STAY/h.s

17-Dio

-Ostavite komentare !!!

Harry P.O.V
Parkiram auto ispred bolnice. Uzimam crnu nike torbu sa čistim Norinim pidžamama te izlazim iz auta i krećem prema ulazu bolnice. Odmah na ulazu pozdravljam Nicki , malo starija žena koja radi na šalteru. Stišćem gumb bi čekam da dođe lift. Izlazim na petom katu i hodam dugim hodnikom gdje tu i tamo prođe netko. Stajem ispred bijelih vrata na kojima piše 537. broj sobe hvatam hladnu metalnu kvaku i ulazim u sobu u kojom zatičem Zoi kaja spava pored Nore na krevetu

Nora počinje polako trljati i otvarati svoje pospane oči "Hey" kaže tiho umornim glasom. Uzimam crnu stolicu koja je stajala kod stola te ju stavljam pored kreveta. Uzimam njenu ruku i prislanjam svoje usne na njenu ruku ne prekidajući kontakt sa njenim umornim očima " Jel ti danas bolje ?" pitao sam ju. Prošlo je malo više od dva tjedna kako se je probudila iz kome. Trebali su je pustiti kući još prije dva dana ,ali počela je povraćati i vrti joj se te su je ostavili na promatranju. Vadili su joj krv sada treba čekati da stignu nalazi "Još mi je mučno i jutros sam malo povećala " tiho je rekla. Bila je užasno blijeda. Nagnuo sam se i poljubio je "Jesi gladna " odmahnula je glavom "Sve jedno Willow mi je rekla da nisi ništa jela jutros " rekao sam dok sam ju mazi po obrazu "Hrana je ovdje odvratna " tiho je rekla "Želiš li da ti donesem iz meka? " pitao sam ju "Može " to ju je nekako oraspoložilo "Vidiii" rekla je sa smiješkom , tiho što zbog toga jer Zoi spava što zbog toga umora. Podigla je svoju lijevu ruku na kojoj je bila igla i još neke stvari. Namrštio sam se i pogledao u nju za " Šta je to i kada si to dobila?" pitao sam zbunjeno "Bilo mi je loše noćas i imala sam užasne bolove u leđima " rekla je svojim promuklim glasom "Zašto me nisi nazvala ?" pitao sam pomalo ljuto. Jer smo se dogovorili da me zove ako se bilo što dogodi "Zato jer si bio umoran i trebalo ti je sna " tiho je rekla. Sva moja ljutnja je nestala "Briga me uvijek me zovi " ona se nasmiješila. Odjednom ne njen osmjeh nestao i nagnula se preko kreveta te počela povraćati u kantu. Brzo sam joj pokupio kosu. Pogled mi je pao na Zoi koja se je sada dizala iz kreveta i izlazila iz sobe. Ima slab želudac i ne može ovo podnijeti "Jesi gotova " pitao sam ju kada je završila. Kimnula je i uzela času vode te isprala usta i stavila mentol bombon. Odnio sam ono što je izbacila iz sebe. Legla je te sam sjeo pored nje tako da mi je bila okrenuta leđima. Radio sam joj krugove sa rukom po leđima to ju je smirivalo. Nakon svega par minuta je zaspala toliko je umorna i iscrpljena u zadnje vrijeme. Vrata su se otvorila i Zoi je ušla "Kako je ?" pitala je dok je ruke stavljala u džepove od trenjerke "Jako je umorna i sve ju boli " rekao sam dok sam se igrao Norinom kosom. Kimnula je glavom i sjela na stolicu gdje sam bio sjedio. Pogledala je u mene "Kako si ti ?" pitala je "Ja sam uredu " kratko sam odgovorio "Ne moraš lagati " rekla je čitajući me ko knjigu. Uzdahnuo sam "Nervozan ,zabrinut , uplašen ... " nabrajao sam. Ona je samo kimnula i sjedili smo u tišini. Zazvonio mi je telefon izvadio sam ga iz džepa hlača i pogledao. Na ekranu je pisalo 'Mama' uzdahnuo sam i javio se "Hey" rekao sam "Hey dušo " uzvratila je "Kako si?" pitala je ne čekajući ni minute " Pomalo umorno " rekao sam iskreno. Uzdahnula je "A kako je Nora ?" upitala je zabrinuto. Iskreno Nora joj se svidjela od početak i svaki dan zove i pita kako je jedva čeka da izađe iz bolnice jer sam rekao da ćemo doći na ručak " Umorna je i muka joj je . Tako da ne znam kada će mo doći jer je sada dobila dodatne lijekove i ostavili su je na promatranju " rekao sam prebacujući pogled na Noru koja je već gledala u mene. Kad se je probudila ? "Uredu " rekla je i čuo sam tugu u njenom glasu "Neću više smetati pozdravi Noru i poljubi je za mene. " Uredu , čujemo se " prekinuo sam "Hey , jesam te probudio ?" pitao sam "Ne "tiho je rekla . Nagnula se kraj Zoi kako bi povratila. Zoi je brzo stavila ruku preko očiju ,ali nije se ništa događalo te se je Nora vratila u ležeći položaj. Vrata su se otvorila i neki dečko je sa velikim osmjehom uletio u sobu imao je cvijeće u lijevoj ruci , a u desnoj je držao ukrasnu roza vrećicu " Ni" tiho je rekla. Osjetio sam sreću u njenom glasu. Prišao je krevetu "Hey mala " rekao je i nagnuo se te ju poljubio u obraz i zagrlio. Promeškoljio sam se jer je zagrljaj za moj ukus previše trajao. Odvojili su se. Napokon "A ovo je sigurno Harry " rekao je i pružio ruku. Prihvatio sam ju "Ja sam Niall " rekao je te pogledao u Noru "Norin najbolji prijatelji, brat kako hoćeš " rekao je i nasmijao se. Kada je rekao brat osjetio sam olakšanje " Zato nisi prije javio " pitala je tužno " Nisam ni znao. Tvoja mi je mama tek jučer javila da si bila u komi , jako sam ljut na nju i na tvoga tatu jer mi nisu prije javili " rekao je i nježno ju uhvatio za ruku " Odmah sam rezervirao karte za avion i došao " odgovorio joj je i lagano joj se nasmiješio "Ej , Zoi " rekao je nekako čudno "Hey , Ni " odgovorila je i spustila pogled "Ovaj Nora donijeti ću ti nešto za jest " rekla je i izletila van " Idem na WC " kratko je odgovorio i izletio van. Ok šta je ovo bilo pogledao sam u Noru "Bili su zajedno u srednjoj " kratko je odgovorila. Legao sam pored nje i mazili smo se.

Zoi P.O.V

Izletila sam iz sobe nevjerujem. Kada sam ga ugledala sve se je ponovno vratilo. Onaj osjećaj , leptirići sve. Izašla sam van iz bolnice i krenula prema pekari koja se je nalazila preko puta bolnice. Kada sam malo okrenula glavu shvatila sam da Niall ide zamnom. Ubrzala sam korak , a pošto sam imala duge noge mogla sam poprilično brzo hodati. Osjetila sam kako me je povukao u zagljaj. Njegov miris , njegova mekana kosa ... "Nemoj bježati od mene " tiho ne rekao i osjetila sam bol u glasu. Zato mi se uvijek i sviđao. Nikada se nije bojao pokazati ili iznijeti svoje osjećaje "Ne mogu i da hoću " odgovorila sam. To je bila istina. Polako se je odvojio od mene i njegove usne su se našle na mojima "Dogovorili smo se da ćemo razmisliti o svemu. Zašto mi se nisi javila ?" pitao je " Bojala sam se tvoga odgovora " tiho sam rekla. Mislila sam si da je našao nekoga ili da će ipak odustati od mene. Jednostavno nisam imala hrabrosti " Zašto se ti nisi meni javio ?" pogledao je u mene "Valjda iz istog razloga. Ne znam " kimnula sam...

Ušli smo u bolnicu. Nakraju smo prošetali do meka. Došla sam do sobe i otvorila sam vrata i vidjeli smo presladak prizor .

Spavala je na njemu ... Došla sam do njih bila je malo otkrivena pa sam ju pokrila. Okrenula sam se sjedio je na kauču u kutu sobe. Gledao je u mene došla sam do njega i sjela mu u krilo mazili smo se ...

Napokon sam ga napisala ovaj nastavak sam pisala svugdje u autu kod kuće , kod frendice i ne znam ni sama gdje ...

So kako vam se sviđa ?
Ostavite komentare i VOTE
And sorry na greškama ...
To je sve u slijedećem nastavku možda stignu nalazi ;)
So bokić

♥♥♥♥ Love ya ♥♥♥♥