"Kiss you" By: LoRa Styles* (Fanfiction Zayn Malik) [Završena/Completed] ✔

7. DIO ✔

Par trenutaka sam samo buljila u taj papirić i čitala ono što piše na njemu. Dakle to je napisao Zayn...Ali kome? Nisam bila sigurna. Pogledada sam na sat. Bilo je o9:ooh. Dakle on za sat vremena očekuje nekoga...Ali koga?
Xxx: Šta je to?
Trznuo me je nečiji glas iza mene. Brzo sam se okrenula. To je bila Nicky. Uzela mi je papirić iz ruke.
Amy: Eeej, vraćaj to!
Nicky: Opa. Pa nisam znala da ste došli do te faze!
Amy: Ma daj Nicky ne pričaj gluposti.
Nicky: Nisu to gluposti. Dokaz mi je pred očima, hahah. Osim toga tu nema ništa strašno.
Amy: Ma znam ali...
Nicky: Šta ali?
Amy: Taj papirić...Ma našla sam ga na podu i ne znam za koga je.
Nicky: Auu, a ja mislila da ti je ovo on dao ili...
Amy: Ma nije...
Nicky: Vidi, Lana mi je pričala za vas dvoje...Kako je on pitao za tebe, kako ste išli na ručak...Čak ste eno izašli i u novinama, išli ste negdje zajedno...Nema za koga drugog biti.
Amy: Ma samo me je dopratio do kuće...
Nicky: Samo? Pa on je Zayn Malik. Vidiš li ti sve one djevojke koje su umorne i gladne i boli ih grlo od svog tog deraja i dozivanja? One djevojke koje osiguranje stalno tjera i prijeti im, a one svejedno se opet vraćaju i ne žele da idu?
Pokazala mi je rukom na njih.
Amy: Vidim...
Spustila sam glavu jer znam da sam rekla totalnu glupost.
Nicky: E pa vidiš, te djevojke bi sve dale da mogu da ih vide samo na prozoru ili negdje u daljini. To bi im bilo dovoljno da budu najsretnije na svijetu. A ti kažeš da to što te otpratio do kuće nije ništa posebno. Razmisli malo o tome. Uostalom i ti si do neki dan bila baš poput ovih djevojaka.
Bila je upravu.
Amy: Pa upravu si.
Nicky: Eto vidiš. I zato me sad poslušaj jer ja ti kažem da je ta papirić za tebe.
Amy: Misliš?
Nicky: Ma 1oo%
Amy: Hvala ti za te riječi. Dakle idem u 1o:ooh u njegovu sobu?
Nicky: Ideš!
Amy: Ok.
Duboko sam uzdahnula.
Nicky: I ono najbitnije, opusti se. Nemoj biti tako napeta.
Amy: Pa lako je tebi reći. Idem u sobu Zayna Malika i ti mi kažeš da se smirim.
Nicky: Pa dobro to jeste.
Amy: Ajooj. Pa šta opet ako to nije namijenjeno meni?
Nicky: Pa nego kome je?
Amy: Pa šta ja znam. Otkud tu na podu? Ko je to ostavio?
Nicky: A šta ja znam? Mogao je nekoga zamoliti da ti to stavi tu da bude romantičnije.
Samo sam slegla ramenima.
Amy: A nadam se da si upravu.
Nicky: A sad ti meni iskreno reci jesi li ti zaljubljena u njega?
Amy: ...
Nicky: Aham, shvatit ću to kao da. I u čemu je onda problem? Ti se sviđaš njemu, on tebi...
Amy: Problem je u tome što je on poznat i...
Nicky: To što je poznat ne znači da je kao George.
Amy: A nadam se...
Nicky: 'Ajde moram ja ići da radim. Držim ti fige.
Amy: Važi. Hvala...
Bilo je pola 1o. Nervoza je meni sve više rasla. Čas sam bila radosna što mi je to napisao, a čas nisam bila uopće sigurna da li je to napisano meni. Tada mi je zazvonio mobilni. Bila je to Janne.
#Amy: Molim?
#Janne: E pa gdje si bona? Šta ima?
#Amy: Ma evo ništa.
Janne: Je li se meni čini ili si nešto potonula?
#Amy: Pa ne čini ti se baš.
#Janne: Šta je bilo?
#Amy: Ma ništa...Pronašla sam neki papir kod recepcije i piše "Dođi u moju sobu oko 1o:ooh. Zayn xx"
#Janne: Molim? Aaaa pa vi baš ubrzali, hahaha.
#Amy: Ma daj Janne ne glupiraj se.
#Janne: Pa da. Šta hoćeš?
#Amy: Ma nisam sigurna da li je to namijenjeno meni...
#Janne: Ma nije eto nego meni! Pa da kome će drugom biti?
#Amy: A otkud ti znaš? Možda...A ne znam...Možda se neko jednostavno zeza samnom.
#Janne: Ma ne brini bona. Vidjet ćeš kako će to sočno završiti.
#Amy: Janne!!!
#Janne: Hahah, šala mala. Iako baš i nije...
#Amy: Jooj meni s tobom. 'Aj evo još malo pa će 1o:ooh moram ići.
#Janne: Hajde, sretno. I pozdravi mi frčkavog kad ga vidiš.
#Amy: Hahaha, naravno. 'Ajde ćaos.
#Janne: Baay.
Poklopila sam...Bila sam sve uzbuđenija i samo sam brojala minute do 1o. Tada sam se sjetila da moram pronaći Ricka da me zamijeni.
Amy: Rick!!!
Nicky: Eee, šta je bilo?
Amy: Pa mora me neko mijenjati.
Nicky: Auuu, ja! Sad ću ga ja naći.
Nakon par minuta došli su.
Rick: Šta je sad bilo?
Amy: Samo 5 minuta.
Nicky: Možda malo više.
Amy: Nicky.
Rick je samo prevrnuo očima i stao na moje mjesto.
Amy: Uhh. Kako izgledam?
Nicky: Super, 'ajde idi.
Brzo sam ušla u lift i krenula na kat. Par puta sam duboko udahnula da se malo opustim. U glavi mi je još uvijek bila ta mogućnost da ono možda nije namijenjeno meni. Zato sam smislila da ću mu reći da me je Nicky poslala da ga pitam treba li mu nešto. Ipak ne bih voljela da se to desi. Želim da napokon vidim na čemu smo. Došla sam do njegovih vrata. Soba 525. Ruke su mi se jako znojile. Nisam znala šta da radim, da li da pokucam ili šta? Odlučila sam pokucati. Učinila sam to par puta, ali ništa. Još nekoliko puta, ali opet ništa. Odlučila sam ući. Možda me zeza ili nešto tako. Polako sam otvorila vrata. Nije bilo nikoga. Ali pošto je to veliki apartman, tu ima nekoliko prostorija. Malo sam okolo pogledala, ali nikoga nije bilo. Tada sam čula nešto u jednoj od prostorija. Udahnula sam i lagano otvorila vrata. Kada sam to učinila poželjela sam da to nikada nisam ni učinila. Nešto me je jako počelo gušiti, a srce mi je stalo na trenutak. Vidjela sam Zayna i Diannu kako se ljube. Cijeli moj svijet je stao. Bila sam samo fizički prisutna, a psihički sam otišla negdje daleko. Zayn me nije primijetio, ali me je Dianna samo pogledala onim svojim zmijskim okom. Odmah sam izletjela iz sobe i počela plakati. Svi moji snovi...Sve je uništeno. Dakle...Papirić je bio namijenjen njoj, a njoj je vjerovatno i ispao onda kada je prolazila pored recepcije. Samo sam se bezveze nadala. On me nikada nije ni primijetio...Ali zašto se onda onako ponašao prema meni? Hah, pa vjerovatno samo da nju napravi ljubomornom. Ma divno. A ona? Ona...Ma jednostavno za nju više nemam riječi. Prvo George...Pa sad Zayn...Ma šta ona planira da meni uništi život? Zašto jednostavno ne mogu biti sretna? Zašto? Krenula sam prema liftu, ali je on već bio zauzet. Pa zar mi baš ništa ne ide? Krenula sam niz stepenice, ali su mi noge bile toliko tresle da sam se jedva kretala. Na kraju sam sjela na stepenice i počela plakati iz sve snage. Jednostavno nemam sreće i to je to. Kao da mi je to zabranjeno. Ali zašto su mi to uradili? On mi je cijelo vrijeme davao lažnu nadu, a ona...Ona jednostavno želi da ja patim. Tada se pojavila Nicky. Odmah je kleknula pored mene.
Nicky: Amy!!! Amy šta ti je?!
Amy: Ja...
Jednostavno nisam mogla pričati od plača.
Nicky: Reci mi šta ti je? Zayn?
Samo sam klimnula glavom u potvrdnom smislu.
Nicky: Pa šta je bilo sa njim? Papirić nije bio za tebe?
Amy: Nee...
Nicky: Nego za koga?
Amy: Di...Diannu...
Nicky: O moj Bože.
Stavila je ruku preko usta, a ja sam je samo zagrlila. Tada me je čvrsto stisnula.
Nicky: Ta krava!
Ja sam samo plakala. Jednostavno odustajem. Od svega, od ljubavi pogotovo. Zašto se truditi oko nečega što je nemoguće? Uostalom...Ja sam sama kriva. Znala sam da se ne smijem zaljubiti, ali svejedno sam to učinila. I to u Zayna. Kako sam uopće pomislila da bih ja njega mogla zanimati? Pa da tu je Dianna, ona je glamuroznija, bogatija, popularnija, ljepša i zgodnija od mene. I to u tolikoj mjeri da svi oni koji mene zanimaju se na kraju zaljube u nju.
Nicky: Hajde ustani dušo.
Amy: Ne mogu...
Nicky: Moraš. Idemo dole. Hajde.
Pomogla mi je da ustanem i polako smo krenule niz stepenice. Tada smo srele Liama.
Liam: Šta je bilo?
Nicky: Eee, ma ništa. Nije bitno.
Liam: Ali...Amy zašto plačeš?
Amy: Ma ne brini Liam...Sve će biti u redu, samo sada moram ići, žao mi je.
Prošle smo pred njega i krenule u prizemlje. Svi su u mene gledali kao da sam pala s Marsa.
Rick: Amy! Šta je bilo?
Nicky: Ispričat ću ti kasnije. Pusti je sada da se smiri.
Rick: Pa jesi li dobro?
Amy: Dobro sam...Idem sada kući i...Ne vraćam se više.
Nicky: Molim? Kako to?
Amy. Jednostavno. Dajem otkaz i to je to.
Rick: Ali Amy.
Amy: Žao mi je ljudi, ali nema šta ali. Vi ste mi jako dragi i mnogi drugi odavde, ali su tu isto tako i oni...Oni koje ne želim u svojoj blizini. Uzela sam torbicu i krenula napolje.
Nicky: Amy čekaj!!!
Rick: Amy!
Samo sam istrčala iz hotela i zaustavila taxi. Rekla sam taxisti gdje da vozi i samo odsutno gledala kroz prozor. Bila sam ljuta na sve, a posebno na sebe.
Zayn i Dianna...Za njih sam već sve rekla. Lana, Nicky i Janne su mi cijelo vrijeme davale neke lažne nade i evo šta se sada dogodilo. A ja...Ja sam tolika glupača da to nije normalno. Jednostavno znala sam da se ne smijem zaljubiti u njega i svejedno sam to učinila. Zaista ne znam šta da mislim. Srce mi je ponovo slomljeno u sto komadića. Ovo je već drugi put. Prvi put ga je nekako lako zalijepiti, ali drugi put...Već je to onda malo teže...Puno teže...Kako da sada vjerujem više ijednom muškarcu? Kako da prebolim Zayna? Nikako. To je jednostavno nemoguće. Taxista me je cijelo vrijeme čudno gledao ali me nije bilo briga. Napokon se zaustavio. Dala sam mu novac i ušla u zgradu. Polako sam otvorila vrata od stana jer Janne i Chris možda spavaju ali nije bilo tako.
Janne: Aaa evo nam buduće mrs. Malik!!! Pa gdje si...
Tada se zaustavila kada je vidjela da sam uplakana.
Janne: Amy...J-jesi li dobro?
Chris: Amy šta ti je?
Ja sam ponovo počela da plačem.
Janne: Je li Zayn? Šta ti je uradio.
Amy: Ono...Papirić je bio za Diannu.
Janne me je samo zagrila čvrsto. Bilo mi je nekako lakše kada je ona tu pored mene.
Janne: Jao...Tako mi je žao...
Chris: Pa znao sam. Rekao sam ti da se ne petljaš sa njim. Ma znaš šta. Sad ću ga ubiti.
Krenuo je da izađe iz stana.
Amy: Chris nemoj! Ostani tu. To ionako više nije ni važno.
Otišla sam u sobu i legla na krevet. U samo tri dana moja sreća je doživjela tako veliki uspon, a onda...Onda je tako naglo pala da se sve raspalo u komadiće...Janne je ušla u sobu.
Janne: Smiri se molim te.
Amy: A kako Janne? Kako?!
Janne: Znam, znam...Dođi.
Stavila sam glavu na njena koljena i počela plakati. Ona me je samo mazila po glavi i sklanjala mi kosu sa lica. Čak ni ona nije znala šta da mi kaže u ovome trenutku. Tada je zazvonio Jannein telefon.
Janne: Ma ko je sada?
Javila se.
Janne: Eeeej. Šta ima?
Čudno sam je pogledala.
Amy: Ko je to?
Taada je nečujno rekla da je to Harry. Pa da, njih dvoje su već razmijenili brojeve.
Janne: Amy...Ona je...
Tada sam joj rukama počela davati znak da nisam tu.
Janne: Ona...Nije tu. Ne znam gdje je. Da znam...Ne znam razgovarat ću sa njom kada dođe. Njen broj?
Tada sam rukama kao luda počela pokaziati da ga ne daje.
Janne: Pa ne znam sad napamet koji je njen...'Aj važi...Čut ćemo se. Baay.
Prekinula je.
Amy: Šta je bilo?
Janne: Ma ništa...Liam te je vidio kako plačeš i onda je to ispričao ostalima. I sada se Zayn zabrinuo za tebe.
Amy: Ma da, kako da ne, haha.
Janne: Amy...Znam da ćeš me sada napasti ali...Ja ti ovo moram reći..
Amy: Šta Janne?
Janne: Pa...Možda to i nije tako kao što se čini...
Amy: Ma daj molim te!!
Janne: Eto. Rekla sam ti da ćeš me napasti.
Amy: Pa kako neću?! Nego šta je onda?!? Sigurno nas je zamijenio ili je bio pospan pa nije primijetio!
Janne: Nisam tako mislila ali...Ko zna? I sama znaš kakva je Dianna. Spremna je na sve.
Amy: Pa i na to da ga jednostavno možda zavede. Tu nema drugog riješenja Janne. Gotovo je...
Počela sam ponovo plakati.
Janne: Nemoj molim te...
Amy: Ma šta je meni? Kako će biti gotovo kad nikada nije ni počelo? To je sve bila samo moja mašta. I ništa više.
Tada je u sobu ušao Chris.
Chris: Dođi.
Jako me je zagrlio.
Chris: Od sada ćeš mene slušati. Nećeš se više zaljubljivati u budale.
Amy: Ali...Ne mogu ja protiv sebe...
Tada je neko pozvonio na vrata.
Janne: Ja ću otvoriti.
Ja sam ostala na krevetu i pokušavala sam da se smirim.
Chris: Ko bi sad mogao biti?
Čuli smo Jannein glas.
Janne: Eee, otkud vi?
Amy: Ma ko je sada?
Janne: Hajde uđite.
Čuli su se neki glasovi...Par trenutaka mi je trebalo da ih prepoznam...To su bili oni, ali...Otkud znaju gdje živim? Pa da Zayn me je otpratio do kuće. Tada je Janne provirila u sobu.
Janne: Oni su.
Amy: Nemoj im reći da sam tu. Reci da sam negdje izašla.
Chris: Ma sad ću ja prebiti onog Malika!!!
Amy: Chris!!!
Rekla sam malo tiše da mi ne bi čuli glas.
Amy: Ostaješ ovdje. Nećeš nikoga prebiti.
Chris: Aha, znači stalo ti je do njega dok ga braniš.
Janne: Dajte ljudi ne svađajte se. Idem ja kod njih.
Amy: 'Ajde i nemoj im reći da sam ovdje.
Janne: Neću, ne brini.
Odmah sam se pribila uz vrata da čujem o čemu pričaju, ali nisam uspjevala.
Chris: Zašto ga voliš?
Amy: Kako to msiliš?
Chris: Pa šta vidiš u njemu? Zašto si se zaljubila u njega kad znaš da je kreten i da će te povrijediti?
Amy: Nije kreten.
Chris: Molim? Kako to možeš reći poslije onoga što ti je učinio?
Amy: Chris...On meni nije ništa učinio...Ja sam samo umislila da on nešto osjeća prema meni...To je samo bio plod moje mašte.
Chris: E pa vidiš to se ne može tek tako umisliti. On ti je dao povoda za to.
Samo sam šutjela. Ne znam više šta da kažem ni šta da mislim. Ali opet...Zašto su došli? Znači da im je ipak malo stalo do nas...Ipak su se zabrinuli za mene...Ali ko? Možda ostali, ali šta je sa Zaynom? Ne znam šta da mislim...Sama pomisao na to da me od njega odvaja samo jedan zid me naprosto ubija. Ta njegova blizina...Ali o čemu to ja maštam? Šta to ja očekujem? Dosta je bilo maštanja i sanjarenja. Moram se vratiti u stvarnost dok još nije kasno. Iz razmišljanja su me trgnuli glasovi koji su se čuli u hodniku. Brzo sam dotrčala do vrata da čujem šta govore.
Liam: Pa ništa onda...
Janne: A mogli ste još malo ostati.
Harry: Rado, ali moramo na snimanje. I ovako smo se previše zadržali.
Louis: Da. Paul će nas ubiti.
Janne: Važi...
Ali zašto on ništa ne govori? Zar mu nije stalo?
Zayn: Molim te javi nam čim se pojavi. Jako se brinem za nju.
To su bile riječi koje su me dotukle. Samo sam lagano kliznula niz vrata i počela plakati.
Chris: Šta ti je Amy?
Amy: Ne znam...Ne znam više šta da mislim...
Chris: Ne daj da te on sada zbuni ili uvjeri u nešto drugo. Ne smiješ mu to dopustiti.
Amy: Ali...
Chris: Nema ali Amy. Ti si pametna djevojka i ne smiješ mu dopustiti da se tako igra sa tvojim srcem i osjećajima.
Izašli su i Janne je ušla u sobu i udarila me vratima.
Janne: Ups i zvini. Šta radiš tu?
Amy: Šta kažu?
Janne: A ništa...Brinu se za tebe.
Amy: Pa šta si im rekla?
Janne: Rekla sam im da nisi kući i da ne znam gdje si.
Chris: Šta hoće onaj debil?
Janne: Zayn?
Chris: Pa da ko drugi?
Janne: A ništa...Amy...
Amy: Šta je?
Janne: Znam ja sve, ali...On se istinski brine za tebe...
Amy: Pa da vjerujem ti u to. Ali kao za prijateljicu Janne. Za prijateljicu...Ali on ništa drugo ne osjeća prema meni. U tome je stvar.
Janne: Znam, ali opet...
Amy: Nema druge opcije.
Janne: Samo ima jedan problemčić...
Amy: Koji?
Janne: Dala sam im tvoj broj.
Amy: Molim?! Janne jesi li ti normalna?!
Janne: Pa šta ću? Hoću li im reći da ne znam koji mi je broj najbolje prijateljice?!
Amy: Pa znam, ali...Sad će me zvati.
Chris: A ti im se nećeš javljati!
Janne: Chris, nemoj se petljati u to.
Chris: Ja samo govorim ono što je najbolje za nju. Za razliku od tebe.
Janne: Šta sam ja sad učinila?
Amy: Ma dajte...Nemojte sad još samo vi svađati molim vas...
Janne: Dobro nećemo...
Tada mi je zazvonio mobilni.
Amy: To je sigurno neko od njiih...Neću se sada javljati.
Zvonilo je jako dugo i onda je prestalo. Jako me je boljelo slušati kako zvoni, a da se ne javim ali moram.
Amy: Najbolje je da isključim telefon.
Krenula sam da to učinim, ali mi je onda telefon ponovo zazvonio i ovoga puta to je bila Nicky.
#Amy: Molim?
#Nicky: Eee Amy dušo. Kako si?
#Amy: A onako....
#Nicky: Jesi li sigurna da se nećeš vraćati na posao?
#Amy: 1oo%
#Nicky: Ali razmisli još jednom molim te...
#Amy: Nemam šta razmišljati. To je to. Večeras ću samo doći po stvari i ne vraćam se više.
#Nicky: Ako tako želiš...Samo da znaš da ćeš nam svima nedostajati.
#Amy: Znam...I vi ćete meni jako, ali moram...
#Nicky: A znam...
#Amy: Eto...Pa vidimo se večeras.
#Nicky: Važi.
#Amy: Bay.
#Nicky: Bay.
Janne: Daješ otkaz?
Amy: Da.
Janne: Ali...
Amy: Janne, nemoj molim te.
Janne: Ok, ok.
Ostatak dana je nekako prošao umrtvljeno...Nitko nije nešto puno pričao. Svi smo bili tužni...Pokisli...Bilo je vrijeme da odem po stvari. Bila sam pomalo nervozna. Šta ako sretnem nekoga od njih? Šta da im kažem? Sigurno im neću reći da sam mislila da se Zayn zaljubio u mene. Moram nešto slagati. Obukla sam se i krenula.
Janne: Jesi li sigurna da ne želiš da idem s tobom?
Amy: Jesam, ne brini.
Janne: U redu onda. Samo polako i nemoj se brinuti.
Amy: Hm...
Chris: A sa onim nemoj ni razgovarati. Samo ga ignoriraj.
Amy: Chris, nemoj brinuti. Ajde vidimo se ljudi.
Janne: Vidimo se.
Chris: Vidimo se.
Izašla sam. Nisam željela ići taxijem. Odlučila sam ići pješke. Treba mi svjež zrak da malo razbistrim misli i malo bolje razmislim o svemu. Prosmatrala sam sve one sretne parove i maštala da sam i ja jedna od njih. Ali mislim da je to prosto nemoguće. Zapravo voljela bih da oni to znaju i da onda shvate koliko su zapravo sretni jer imaju jedni druge...Jer imaju svoju srodnu dušu...Jer je jednostavno mogu pronaći...Dok ja već ne mogu. Za nekih 2o-ak minuta sam stigla do hotela. Istog onoga hotela u koji sam do jutros dolazila trčeći i sva sretna da bih vidjela Zayna...A sada...Sada dolazim na rubu plača i molim Boga da ga ne sretnem. Polako sam krenula...Ovo mi je posljednji put da dolazim ovdje...Jednostavno nemam razloga da više dolazim i ne želim da dolazim. Čak sam par puta razmišljala i o tome da se možda odselim negdje...Jednostavno ne želim više da srećem Diannu. Ali ne znam još uvijek...Nikome nisam rekla za to da ne bi podigli neku paniku. Stigla sam ispred vrata, duboko udahnula i ušla unutra.