Nja, nja. 'Ajde strpi se.
Janne: Pihh...Baš si neka.
Amy: Nego gdje je Chris?
Janne: Nije došao u školu.
Amy: Nije? Pa zašto?
Janne: Mark kaže da ima temperaturu.
Amy: Ma nema šanse. Pa šta se s njim dešava?
Janne: Nemam pojma zaista.
Tada je zazvonilo za početak časa pa smo svi ušli u učionice. Dianna me je gledala onim zmijskim pogledom, ali sam joj ja samo čupala živce tako što sam se smijala. Dan je brzo proletio, a ja nisam mogla dočekati da stignemo u hotel pa da Hazza i ja isprovedemo naš plan, hahaha. Samo se nadam da će nam uspjeti i da Dianna i Valentina neće nešto pokvariti...