"Kiss you" By: LoRa Styles* (Fanfiction Zayn Malik) [Završena/Completed] ✔

26. DIO

Amy: G-gdje je Zayn?
Svi su samo ćutali i međusobno se pogledivali.
Amy: Pa daj recite mi!
Niall: Pa...Otišao je...
Amy: Gdje?
Harry: Nismo sigurni...
Amy: Sa onom Emily zar ne?
Louis: Pa...Vjerojatno.
Odjednom me je spopao neki nalet bijesa i samo sam nogom udarila u stolicu. Užasno me je zaboljelo, ali me nije bilo briga. Samo sam sjelana kauč.
Amy: Pa ja ne mogu vjerovati.
El: Pa čekaj. Ko zna zašto je otišao.
Amy: Zašto? Sigurno ima neko opravdanje. Otišao je bivšoj, pored bolesne djevojke kući.
Liam: A nemoj tako. Nismo ni sigurni je li otišao njoj. Samo je rekao da mora nešto obaviti.
Amy: U koliko?
Liam: Pa ne znam...
Harry: Negdje oko 19:25h.
Amy: Ne morate mi više ništa govoriti.
Sve mi je bilo jasno. Sad stvarno ne mogu da vjerujem.
Janne: Kako to misliš?
Amy: Pa lijepo. Otišao je da se nađe sa njom u pola 8.
Janne: Otkud znaš?
Amy: Ma nije ni bitno. Samo me je razočarao i to je to. Do kraja...
Bijes i tuga su bili zajedno pomiješani i to je najgori osjećaj na svijetu. Tjera te na plač i izlive bijesa u isto vrijeme. Trenutno nisam znala šta da izaberem od to dvoje. Samo sam osjetila da sam počela drhtati.
Niall: Amy, ti nisi dobro.
Amy: Ma baš me briga.
Niall: Ne možeš tako. Mislim da ti raste temperatura.
Lana: Hajde, idi lezi. Moraš popiti tabletu.
Amy: Ne želim. Pustite me na miru.
Louis: Amy! Ako on zaista nema nekog ogromnog, ali baš ogromnog razloga zbog kog' te je ostavio i otišao njoj, onda nije vrijedan toga da tebi bude loše.
Harry: Tako je. Daj donesite toplomjer.
Legla sam na kauč i stavila tomplomjer. Svi su nešto govorili, ali ja ih nisam ništa čula...A nisam ih ni slušala. Baš mu hvala. Nema pojma koliko me je razočarao...A ja njega volim i više od svog života...Ali zaista ne znam da li ću ovoga puta preći preko toga. Srce se može slomiti jednom pa se zalijepi...Dvaput, pa može opet...Ali treći put...E onda je to već malo teže. I ako ga uspiješ zalijepiti ono ne može biti ponovo isto kao prije. Uvijek će faliti neki komadić koji je izgubljen...I ne može se više naći...Ni vratiti. Čula sam ih da spominju visoku temperaturu, ali nisam bila sposobna da shvatim nešto više. Polako sam zatvorila oči i osjetila kako tonem u neki san.
......................................................................
Sljedeće što sam vidjela bila je neka bjelina. Na prvi pogled, sam pomislila da je raj...Tek onda sam shvatila da se nalazim u bolničkoj sobi...Pogledala sam oko sebe. Vidjela sam Nialla i Harrya kako drijemaju na stolicama. Nisu primijetili da sam se probudila. Bila sam priključena na infuziju i osjećala sam se užasno. Glava mi je pucala i bila sam kao u nekoj tampaziji. Zayn...Da...I ovoga puta je on ono na što sam prvo pomislila kad sam se probudila...Ali ne, nema ga. Vjerovatno ima pametnijeg posla Tada je Harry polako otvorio oči.
Harry: Budna si.
Amy: Valjda...
Tada su obojica ustali i prišli krevetu.
Amy: Šta se desilo?
Niall: Temperatura ti je bila nenormalno porasla da si na kraju totalno zamantala i pala u neki polu san, polu nesvjesticu.
Amy: Jooj. Koliko je sati?
Harry: Sad će 23:ooh.
Amy: Toliko?
Harry: Mhm.
Amy: Zayn? Je li tu?
Njih svojica su se samo onako pogledali.
Amy: Nije zar ne? Uredu je. Ne morate mi ništa govoriti.
Niall: Tu su ostali. Želiš li da ih zovnem?
Amy: Naravno...
Niall je izašao po njih.
Harry: Zvali smo ga, ali se nije javljao...
Amy: Ma baš me boli briga. Neka radi šta hoće.
Harry: Ali ja još uvijek mislim da ima neko objašnjenje za ovo jer znam koliko te on voli.
Amy: Nije važno Harry...Sve mi je jasno...Ne treba mi nikakvo objašnjenje.
Tada su svi zabrinuto ušli u sobu.
El: Amy?
Janne: Kako si nas zabrinula. Jesi li dobro?
Amy: A valjda jesam.
Za njima je ušao i doktor.
Doktor (D): Gospođica Wood zar ne?
Amy: Amy...Mislim da vam je tako lakše.
D: Amy. Zaista lijepo ime. Ja imam kćerku koja se tako zove...Ali živi veoma daleko i dosta liči na tebe... Nego, nije sad to bitno. Kako si mi ti?
Amy: Pa...Ne znam kako da vam opišem.
D: Nije ovo ništa opasno samo jači virus i visoka temperatura. To te jako iscrpilo pa si zato pala u nesvijest. Nije ništa zabrinjavajuće,primaš infuziju...To će te ojačati i onda možeš kući.
Amy: Večeras?
D: Pa bolje je da ostaneš noćas. Dok ti se ne stabilizuje temperatura sasvim.
Amy: Ajooj. Mrzim bolnice. Mogu li ikako kući?
Liam: Moraš slušati šta ti doktor govori. Ponovo ti može skočiti temperatura.
D: Da. Ovako je sigurnije. Vjeruj mi, radim u bolnici već dvadeset godina i još uvijek je mrzim. Možda zvuči malo čudno, ali je tako. Nisam upisao medicinu svojom voljom.
Amy: Žao mi je...
D: Ma nema ti razloga biti...Nego idem ja sad. Ostavit ću vas da na miru razgovarate. I, da. Boli li te nešto?
Amy: Pa malo trbuh i glava.
D: Aha, sad ću ja to srediti. Vidimo se kasnije.
Amy: Važi.
Izašao je.
Nicky: Bili smo se jako uplašili.
Amy: Sad je sve u redu.
Trebala bih biti zahvalna Bogu jer imam prijatelje poput njih. Ipak...U današnje vrijeme to je jako teško naći...Današnji prijatelji...Uvijek te ili izdaju ili žele da te iskoriste ili tračaju na tebe...Zato bih trebala biti srećna jer imam njih, ali u ovome trenutku mi se samo plakalo. Ništa više. Znam svi su tu pored mene...Ali nema osobe u koju sam najviše vjerovala i najviše je voljela...Nema mog dečka...A gdje je? Ne znam...Ustvari i znam, ali sama pomisao na to me zgražava pa mi je draže msiliti da ne znam gdje je.
Tada je u sobu ušla medicinska sestra. Nosila je čašu vode i nekakvu tabletu.
M: Doktor mi je rekao da vam dam ovo.
Uspravila sam se. Glava mi je bila jako teška. Imala sam osjećaj da je porasla deset puta...Vjerovatno zbog temperature.
Amy: Hvala ti.
Uzela sam tabletu i popila je. Vratila sam čašu medicinskoj sestri.
Amy: Izvoli.
M: Hvala.
Izašla je.
Louis: To je vjerovatno protiv glavobolje.
Amy: A nadam se. Inače, imam osjećaj da će mi puknuti.
Liam: Ajooj. Pa kad si nam se tako prehladila?
Amy: A ne znam...
Lana: Mislim da nije ona ovakva samo zbog iscrpljenosti.
Amy: Hm...Ne znam šta da mislim.
El: Uvijek imam neki savjet da ti dam...Ali trenutno...Ne znam. Jednostavno to mi ne liči na Zayna...
Amy: Ne moraš mi ništa ni govoriti....
Niall: Želiš li ti da mi tebe ostavimo malo samu?
Amy: Da...Mislim nemojte me pogrešno shvatiti, ali zaista ne osjećam se dobro, a i moram razmisliti malo nasamo o svemu.
Harry: U redu je.
Nicky: Razumijemo te potpuno...
Lana: Bit ćemo tu ispred.
Amy: Ne. Idite kući i naspavajte se. Kasno je.
Janne: Nema šanse.
Amy: Ima. Molim vas. Ne želim da noć provedete u bolnici. Sutra je novi dan. Vidjet ćemo se ujutru.
El: Ali...
Amy: Molim vas. Meni za ljubav. Idite i odmorite se.
Niall: Kako želiš. Ali ja ću ostati.
Amy: Nema potrebe.
Niall: Ima.
Liam: I ja ostajem.
Amy: A deč...
Liam: Ostajemo. Tako je najbolje. Neko mora biti uz tebe. Imamo mjesta da spavamo, gdje obično i budu svi ljudi koji čekaju nekoga. Nema veze.
El: Eto. Neka bude tako iako bih voljela da ostanem uz tebe.
Amy: Nema veze El. Vidjet ćemo se ujutru.
Harry: Doći ćemo po tebe autom samo nas nazovi.
Amy: Važi.
Janne: Eto. Drži se. I nemoj sada misliti ni o Zaynu ni bilo kome drugom. Opusti se.
Amy: Hoću.
Hoću? Nema šanse. Ali ne želim da ih sekiram...Pravit ću se da sam jaka i da je sve u redu. Pozdravili su se samnom i izašli.
Liam: Bit ćemo tu ispred.
Amy: Važi.
Ostala sam sama. Samo ležim ovako bespomoćno u sobi, a tako bih željela da mogu da ustanem, pronađem Emily i Zayna i nju zadavim. Ma o čemu ja pričam? Ja sam obična jadnica koja nije sposobna ni za šta. Možda je i upravu Zayn. Možda je ona sto puta bolja za njega od mene. Možda je zabavnija. Možda ima svoj život i uspješna je, a ne ko ja. Ali opet i ja sam se žrtvovala za njega. Trenutno nemam ništa. Napustila sam stan da bih živjela sa njim, napustila sam posao da bih bila više sa njim, i ne viđam se sa svojim najboljim drugom da on ne bi sumnjao u mene. Sve zbog njega. A on?Pa baš mu hvala. Stvarno me zanima zašto ga je Emily ostavila? Da li bi se ona odrekla svega samo da bi bila sa njim? Čisto sumnjam. Ali opet ona je sposobna. Uspjela ga je ponovo zavesti ili šta već...A ja nisam u stanju ni da ga zadržim pored sebe. Ma svaka čast Amy. Suze su počele da mi teku niz lice. Po prvi put otkako sam vidjela da ga nema. Do sada jednostavno nisam mogla...Nisam imala snage. Tada je neko počeo da otvara vrata. Brzo sam obrisala suze. To je bio Liam.
Amy: Eee.
Liam: Kako si?
Amy: Pa bolje.
Nabacila sam fake smile. Šta da radim? Znam da se brinu, a to nikako ne želim.
Liam: Ovaj...Sada je zvao Zayn.
Amy: Hah. Sjetio se?
Liam: Ii...Rekao sam mu da si u bolnici...I adresu bolnice. Rekao je da odmah stiže.
Amy: Ma nisi mu morao ni govoriti. Ne treba ni dolaziti. Šta uspio je naći malo slobodnog vremena za mene? Jao baš je srce.
Liam: Ako želiš, reći ću mu da ne ulazi.
Amy: Ma neka uđe. Baš me briga. Neka ispriča koju laž i onda može slobodno da ide. Zauvijek ako želi.
Liam: Znam da ti je teško...Ali saslušaj ga. Možda je zaista imao razloga da ode.
Amy: Ne znam...Mislim da za ovo ne postoji dovoljno dobar razlog.
Liam: Hm...Znam, ali eto. Daj mu šansu. Ostavit ću te sada da odmoriš.
Izašao je. Dolazi? Baš lijepo od njega. Sjetio me se. Da mu dam šansu? Po koji put? Znam da uvijek postoji neko objašnjenje i razlog...Ali može li veza zauvijek funkcionirati tako? Jedan dan se volimo, dva ne. I obrnuto. To nije prava veza. A mogu se zakleti da ona i pokušava da nas razdvoji. U takvim trenutcima sam obično najveći borac i u inat toj osobi pokušavam da dokažem da ne može to da učini...Ali ako Zayn nije dovoljno jak da joj se odupre...Šta onda ja da pokušavam? Jednostavno sam bespomoćna. Počela sam da plačem iz sve snage. Pa ne mogu. To je moj Zayn. Onaj koji me je znao oraspoložiti i razveseliti i kada mi je bilo najteže...Onaj koji učini da mi srce svaki put želi iskočiti iz grudi...Onaj koji u samo dvije riječi može da me rasplače...Ali od sreće...Onaj koji mi je toliko puta rekao da me voli i da sam ja jedina za njega...Onaj koji mi je i u trenutcima kada sam mislila da je sve gotovo dokazao da uvijek postoji rješenje i bolje sutra. Da. To je on. I samo on može to da učini. Ali šta je sada? Sada je on razlog iz kojeg je sve to baš suprotno. Ali ja ga još uvijek volim...
Uvukao mi se pod kožu i ne izlazi. Jednostavno ne ide...Tada sam čula neke glasove u hodnjiku. Jedan je bio Niallov, a drugi...Drugi...Zaynov...Da, tu je. Iza tih vrata. Napokon se pojavio...Ali kakve koristi kada je srušio cijeli moj svijet koji smo zajedno sagradili. Pokrila sam se i pravila da spavam...Nisam željela da vidi da plačem, a nisam ni bila spremna za razgovor. Koliko god se pravim jaka...Nisam...Baš naprotiv... Uvijek u životu sam krila suze i pravila se da me se neke stvari ne dotiču i svi su mislili da sam bezosjećajna i hladna...Ali sve je baš suprotno...Samo ne volim kada me ljudi sažaljevaju...Kada vide da sam slaba...Sumnjam da ću uvijek moći tako. Čula sam da se vrata polako otvaraju, a zatim i korake. Bila sam okrenuta leđima...Nisam morala ni da ga vidim...Već sam znala da je to on. Njegov miris...Mislim da bih ga prepoznala i među milionima... Polako je sjeo na krevet. Odjednom mi je srce, koje je do malorpije bilo potpuno beživotno, počelo tako brzo da kuca da sam mislila da će iskočiti...Nježno mi je rukom sklanjao kosu sa lica...Kroz cijelo tijelo mi je prošlo hiljadu trnaca...Koga ja zavaravam da ga više ne volim? Sebe? Druge? Ne znam ni sama... Samo znam da lažem pa koga god. Nisam mogla vjerovatni da je tu pored mene. I dalje sam se pravila da spavam. Usjetila sam njegove usne. Poljubio me je u čelo i ponovo pomilovao...Svaki djelić tijela mi je zadrhtao...Zašto to radi? Zar hoće da me dovede do ludila i onda ostavi? Hah, ali on nije takav...Koliko god pokušavala da samu sebe uvjerim da je budala i da ne trebam patiti zbog njega, znam da nije tako...Uvjerila sam se mnogo puta. Ali ovo danas... Za ovo jednostavno ne mogu da nađem opravdanje. Čula sam da je još neko ušao u sobu. Počeli su tiho da razgovaraju.
Niall: Spava?
Zayn: Mhm. Znači nije ništa opasno?
Niall: Ne. Samo su je temperatura i virus iscrpili.
Čula sam da je duboko uzdahnuo i počeo da mi namješta deku i da me ušuškava...Osjećala sam se tako lijepo.
Zayn: Možete vas dvojica ići kući ja ću ostati noćas sa njom.
Niall: Nisam siguran koliko je to dobra ideja. Mislim da ne želi da te vidi...
Zayn: Ali sve ću joj objasniti.
Niall: Ne znam Zayn...Jako si je povrijedio...Mislim da ovoga puta to neće baš lako ići.
Zayn: Znam kako sve to izgleda...
Niall: Jesi li bio kod Emily?
Zayn: Jesam...
Niall: Mislim da je to već dovoljno da bude ljuta na tebe...Ne znaš u kakvom je stanju bila...Bio si joj potreban...Trebala te je uz sebe...A što je najgore od svega, znala je da si cijelo vrijeme bio sa drugom.
Zayn: Ali ne onako kako mislite.
Niall: Ne mislim ja ništa...Samo ćeš ovoga puta morati mnogo više da se potrudiš...Da bi ti oprostila.
Zayn: Znam...I nije mi teško Niall...Jer je volim...